Прочитај ми чланак
Ми смо политичка недоношчад и чекамо шта ће нам рећи Београд, Загреб и Цариград, каже Бесим Спахић.
Дејтонски споразум у новембру ће „прославити” двадесети рођендан, али је Босна и Херцеговина као држава, према мишљењу многих, још далеко од пунолетства. Сви покушаји, понекада и притисци Брисела, али можда још много више Вашингтона, да је учине функционалном државом до сада нису дали резултат. Додуше, званичници из региона, поготово они из Београда и Загреба, редовно подсећају на то да поштују целовитост БиХ, како не би било дилеме да су Срби, односно Хрвати у БиХ за Београд и Загреб само део дијаспоре. Међутим, сасвим логично, очи босанских Срба и Хрвата ипак су окренуте Београду и Загребу као заштитницима.
Ни Бошњаци нису потпуно без „леђа”. Њихов поглед одавно је уперен ка Цариграду. Турска, додуше, и не крије свој посебан однос с Бошњацима. Тако је ових дана члан Председништва Бакир Изетбеговић боравио у посети Цариграду, а његов домаћин, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, указао му је, како преноси турска агенција Анадолија, необичну част. Наиме, Изетбеговић је био први страни државник кога је Ердоган примио на државној јахти „Саварона”.
И док заинтересованост Турске за БиХ, по многима, може да буде проблематична, дотле је посебна веза Бањалуке и Мостара с Београдом, односно Загребом, природна. Ипак, за своје прве радне дестинације после избора на високе функције премијера, односно председника, Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић нису одабрали Бањалуку или Мостар, него Сарајево.
Шта је била порука оваквих њихових потеза?
Нова хрватска председница као циљ своје посете прокламовала је „слање поруке пријатељства и сарадње”. Како је најавила, лично ће се залагати за европски и евроатлантски пут БиХ.
„Учинићу све што је у мојој моћи да одржим пажњу ЕУ, САД и НАТО-а на БиХ”, поручила је Грабар Китаровић.
Ова мисија неће јој бити превише тешка јер, како каже Александар Попов, директор Центра за регионализам, Немачка и Велика Британија су пре месец и по покренуле заједничку иницијативу да се убрза процес процес прикључења БиХ ЕУ.
„До сада је главни проблем била пресуда суда у Стразбуру у случају Сејдић-Финци. Наиме, двојица грађана БиХ, Дерво Сејдић и Јакоб Финци, покренули су спор пред Европским судом за људска права у Стразбуру, јер су као припадници националних мањина били онемогућени да буду бирани у Председништво БиХ. То је била главна формална сметња напретку БиХ ка ЕУ”, објашњава Попов. И добили су спор. али пресуда није била спроведена у самој БиХ.
Немачка и Велика Британија, како објашњава, посредовале су да се иде другим путем, односно да се БиХ обећа већа економска подршка, уколико њени лидери постигну сагласност да се убрза пут ка ЕУ и да БиХ на неки начин ипак постане „функционална” држава. Уколико, пак, ни то не успе, биће кажњена тиме што неће имати баш никакву европску помоћ.
„Тај пројекат, иза кога је стао и Брисел, потписали су сви званичници у БиХ, али то није ни први ни последњи документ који су сви потписали па на крају од тога није било ништа. Ово је, ипак, последња шанса да се нешто уради”, оцењује Попов.
Према његовим речима, посета нове хрватске председнице могла би се тумачити и као извршавање домаћег задатка из Брисела, али и као подршка стварању трећег, хрватског ентитета, што је и ХДЗ заговарао.
Српски премијер, пак, током посете Сарајеву у мају прошле године поручио је да га „ни Европљани ни Турска” нису натерали да дође, већ да је дошао као пријатељ, као представник земље која поштује територијални интегритет БиХ.
Професор Факултета политичких наука из Сарајева Бесим Спахић каже за „Политику” да је народ Босне и Херцеговине, као целина, као и држава Босна и Херцеговина, већ дуже од столећа „талац београдских и загребачких претензија на ово подручје”.
„Ми смо овде политичка недоношчад и чекамо шта ће нам рећи ови вањски центри. Прошлогодишњи априлски протести то су најбоље показали: Хрватима (боље речено Драгану Човићу и ХДЗ-у БиХ) су одмах дошли Карамарко и Милановић; Додик и Босић одмах су отишли у Београд Вучићу, а Давутоглу је одмах дошао Изетбеговићу, да кажу како штите ’своју дечицу’, ’овчице’. И ништа од те помоћи”, оцењује Спахић.
За Хрватску која, како каже, има низ унутрашњих проблема, као и Србија и Турска, БиХ је полигон за преусмеравање пажње са сопствених проблема. Они БиХ, сматра он, још гледају као већ добро подељени колач, од којег се економски још понешто може „ћапити”.
„Ништа неуобичајено за земљу и народ који уз одсуство сопственог субјективитета слави интервенцију Руса у Украјини, победу Ердогана у Турској и поновно ’туђмановско’ враћање угледа ХДЗ-у, који је ’хуманим пресељењем народа’ преполовио хрватски корпус у БиХ”, сматра Спахић и додаје да је ипак све у рукама суперсила, а оне су, пак, у рукама најмоћнијег светског капитала, који никог не мрзи или воли, осим свога и даљег богаћења на рачун државица, робова ММФ-а.
Попов, међутим, мисли да је Вучић својом посетом хтео да пошаље другачију поруку Европи – да Србија није само на речи за функционалну БиХ као претходна власт него и да се стварно нешто учини у вези с тим питањем.
