Прочитај ми чланак
Народна банка Србије је у законској обавези да доприноси очувању стабилности финансијског система Србије.
Положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије, као и однос Народне банке Србије према органима Републике Србије и међународним организацијама и институцијама, уређени су Уставом Републике Србије и Законом о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др.закон, 44/2010, 76/2012 и 106/2012).
Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених Законом о Народној банци Србије и другим законима, а за свој рад је одговорна Народној скупштини Републике Србије.
Основни циљ Народне банке Србије је постизање и очување ценовне стабилности. Поред тога, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, Народна банка Србије доприноси очувању и јачању стабилности финансијског система.
Под финансијском стабилношћу Народна банка Србије подразумева да финансијски систем – финансијски посредници, финансијска тржишта и финансијска инфраструктура – омогућава не само ефикасну алокацију финансијских ресурса и остварење кључних макроекономских функцијa у нормалним условима, већ и у условима финансијске неравнотеже или потреса у домаћем и међународном окружењу (НАГЛАШАВАМО!!!).
У оквиру активности и мера финансијске стабилности, Народна банка Србије обавља редовне и свеобухватне анализе макроекономског окружења и функционисања кључних финансијских институција, тржишта и инфраструктуре; даје преглед ризика који представљају претњу стабилности финансијског система; идентификује трендове који могу повећати рањивост финансијског система; покреће дискусију поводом нових регулаторних иницијатива и њиховог потенцијалног ефекта на финансијски систем и реалну економију.
Делује превентивно, али и корективно, путем прилагођавања финансијског регулаторног оквира. Такође, у случају да за тим постоји потреба, Народна банка Србије управља последицама екстерних потреса и других кризних ситуација умањујући потенцијално негативне ефекте на финансијску стабилност.
С тим у вези, а имајући у виду њене основне функције, Народна банка Србије је у смислу очувања и јачања стабилности финансијског система, у законској обавези да реагује у циљу решавања проблема отплате кредита индексираних у швајцарским францима.
Кључни макропруденцијални индикатори Републике Србије на основу анализе Сектора за финансијску стабилност Народне банке Србије и анализираних пројекција, указују на погоршање индикатора и повећање макроекономске рањивости земље.
Порастом курса швајцарског франка неминовно су нарушени бројни односи који су по процедурама за одобравање и процедурама за праћење (мониторинг) отплате стамбених кредита у обавези да се поштују и примењују. Навешћемо у овој анализи, само два најизраженије нарушена рациа:
учешће месечне обавезе по кредиту у месечној заради клијента,
однос процењене вредности непокретности која је предмет хипотеке у односу на висину одобреног кредита.
На основу првог, клијенти више неће моћи редовно да отплаћују своје рате по кредиту, јер им је учешће месечне рате у месечној заради све веће растом курса франка, чак код извесног броја случајева месечна је зарада корисника кредита недовољна да покрије износ месечне обавезе по кредиту. То ће поред доцњи у отплати кредита, неминовно довести и до бројних негативних социо-економских ефеката по клијенте и њихове породице.
Ризик од могућег повећања нередовности отплате стамбених кредита је екстремно висок и ако се институционално од стане НБС ништа не предузме, после само пар месеци проценат проблематичних кредита ће довести до енормног повећања резервисања за процењене губитке обрачунате као збир одређених процената потраживања класификованих у категорије А, Б, В, Г и Д, пословних банака код Народне банке Србије. То ће такође проузроковати повећање губитака у пословању банака у Србији и неминовно ће се рефлектовати на укупну финансијску стабилност земље.
Пословне банке, по другом рациу, пласирале су стамбене кредите чија је вредност у билансној активи банке изражена у динарима у односу на реално стање вредности колетерала (обезбеђења кредита – хипотеке) енормно већа. Исправка вредности кредита представља део кредита за који банка претпоставља да неће бити наплаћен. Усклађивање овог рациа ће бити погубно по пословне банке у Србији. Изазваће милионске губитке у пословању банака.
