Прочитај ми чланак

ЧИЈА ЈЕ ПЕТНИЦА: Истраживачка државна станица приватизована поставши Сорошевом организацијом!

0

petnica kadrovi u ministarstvu prosvete

Директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић критиковао је ових дана наставнике да, наводно, користе децу за притисак на Министарство просвете ради испуњења њихових штрајкачких захтева. Наводи и да универзитетски професори „недовољно знају свој посао” и назива их „полуинтелектуалцима”?!

Тиме је скренуо пажњу јавности на себе, а и на Петницу, која је позната у јавности као престижна институција експерата у области научног образовања. Али и која је, због немара државе, стално на рубу опстанка. Непрекидним медијским притиском дошло се до тога да је новац из Министарства просвете највећим делом усмераван у Петницу, тако да је финансирање регионалних центара за таленте и стручних друштава практично замрло. Јер, држава је давала Петници од пет до тридесет и више милиона динара годишње.

Осим из буџета Србије, Петница се финансира из донација, партиципација и пројеката. Међу донаторима издваја се Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша. Финансирање новцем пореских обвезника настављено је и после приватизације којом је Петница постала невладина организација (НВО), дистанцирајући се од државе од које непрестано тражи помоћ.

ivan dojcinovic 7

О АУТОРУ

Проф. др Иван Дојчиновић је продекан Физичког факултета и председник Друштва физичара Србије.

У буџету Србије за ову годину, и то у време када се смањују плате запосленима у просвети због штедње, за НВО ИС Петница предвиђено је 30 милиона динара. И ставке из буџета попут „дотације невладиним организацијама”, „рад са талентованим и даровитим ученицима” и слично, као и разни пројекти, такође ће највећим делом бити усмерене на њен рачун.

Тако ће износ уплаћен Петници вероватно достићи 100 милиона динара из буџета, што значи да ће је свако од 100.000 просветара ове године финансирати са по 1.000 динара. На званичном сајту ИС Петница пише да је министар Срђан Вербић члан њеног Управног одбора, што је класичан сукоб интереса, недопустив у развијеним и модерним државама.

Србија је у време министра Божидара Ђелића узела од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) кредит од 300 милиона евра, и од тог износа 10 милиона евра је уложено у изградњу хотела, ресторана и нових лабораторија са најсавременијом опремом у ИС Петница. Kредит од 10 милиона евра, са каматом, отплаћиваће сви грађани Србије, а објекте и опрему користиће приватна лица из ове НВО. Поврх свега, из ИС Петница најављују да ће се надаље бавити и хотелијерством и туризмом, што указује на грубу злоупотребу државног новца.

И не само то, ИС Петница је увела партиципацију, тако да за седмодневни курс ученици плаћају око 15.000 динара. То је довело до дискриминације деце из сиромашнијих крајева. Деце с југа и истока Србије, из Рашке области и са Косова и Метохије готово да нема, чиме им је ускраћено да се усавршавају са осталим вршњацима!

Поједини координатори семинара у Петници никад нису завршили, а често нису ни уписали одговарајуће факултете. Лажно се представљају као „математичари” или „физичари”, само на основу симпатија према тим наукама. Најбољи пример (али не и једини) јесте Немања Ђорђевић, несвршени студент математике. Некада је био координатор за математику, а сада је шеф кабинета Срђана Вербића, што му је први стални посао у животу. И сам Вигор Мајић је био, иако без факултетске дипломе, помоћник министра Гаше Кнежевића!

Да су „петничани” често некомпетентни за посао којим желе да се баве, најбољи пример је Срђан Вербић, некадашњи координатор за физику. Без дана рада у школи или на факултету или бављења озбиљном науком, постао је министар просвете и науке. У истом духу је постављење Милована Шувакова, некадашњег координатора у ИС Петници на програму математике, за помоћника министра за високо образовање, иако никада није радио на факултету.

„Петничани” највише беже је од вреновања њиховог рада, за разлику од других установа које се баве талентованом децом. Ученици Математичке гимназије на факултете долазе добро припремљени. Стручна друштава организују многобројна такмичења, па наши олимпијци, посебно у математици и физици, освајају медаље на међународним такмичењима.

Не постоји ниједан податак који показује колики је удео ИС Петнице у обуци талентоване деце. Пребројавање оне која су похађала курсеве није релевантно, а ни наглашавање да су успешна. Јесу, јер су најбоља. Али то није доказ успешности ове НВО. Поставља се и питање смисла да ИС Петница има бољу опрему од природно-математичких факултета у Србији. Опрема у студентским лабораторијама је стара и добрим делом дотрајала. Али је зато у ИС Петница опрема модерна и софистицирана, и далеко изнад знања и могућности средњошколаца.

У Србији нико нема монопол на рад са талентованом децом, зато капацитети ИС Петница морају да буду свима на располагању.

(Скраћена верзија текста је штампана у листу „Политика“ од 9. априла 2015.)
Наслов: Србин.инфо

2 коментара “ЧИЈА ЈЕ ПЕТНИЦА: Истраживачка државна станица приватизована поставши Сорошевом организацијом!

