Прочитај ми чланак
Садашњи предсједавајући Представничког дома Паралемнтарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић под сумњом је да је један од криваца за бруталне и масовне злочине муџахедина почињене над Србима на подручју Возуће и Зенице, што су се они уопште десили и што су остали некажњени, потврдио је извор Искре, некадашњи припадник безбједносних структура РБиХ.
„Шефик Џаферовић је, као начелник Центра службе безбједности /ЦСБ/ Зеница, у сваком тренутку знао шта се дешава у Одреду ‘Ел Муџахедин’. Иако злочини и ритуална одсијецања глава данас, изазивају згражавање и страх цијелог свијета, јер представљају јединствени начин дјеловања ‘Исламске државе’ и Ал Каиде, Шефик Џаферовић никада није позван на одговорност“, истакао је наш извор.
Он је нагласио да се у јавности Федерације БиХ ова тема углавном избјегава, док у Републици Српској, поједине политичке странке, веома често, износе бесмислена и лицемјерна становишта стварајући дилему колико је Џаферовић о томе уопште знао, да ли је могао урадити било шта, колико је, заиста, одговоран, те да ће се то утврдити у судском процесу пред правосудним институцијама БиХ.
„Важно је рећи да тог процеса и неће бити, ако се настави овако благи однос појединих медија и појединих политичких странака према ратним злочинима почињеним према српском народу, прије свега на подручју Возуће, али и Зенице у цијелини“, рекао је наш извор.
Према службеним документима, објекат у коме су се налазили муџахедини, Сектор државне безбједност ЦСБ Зеница водио је под оперативним именом „Киншаса“ још од почетка 1993. године.
У синтези службених докумената и оперативних мјера ЦСБ Зеница од 21. априла 1995. године, који покрива цијелу 1994. годину, Одред „Ел Муџахедин“ се доводи у везу са увозом великих количина оружја, са контактима према страним обавјештајним службама, контраобавјештајном заштитом коју за њих проводи Ајман Авад, са везама и контактима са радикалним исламистичким групама у Пакистану, Египту, Саудијској Арабији, као и са штампањем радикалне вјерске литературе која одступа од схватања и практиковања ислама међу муслиманима у БиХ.
„Анализирајући до сада сачињену документацију са објекта ‘Киншаса’ дошло се до одређених безбједносно интересантних сазнања која указују на везе јединице ‘Ел Муџахид’ са починиоцима неких терористичких аката.
Tерористичке активности односе се углавном на киднаповање и убиство енглеских хуманитараца Пола Годала, рањавање Сајмона Кинга и Дејвида Курта, затим убиство једног египатског генерала, отмицу официра ХВО-а Живка Tотића, те отмице припадника јединице ‘Ел Муџахид’ из зеничке болнице, односно Казнено-поправног дома Зеница“, наводи се у синтези службених докуменате Сектора државне безбједности, ЦСБ Зеница, од 22. априла 1995. године.
Тамо се наводи и сазнања о контакту Абу Меалија и Абу Маиза који се налази у Сани држава Јемен. Тако сектор СДБ-а Зеница наводи да је Абу Меали искритоковао Маиза, који се бави организовањем слања људи у Босну, рекавши му да у Босну не може доћи било ко већ само провјерени и искусни борци. Исти говори о људима из Бишајира (Пакистан) који не испуњавају услове јер нису довољно жестоки у одбрани ислама. Меали тражи да лица која долазе морају бити жестоки и стрпљива.
Све се то догађало по сазнањима и на очиглед Шефика Џаферовића. Џаферовић се залагао да муџахедини добију и држављанство БиХ. Тако је на примјер 28. априла 1995. године упутио захтјев Министарству унутрашљих послова у Сарајево захтјев за пријем у држављанство РБиХ за Боукмоури Таиеба, рођеног у мјесту Ел-Меданиа у Алжиру. Џаферовић у захтјеву број 21-1/07-204-1735/95 наводи да је Боукмоури припадник одреда „Ел Муџахид“ 3, Корпуса Армије РБиХ од 1.05.1993. године. Мјесец дана касније Џаферовић шаље захтјев да се у држављанство прими и држављани Туниса Мхамди Седик бен Мокхтар. Бен Мокхтар је, наводи Џаферовић у захтјеву, припадник одреда „Ел Муџахедин“ од септембра 1992. године. Таквих захтјева је било на десетине.
Појам тероризам и терористичка активност у БиХ никада нико није употријебио као дефиницију активности Одреда до 11. септембра 2001. године, а Шефик Џаферовић је још 1994. године имао све информације о дјелима терористичке природе. И док Џаферовић и његова СДА и даље штите терористе, експлицитно и прикривено, они су у суштини још 1994. године знали да су ова лица извори терористичке пријетње и носиоци терористичких активности“.
