Прочитај ми чланак
Председник Српске радикалне странке проф. др Војислав Шешељ на данашњој конференцији за новинаре упознао је јавност о новим малверзацијама и криминалним радњама министра здравља Златибора Лончара. Министар Лончар учинио је кривично дело утаје пореза куповином стана од сувласника „Викторија групе“ Зорана Митровића у висини од 700.000 евра.
„Како би заварао траг о пореклу тог новца, није се усудио да укњижи стан као својину. Уписана је хипотека на име наводне позајмице Зорану Митровићу. То је један од нових видова преваре којима се користе државни функционери у Србији како би прикрили своју нелегално стечену имовину. Узгред, Зоран Митровић је био један од највећих финансијера Демократске странке, а уједно је познат и по афери преношења новца за тада експертску групу Г17 плус преко своје фирме „Хејвард компани“ у Сегедину тако што је у ХВБ банци примао уплате од иностраних донатора, а затим га у готовини преносио у Београд и предавао Динкићу или Бојану Зечевићу, тадашњем извршном директору Г17 плус“, истакао је др Шешељ, а затим се осврнуо на питање приватизације Железаре Смедерево.
„Пошто је сама влада прогласила Железару као највећи проблем у српској економији, очигледно је да она тај проблем није у стању да реши. Тај проблем, уместо да се решава, постаје повод нове велике пљачке државе и српског народа. Јавност је обавештена да су у току „тешки преговори“, који имају за циљ да Есмарк, то јест његова филијала из Амстердама, Железару добије потпуно бесплатно и не уплати договорен износ од 80% уписане новчане вредности Железаре“.
Српска радикална странка неће дозволити пљачкашким корпорацијама, попут Есмарка и његове филијале у Амстердаму, фирме без бонитета и финансијског потенцијала, да униште Железару, већ ће по доласку на власт спровести успешну приватизацију са озбиљним партнерима на обострано задовољство.
Србин-инфо: Како коментаришете пресуду Међународног суда правде у међусобним тужбама Хрватске и Србије?
Проф. др Војислав Шешељ: Да вам искрено кажем, ми српски радикали смо се прибојавали да би тај суд могао пресудити на штету Србије, јер и тај Међународни суд правде је потпуно под утицајем Американаца, Енглеза и осталих западних сила.
Ово решење до кога је суд дошао представља један компромис. Најважније за Србе је да је одбачена тужба за геноцид приписан српској страни и то што је суд потврдио да је „Олуја“ представљала злочин. Наравно, тај злочин се не може назвати геноцидом, јер се не може подвести под дефиницију геноцида из Конвенције о геноциду.
Видимо у нашим медијима да разни политичари и други људи дају изјаве а не разумеју шта је геноцид. Требало би да прочитају ту конвенцију. Међутим, реч је о злочину против човечности који није толико тежак као геноцид, али јесте нешто мало мање тежак. Дакле, није злочин над злочинима, али јесте злочин који је близу злочина над злочинима.
Уместо да се кука што није потврђено да је извршен геноцид у „Олуји“, треба да се форсира да је „Олуја“ злочин против човечности у који је био умешан цели хрватски државни врх и да постоје докази за тај злочин. Чак и ослобађајућа пресуда Готовини и Маркачу потврђује да је на челу тог злочина био Туђман. Дакле, то је оно што би наша јавност у први план требало да ставља.
Јесте било нешто злочина и са српске стране. Они су малобројни у односу на хрватске у свим западним деловима Српске Крајине, у Српској Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Западној Славонији. Десио се један већи злочин у Вуковару, у Овчари, али не могу ни српски народ Републике Српске Крајине ни Србија да буду одговорни за тај злочин.
Тај злочин је извршио генерал Александар Васиљевић у спрези са хрватским властима, по хрватској наруџби. За узврат, чим је злочин обављен, ишао је лично Васиљевић у Загреб да одведе преостале хрватске заробљенике, авионом и на аеродрому „Плесо“ њему су предати ухапшени чланови његове контраобавештајне мреже „Опера“ и „Лабрадор“. О томе смо безброј пута до сада говорили.
Дакле, оно што би требало наша власт да чини, да је патриотска, а није патриотска, сада би требало да форсира, утврђен је злочин против човечности и да притиска пред свим међународним институцијама хрватску владу, бар оно што се може истерати, материјално обезбеђење, док се не створе услови за ослобађање Републике Српске Крајине. Ми као Срби никада од тога не смемо дефинитивно да одустанемо. Кад-тад доћи ће време и за то.
Али, сад уместо да Хрватска условљава Србију на разноразне начине по питању учлањења у Европску унију, па нам тражи плаћање ратне одштете, па нам тражи 10.000 хектара земље на левој обали Дунава и многе друге ствари, Србија би требало да крене у контраофанзиву и да жигоше свуда по међународним институцијама тај велики злочин против човечности који је извршен над српским народом Републике Српске Крајине. Не треба се обазирати што то није прихваћено као геноцид. Иначе нам је преко главе тих политичких и политикантских дефиниција геноцида.
Нас Србе терете да смо извршили геноцид у Сребреници. По Конвенцији о геноциду то не може да се назове геноцидом. На жалост, ми смо имали такву екипу, такав правни тим који нас је заступао поводом тужбе Босне и Херцеговине, па су они све радили против српских интереса. На челу тима је био Радослав Стојановић, бивши професор Правног факултета и бивши амбасадор у Холандији. Он ниједног тренутка није оспоравао да се десио геноцид у Сребреници. Тужена је Република Србија. Њих баш брига за Републику Српску.
Они прећутно прихватају да је извршен геноцид у Сребреници. Суд се позива на пресуде Хашког трибунала о геноциду и установљава да је био геноцид, али да Србија није одговорна. Уместо да се упињемо из петних жила да доказујемо свуда на свету да у Сребреници није било геноцида. Имамо јаке правне аргументе.
Не треба злочин заташкавати, само треба доказивати да то није геноцид, да су стрељани искључиво ратни заробљеници и стрељано их је много мање него што се износи у јавности и него што ове лажне судије у Хагу пишу у својим пресудама. Дакле, покушавамо да изведемо неку паралелу између ове пресуде која се односи на Републику Српску Крајину, односно на српско-хрватски спор, и пресуде која се односи на Републику Српску, односно српско-муслимански спор.
Овај правни тим који је заступао Србију у спору са Хрватском, паметније је поступао него онај претходни, морамо то да признамо. Боље је експерте ангажовао. Доказивао је да са српске стране никав геноцид није извршен, а сад ламентирање зашто није доказано да је и са хрватске стране не води нас никуда. Морамо се ухватити чињенице да је утврђено да је Хрватска извршила колективни злочин против човечности над српским народом.
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