Евентуалним активирањем хипотека од стране пословних банака, од клијената који су годинама отплаћивали своје некретнине, иста ће бити одузета. Са друге стране доћи ће до повећања понуде некретнина на тржишту и уз пад платежно способне тражње, те одузете некретнине нико неће моћи да купи. Додатни негативни ефекат тога биће пад вредности непокретности на тржишту, уништена станоградња и све пратеће делатности српске грађевинске привреде. Задесиће нас исти сценарио као САД током 2008. године, с том разликом што тај преливајући ефекат изласка из кризе Србија нема коме да превали осим на своје грађане и привреду.
Као својеврстан нус ефекат доћи ће до повлачења капитала страних банака из Србије без обзира на договорену изложеност по програму ФССП према Републици Србији, што ће у може у првом налету изазвати екстремно високу инфлацију коју Народна банка неће моћи да одбрани.
Наглим скоком курса швајцарског фанка и месечних ануитета корисника стамбених кредита, нису у проблему само клијенти и пословне банке. Директно су у проблему и Национална корпорација за осигурање стамбених кредита и осигуравајућа друштва која су по процедури банака била у обавези да осигуравају купљене непокретности од момента одобрења стамбеног кредита до момента његове отплате.
Ово су довољни разлози за интервенцију Народне банке Србије у решавању проблема отплате стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, која је по функцији банка свих банака у Републици Србији.
Изјаве гувернера Народне банке Србије „да јој не пада напамет“ да се меша у однос између пословних банака и њихових клијената су скандалозне и темељно се уклапају у неолиберални миље. Овакве изјаве „ноја који је дубоко гурнуо главу у песак“ говоре о недостатку храбрости, недостатку креативности, незаинтересованости или једноставно о страху од евентуалних санкција глобалног финансијског поредка. Можемо рећи и очекивано. Такав став НБС подржавају и поједине наднационалне институције, а међу њима нашао се и представник Европске банке за обнове и развој Питер Санфи, који је изјавио да решење проблема оних који су узели стамбени кредит у швајцарским францима не мора да укључује интервенцију Народне банке Србије, или других јавних институција.
Више пута до сада смо у нашим саопштењима указивали да је пут Србије који су од 2000. године трасирали „револуционарни економски стручњаци“, а ММФ и сличне финансијске институције систематски инспирисали и охрабривали, практично је водио Србију у развојни и демографски пакао. Охрабривање распродаје државне имовине и повлачење државе из економске сфере била је и јесте мера којом се тај пут уништења Србије најсигурније остваривао. То је мера наметања неолибералног економског обрасца, који се несмањеном жестином и данас после 15 година упражњава и даље користи за „излазак Србије из неразвијености и сиромаштва“.
Сагледавајући све уочене, овде презентоване и друге анализиране негативне ефекте по стабилност финансијског система Србије, упозоравамо јавност, а пре свега стручну, да су Народна банка Србије и њени органи, пре свега Гувернер у законској обавези да очувају финансијску стабилност земље и директним мерама, инстримуменима и одлукама утичу на растерећење корисника кредита, помоћи пословним банкама у покрићу губитака који ће се неминовно јавити исправком вредности у билансним активама банака и спречи ескалацију негативних ефеката по стабилност финансијског система Републике Србије.
Модел за решење проблема отплате стамбених кредита индексираних у швајцарском франку постоји. Вољни смо да га предлжимо гувернеру Народне банке Србије, пре свега у циљу очувања стабилности финансијског система Србије. Модел се заснива на активној улози Народне банке Србије у складу са њеном функцијом и законским овлашћењима, подели ризика и диверзификацији реалних и будућих трошкова између клијената, пословних банака и НБС, те уз све то, уважавајући све специфичности домаћег банкарског система, законске прописе и ограничења, не следећи никакве до сада примењене моделе у Мађарској, Хрватској или било којој другој држави са идентичним проблемом.
