Више од две трећине и чак три четвртине људи жели да Косово остане у саставу Србије, али на питање о томе шта мисле шта је реално стање добијемо максимално 15-25 одсто оних који мисле да је Косово данас у саставу Србије, каже програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је далеко одмакао у писању платформе за Косово и Метохију и истиче да више није довољно само рећи да нећемо никада признати и прихватити независност те покрајине. За евентуални референдум о статусу Косова каже да није потребан, јер је његов исход већ познат и оцењује да би се грађани увек пре одрекли Европске уније него Косова. Истраживачи јавног мњења се слажу са председником да би исход референдума био унапред познат и истичу да анкете редовно показују да је убедљива већина грађана за то да Косово остане у саставу Србије.

Председник Николић је, гостујући на јавном сервису, рекао да ће о платформи за Косово разговарати са премијером Александром Вучићем и да ће се видети шта је и колико у тој платформи прихватљиво. Додаје да мора пажљиво да мери док ставља на папир оно што је реално.

„Треба проверити да ли је реално код оних који су признали независност Косова и Метохије и веома одлучују шта се дешава у свету, а потом и да ли је реално са становишта наше владе, коју ја не желим да неким својим ’папирчићима‘ прозивам, стављам на некакве испите које ја не бих положио да водим Владу. То мора да буде заједничка политика на којој ће да стане одбрана Косова и Метохије“, рекао је Николић.

Према речима председника, сваки човек у Србији има дилему кад размишља о Косову и Метохији, а најтеже је онима који ће остати забележени у историји – да ли су нешто могли да учине а нису, да ли су нешто учинили или су били потпуно везаних руку. Председник признаје да је референдум нешто што најбоље одражава вољу грађана али сматра да грађане Србије не треба питати да ли треба да постоји независно Косово јер се одговор наслућује.

И програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић оцењује да би се већина грађана Србије, шта год било питање, изјаснила да Косово буде део Србије.

„Ми смо имали такве типове референдума и не постављам велики знак питања око тога шта бисмо ми као грађани Србије могли да кажемо на ту тему. Претпостављам да би, како год било формулисано питање, оно показало да је највећи број становника за то да Косово буде у саставу Србије и да се сматра делом Србије. Колико је то у складу са реалношћу, то је потпуно друга тема“, навео је Вуковић.

Он истиче да истраживања која Цесид ради у континуитету показују да су жеље људи такве да више од две трећине и чак три четвртине људи жели да Косово остане у саставу Србије.

„Али са друге стране на питање о томе шта они мисле шта је реално стање, добијемо максимално 15-25 одсто оних који мисле да је Косово данас у саставу Србије, што значи да већина мисли да Косово није у саставу Србије као реално стање, а друга је ствар шта је њихова жеља“, примећује Вуковић.

Главни уредник часописа Нова српска политичка мисао Ђорђе Вукадиновић се слаже са председником Николићем да грађани Србије никада не би пристали да се одрекну Косова зарад чланства у Европској унији.

„Николић је делимично у праву када каже да би на референдуму са питањем трампе Косова и чланства у ЕУ одговор на то био убедљиво против. У свим истраживањима која радимо у континуитету седам-осам година са готово идентичним питањем — да ли бисте прихватили да Србија призна независност Косова у замену за чланство у ЕУ — одговор је увек убедљиво најмање двотрећински негативан. Ишло је и преко 70 одсто, а сада је негде на две трећине. С друге стране, они који су спремни на такву врсту трампе никада нису премашили 18-20 одсто, а врло често је њихов процент и око десет одсто“, каже Вукадиновић.

Он, међутим сматра да је референдум потребан јер, како наводи, био би непотребан само када би званична српска политика имала на уму тај апсолутно већински став грађана Србије и кад би водила политику који је у складу са тим ставом.

„Али, с обзиром на све оно што се дешава последњих година, при чему не мислим само на политику актуелне владе, то и те како актуелизује питање референдума, јер у пракси, независно од предизборних кампања и декларативних изјава, српске власти већ годинама воде политику која практично одговара позитивно на референдумско питање (о трампи КиМ за чланство у ЕУ)“, сматра Вукадиновић.

Према његовом мишљењу, српске власти се већ годинама понашају као да су спремне на такву врсту трампе и за рачун отварања поглавља, почетка преговора, охрабрујућих и позитивних извештаја Европске комисије и Европског парламента воде политику „корак по корак“ до де факто признавања независности Косова.
„У светлу такве политике, а не расположења јавног мњења, питање референдума постаје и те како релевантно, потребно и пожељно“, закључио је Вукадиновић.

(Спутник, Тања Трикић)

Ознаке: Ђорђе Вукадиновић, Ђорђе Вуковић, Косово и Метохија, Србија