  1. Марко Д. Богдановић каже:

    Све што је речено за криминал у просвети и науци је апсолутно тачно. Међутим, није у питању проста отимачина зарад стицања личног материјалног богатства и високих позиција у власти, прича је далеко сложенија од тога и за наш народ и државу потпуно погубна, а ево и зашто. Добар пример за оно што хоћу да кажем је поменута Истраживачка Станица Петница крај Ваљева. Та независна институција основана је још 1982. године, са добром идејом да служи за извођење додатне наставе за посебно талентоване ученике основних и средњих школа, првенствено у природним наукама. Директор Петнице, од њеног оснивања до данас, је Вигор Мајић, Хрват из Опатије, пропали студент медицине и географије, човек без трунке морала и образа. Зашто га тако оштро квалификујем и на чему то заснивам? Сада ћете чути. Године 1991., на почетку ратних сукоба у старој Југославији, на Петницу као на у многе друге институције у Србији, око је бацио по злу чувени белосветски финансијски мешетар и берзански хохштаплер Џорџ Сорош који улаже велики новац у њен развој. Са којим циљем? Под изговором додатног образовања и бављења науком у Петницу су позивани наши најбољи ученици, ради обликовања карактера младих људи по моделу данашњег обезбоженог Запада, својеврсног испирања мозга током којег им се убија патриотски дух, национална свест и љубав према отаџбини. Све што је имало било какве везе са нашом историјом, традицијом и православном вером наилазило би на подсмех и осуду руководилаца и младих сарадника у Петници и такви полазници више нису били позивани на семинаре. Једној групи људи који су били међу оснивачима Петнице, поштеним наставницима и искреним патриотама, то је било потпуно јасно и због тога су је тада напустили. Вигор Мајић је окупио екипу себи сличних људи који страх од Бога нису имали док су за ситан новац спроводили Сорошев паклени план разарања српског образовања, са циљем заглупљивања и духовног сакаћења омладине који води до колапса читаве наше државе. Поменућу само неке од тих људи, а ви ћете их свакако препознати. Дуги низ година, десна рука Вигора Мајића био је Срђан Вербић, дипломирани физичар и доктор “мултидициплинарних” наука у 44. години, који је одбранио докторат само пар месеци пре него што је постао Министар просвете и науке у Влади Републике Србије. У фотељу министра, Срђан Вербић је, ни крив ни дужан, ускочио право из Завода за вредновање квалитета васпитања и образовања, институције основане да би се на перфидан начин додатно закопала српска просвета. Вербић се на функцији једног од руководиоца тог завода истакао првенствено по томе што је, као физичар по основном образовању, захтевао да се смањи број часова физике у средњим стручним школама! Иначе, као што је јавности већ познато из његових наступа, то је момак телећег погледа, дезоријентисаног изгледа, без бистрине у оку и јасноће у мислима и речима, што му иначе није сметало да се тако смотан и шепртљаст прихвати једног од најодговорнијих послова у држави. Који је резултат његовог министровања? Катастрофално стање у науци у којој владају најгори међу најгорима, где постоји општа отимачина и трговина звањима и титулама док се компетенција суновраћује у амбис, као и шестомесечни штрајк просветних радника који су доведени до просјачког штапа, а како министар Вербић најављује ускоро ће многи од њих остати и буквално на улици. Што се тиче отпуштања наставника, то је добра прилика да поменемо још једног старог ”петничара”, др Милована Шувакова са Института за физику у Земуну, који је сада на функцији помоћника министра Вербића. За разлику од Срђана Вербића, др Шуваков је необично интелигентан и талентован млади истраживач, са научним резултатима који су за поштовање, бар кад се они пореде са достигнућима осталих научника у Србији. Међутим, као дугогодишњи полазник и сарадник у Петници, др Шуваков дели истоветан систем вредности, што га у складу са својим способностима и бескрајном амбицијом коју на готово агресиван начин демонстрира кроз све чешће појављивање у медијима, чини знатно опаснијим од министра Вербића по добробит српске науке и просвете. Мислим да ни сам др Шуваков, заслепљен личном амбицијом и осокољен својом позицијом, то не примећује. Сетимо се само да је др Шуваков недавно на свом твитер налогу објавио да је својевремено проблем штрајка контролора лета амерички председник Роналд Реган решавао тако што их је готово све отпустио. Да ли то др Шуваков, по налогу Џорџа Сороша и ММФ-a, заједно са министром Вербићем и сарадницима заиста намерaва да на улицу избаци 90% просветних радника? Може да им се догоди да пре тога просветари сами изађу на улице у знатном већем броју него на протесту од 17. марта. Добар пример да неко од “петничара”, до јуче у поцепаним фармеркама и са излизањим ђоновима, преко ноћи у скупом оделу и са краватом ускочи право у фотељу шефа кабинета министра просвете и науке, без испуњених основних законских услова за такво место, је и пропали