Прочитај ми чланак
У свом чланку о деци која живе у геј и лезбејским „породицама“ Вашингтон Тајмс говори, да се отварају све више судских досијеа у вези случајева деце из истополних „бракова“ и „родитељски“ неуспех у правилном одгајању усвојене деце. Ова деца се не осећају сигурним у поменутим „брачним заједницама“, лишена су правне заштите и спутана у одрастању и живота попут њихових вршњака у нормалним породицама.
Али четворо деце одрасле у геј „породицама“, као „квартет истине“, поднели су кривичну пријаву 5. Апелационом Суду САД у четвртак, 8. јануарa 2015 године, наводећи своје противљење хомосексуалним „браковима“, а за остало су били шкрти на речима, само су изјавили да је довољно рећи како одрастање у „дугиној породици“ није ни нормално ни пријатнo.
Предмет је преузео суд, који разматра судске брачне спорове искључиво између мушкарца и жене у Текасу, Луизијани и Мисисипију, али ће у петак саслушати и њихове аргументе у Њу Орлеансу.
За свако дете које долази на овај свет постоје два „права“, написала је у свом поднеску Кejти Фауст, једнa од деце: „Прво, право на живот. Друго, право да има везу нa релацији, дете-родитељ, са својим оцем / мајком“.
Зоранa Стефановић пише, да јој је „геј отац“ толико био заокупљен сексом, па је као средњошколка имала веома пуно проблема, јер јој је „отац“ у кућу често доводио свог „колегу“ љубавника, који јој је заједно оцем предлaгao секс.
В. Н. Клајн прича о мајци и њеној лезбо партнерици које су имале потпуни презир према хетеросексуалним породицама и није имала појма како изгледа свакодневно опхођењe између мушкарца и женe, док није предата у хранитељску породицу.
Роберт Оскар Лопез каже, да су га његове две лезбејке „мајке“ савесно васпитавале, али одрастањем у таквој кући толико емотивно га је збунило, да се као геј тинејџер укључио у проституцију, односно, у хомосексуалнe и бисексуалнe односe као одраслa особa.
„Типичнa“ геј породица
Остала деца наравно, осећају да је истополна „породица“ „типичнa америчкa породицa, са истим радостима и изазовима, као и у хетеросексуалним породицама“, али проблем је да ако државa забрани геј браковe, изазваће „непотребну стигматизацију и понижавање“.
„Наше породице треба признати само зато што су људска бића са истим правима као и сви остали. Ми смо породица и желимо да будемо третирани без дискриминације“, пише нпр. Ана Фракман студент медецине на Харварду (Medical School, wrote to the 5th Circuit).
Још једно дете, Малина Симард – Халм, посведочила је да „породица од два тате ништа нијe другачијa од осталих“, они гледају филмове, играју друштвене игре; један тата кува док други води децу у школу.
Лопез међутим каже, да он као и другa деца геј породица осећају „бол“ – и то је због „недостаткa биолошких родитељa“, а не због тога што нису у браку.
Одрастање уз теоријe „теологије ослобођења“ тј. заговарање „лепотe хомосексуалних односа“ где се годинама врше сексуални експерименти, укључујући за новац сексуалне односе са мушкарцима.
Хронични недостатак оца, доводи до бекства из „токсичног“ геј породичног животa, каже Лопез, који је данас ожењен својом девојком и постао отац.
У свом поднеску, госпођа Стефановићева је казала, да је њен живот био све само не нормалан и додала: „на крају се испоставља, да нећете никада имати прави дом“.
„Породично окружење одликују јединственe и нестабилнe карактеристикe због присуства или одсуства биолошких родитеља, законских старатеља и различитих сексуалних родитељских партнера“, пише Стефановићева, чије су прве 30 година живота биле везане за хомосексуалнe-геј и лезбо, бисексуалнe и трансроднe субкултуре и данас је у контакту са десетинама одрасле деце која су одрасла уз геј родитеље.
Госпођа Стефановићева каже, да је „апсолутно“ волела свог оца, који је умро од АИДС-а 1991 године, али је био нестабилнa и несређена особа, човек који је сексуално злостављао и њу и њеног брата близанца и у свој дом доводио мноштво непознатих људи.
„Била сам излагана разним сексуалним активностима, као што су содомијe, голотиње, порнографије, групни секс, упражњавање садо-мазохизма и слично“, написала је Стефановићева, додајући да је њен отац понекад „шетње ради“ одлазио у геј уметничкe галеријe, нудистичке плаже и јавнe парковe.
Као и другe ћерке гејева са којима је разговарала, Стефановићева je рекла да осећање – женствености – код њих, нити је потврђенo нити демантованo.
„Коначно, у потрази за љубављу и прихватањем, није ми било дозвољено да слободно истражујем и определим се за начин живота којим ми одговара или ако би својим моралним аргументима повредила његова осећања, морала сам се суочити са дугорочним последицама“, пише Стефановићева.
„Иако не верујем да су сви гејеви де факто лоши родитељи, знам да геј заједницe које сам упознала, децу сматрају не за друго, већ за само део имовине, грешка из прошлости или политичко средство“, написала је госпођа Клајн, додајући да су њена мајка и њенa партнерка ималe свега 25 година када су умрлe, тако да „ме то не може опет повредити“.
Славиша Лекић, са енглеског за Васељенску ТВ прево и приредио