То потврђује и документ под називом „Пресјек обрађених предмета који указују на терористичку дјелатност“, који је Џаферовић, у име ЦСБ Зеница, потписао 27. априла 1995. године.
Надзор који је ЦСБ Зеница имао над Одредом „Ел Муџахедин“ у мају се проширио на заједничку оперативну акцију Војне безбједности и ЦСБ Зеница-Сектор државне безбједности.
Tа оперативна акција, која је покренута 12. маја 1995. године, названа је „Врандук“, а значила је потпуни оперативно-технички и сваки други надзор над цијелим Одредом, посебно над командом Одреда /“Оперативна акција „Везир“/, командантом Одреда Абу Малијем /Оперативна акција „Вазал“/, главног обавјештајца и безбједњака Ајман Авада /Оперативна акција „Дервиш“/ и на крају свих припадника Одреда, њихових веза и контаката, од војно-безбједносних и полицијских органа – Управе војне безбједности Tрећег Корпуса и Сектора државне безбједности ЦСБ Зеница.
Операцију оперативног обухвата „Врандук“ одобрили су командант Главног штаба такозване Армије БиХ генерал Расим Делић и министар унутрашњих послова такозване Републике БиХ Бакир Алиспахић.
План и реализацију акције водили су помоћник Шефика Џаферовића, начелник Сектора државне безбједности у ЦСБ Зеница Февзија Бабић и начелник Војне безбједности Tрећег корпуса пуковник Екрем Алихоџа.
У плану реализације оперативне акције „Врандук“ наводи се да је циљ акције „предузимање мјера и радњи на документовању и пресјецању субверзивне и друге противуставне и противзаконске дјелатности једног броја припадника Одреда ‘Ел муџахедин’ и њихових веза“.
Начелник Управе безбједности у Генералштабу такозване Армије БиХ генерал Јусуф Јашаревић 13. маја 1995. године потписао је документ у којем се наводи да „…у циљу праћења, документовања и пресјецања обавијештајне дјелатности, као и расвјетљавања свих активности припадника Одреда ‘Ел муџахедин’, а на основу тачке 10. и 23. Правила за рад Службе војне безбједности предлаже, а командант Расим Делић одобрава наредбу о провођењу сљедећих оперативних мјера: тајно слушање и снимање (TСС), тајно праћење и осматрање (TПиО), тајни претрес (TП) и тајна контрола поштанских пошиљки (TКПП).
Оперативна акција „Врандук“ вођена је све до краја рата и обезбјеђивала је пуну информисаност ЦСБ Зеница и команде Трећег корпуса о сваком тренутном кретању и активности било ког припадника Одреда „Ел Муџахедин“ а посебно команде тог одреда. Ипак, ни Шефик Џаферовић, ни Сакиб Махмуљин нису урадили ништа да спријече злочине нас Србима у Возућој и на Озрену у септембру 1995. године, за вријеме и послије Операције „фарз 1995″.
Операцију праћења и надзора над Ајманом Авадом окончали су 31. јануара 1996. године са образложењем да је тај дан напустио земљи и отишао, мада је Авад и данас у ФБиХ, у Зеници.
„Дакле, Џаферовић је, отворено сумњамо, о сваком злочину био информисан у тренутку планирања, а посебно у току извршења и био је дужан спријечити извршења злочина, али није. Знао је ко су извршиоци злочина и није подузе ниједну мјеру санкционисања злочина над српским народом на Озрену. Био је упознат и са начином на који су ови злочини вршени ритуалним одсијецањем глава, те мучења која су претходила овим убиствима“, истакао је наш извор.
Џаферовић је, сумњамо, знао и гдје су примарне гробнице убијених цивила и војника српске националности и за премјештање гробница, али нити је спријечио, нити је починиоце казнио.
„Жалосно је водити разговор о минимуму политичке одговорности човјека који је у ствари био свједок и саучесник ових страшних злочина и који је, сумњамо, учинио све, да посљедице ових недјела и њихови актери данас постану пријетња европском миру“, нагласио је …. .
Тадашњи директор Агенције за истраге и заштиту БиХ Мунир Алибабић 2001. години обавјештава све државне органе о повезаности Абу Малија са тероризмом, али и са његовим идентитетима добијеним у БиХ и документима које користи.
„Данас не говоримо само о Одреду ‘Ел Муџахедин’ него о армији и бригадама терориста и убица које је овај одред, за двије деценије активног дјеловања обучио и произвео. За тај степен безбједносне пријетње данас, највећу одговорност сноси Шефик Џаферовић, али и једина личност која је могла наредити Расиму Делићу и његовим генералима да прећуте злочине, а заврше са операцијом ‘Врандук’, а сазнања из те акције и документа униште – Алија Изетбеговић. Његова одговорност је и за заташкавање тих злочина и скретање Бошњака са пута грађанске свијести и европског ислама“, закључио је некадашњи припадник безбједносних структура РБиХ.