студент математике и академски сликар Немања Ђорђевић, стари ”пајтос” Срђана Вербића и Милована Шувакова. Овај арогантни и надобудни момак од тридесетак година, без икаквих квалификација и искуства за рад у просвети и науци, је типичан изданак ”петничке” школе мишљења, коме на пример није страно да подигнутог носа на неумесан начин прекида конференције за штампу ”јер му се тако може” и са речима: “ја сам крив, мене мрзите”. Поменут је и Центар за промоцију науке, па да и то прокоментаришем, јер се надовезује на целу причу. Та институција је основана у начелу са циљем да се успешније промовише наука и млади људи али и читава јавност више заинтересују за актуелне научне теме. Међутим, иза ове идеје стајао је, односно био је њен извршилац, један од претходних министара науке Божидар Ђелић. Овај лопов и преварант са ”теткиног кауча” поставио је своју блиску сарадницу Александру Дрецун, правницу по струци, на чело ове институције која је требало да се бави промоцијом науке. Заправо, кренуло се у агресивне и безобзирне грађевинске подухвате, као што је зграда Центра за промоцију науке на Новом Београду у вредности од 65 милиона евра, са циљем повлачења великих кредита од западних држава, од којих ће мала екипа да има материјалну корист, док ће наравно генерације наше деце и унука све те кредите враћати са дебелим каматама у деценијама које долазе. Један од таквих ”пројеката” Божидара Ђелића био је и подухват реновирања Петнице, где је у изградњу две зграде мање величине и реновирање ресторана и главне зграде буквално ”улупано” 7.3 милиона евра од кредита. Ко се ту дебело уградио, није тешко погодити. Оно што је занимљиво је да је након дуготрајног одолевања директорка Дрецун недавно смењена и на њено место доведена др Зорана Курбалија-Новичић из Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић” у Београду. Ова млада научница је такође дугогодишњи ”петничар” и део екипе Мајић-Вербић-Шуваков-Ђорђевић, што се може видети и из њених наступа у оквиру покрета “Спасимо науку”. Иза овог покрета, који је начелно настао као израз незадовољства радом једног од претходних министара Жарка Обрадовића, стоји истоветна екипа ”петничара”. Међу тим младим људима има свакако изванредних научника и многи од њих нису ни свесни зарад чега се боре. Заправо, име овог покрета је неадекватно и ономе чиме Џорџ Сорош и ММФ управљају боље би пристајао назив ”Сахранимо науку”. Др Курбалија-Новичић нови је директор Центра за промоцију науке, док је др Милован Шуваков постао члан Управног одбора ове институције. Тешко је поверовати да ће ова нова екипа унети суштинске промене у функционисање овог центра. С обзиром на њихове личне амбиције бојим се да ће бити управо супротно. Вреди поменути да је у лето 2013. године одржан протест научних радника, где се око пет хиљада научника окупило испред Министарства просвете и науке, протествујући зарад катастрофалног стања у науци и вишемесечног кашњења са исплатом зарада. Гласноговорник тадашњег протеста био је управо др Милован Шуваков који је тада у својству преговарача ушао у зграду Министарства и отишао на састанак са тадашњим министром Обрадовићем. Док је др Шуваков улазио у зграду, преко мегафона га је бодрио његов тадашњи ”пајтос”, Немања Ђорђевић, уз повике са вулгарном конотацијом ”прими га Жарко, прими га Жарко”, на запрепашћење и гађење свих присутних. Као што знате и као што сам већ рекао, Немања Ђорђевић је сада шеф кабинета министра Вербића. Сада су сасвим јасне намере ”петничке” екипе која тренутно влада нашим образовањем и нашом науком и на који начин је тадашњи протест искоришћен за задовољавање личних жеља и амбиција, а заправо да би се на власт инсталирала најгора екипа која има за циљ да нашу просвету и науку докрајчи у правом смислу те речи.

    Важно је напоменути и да су ранијих година семинари за ученике у Петници били бесплатни јер су финансирани делом из донација Сорош фонда, делом од Министарства просвете и науке и мањим делом од спонзора, али се данас ти исти семинари наплаћују и коштају око 200 евра за боравак од недељу дана. Вигор Мајић и екипа дебело профитирају од ових семинара и веома лагодно живе на рачун родитеља који своју децу шаљу у Петницу, мислећи да тиме својој деци чине услугу да бораве у таквој једној ”престижној” научној установи. Највећу услугу заправо чине Џорџу Сорошу и MMФ-у, a своју децу излажу веома штетним утицајима. Иначе, Вигор Мајић не престаје да се, као и свих ових година, обрушује на државу како не финансира Петницу довољно, иако су јој годинама додељивана значајна средства од Министарства просвете и науке, што Петница као независна институција не треба да очекује. По мом мишљењу, решење је Петницу ставити под окриље Универзитета у Београду, реорганизирати је и инфраструктуру користити за научне семинаре и конференције, а бивше руководство позвати на одговорност.

  2. berislav каже:

    Država koja uništava vlastite učitelje osuđena je na propast.

Коментари су затворени.