Куповна моћ грађана стрмоглаво пада, из месеца у месец смањују се количине купљене робе, све ређе се иде у набавку, па се најава председника Владе Србије Александра Вучића да су могућа повећања плата и пензија до краја године ослушкују као спас с неба.

Али, једно су политичка обећања, а нешто сасвим друго сурова реалност која указује на то да ће тешко доћи до побољшања стандарда грађана у овој години. Напротив, грађанима није потребна статистика да их увери да добро или лоше живе – они то најбоље осећају преко свог тањира.

Скуп и купус

Економиста Владана Хамовић каже да велики број грађана Србије живи од позајмица.

– Људи користе чек на почек, задужују се и код банака, иако знају да су кредити врло скупи. Нажалост, то је једини начин да се некако преживи. Довијање да се састави крај са крајем је начин живота на који су грађани навикли у последњих 15 година – каже Хамовић.

Зато је преживети од првог до првог са просечним примањима или пензијом права вештина.
Иначе, на граници сиромаштва у 2014. години у Србији је било 25,6 одсто грађана, односно сваки четврти, док је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила чак 43,2 одсто, објавио је Републички завод за статистику.

Неславно звучи податак да у току године становник Србије поједе у просеку тек 35 килограма чистог меса без прерађевина, док је просечна потрошња меса у Немачкој 90, Грчкој 83, Италији 91, а у Француској чак 102 килограма. Оно у чему предњачимо јесте потрошња хлеба којег годишње поједемо 89 килограма, три пута више него у земљама ЕУ, али и 20 килограма мање него пре пет година.

У доба кризе, биолошки вредна храна замењује се мање вредном, али јефтинијом, па код сиромашних слојева становништва драстично опада потрошња меса, млека, воћа и поврћа. Колико је тешко људима у Србији говори и то да сад и потрошња хлеба и кромпира, основне хране најсиромашнијих слојева, такође опада, иако смо и даље рекордери у потрошњи најјефтинијих намирница. Сада је дошло до тога да је тешко говорити и да у просеку једемо сарму јер је и цена купуса досегла скоро евро по килограму.

У стварности се, дакле, дешава драстичан пад животног стандарда и опште осиромашење грађана. Тога је свесна и Влада Србије, па отуд обећања о повећању пензија и плата у јавном сектору до краја године. Али, стручњаци упозоравају да је такав оптимистичан сценарио неизводљив.

У корпи две и по плате

– Повећање плата запослених у јавном сектору и пензија неће бити могуће пре истека аранжмана са ММФ 2017. године – сматра Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта часописа „Макроекономске анализе и трендови“.

Стаменковић је потврдио да ће држава на крају прва три месеца текуће године забележити укупан дефицит од око 25 милијарди динара, што је упола мање од планираних 56 милијарди. Ова позитивна кретања охрабрила су премијера да изјави како ће са ММФ-ом преговарати о повећању плата и пензија, процењује овај економиста, али и упозорава да само изузетно оптимистичке и нереалне претпоставке о расту бруто домаћег производа доводе до таквих очекивања.

Тако ће и даље главна брига, на пример за Нишлије, бити како преживети са 20.000 динара (166 евра), колико износи просечна плата становника града на Нишави, будући да му за потрошачку корпу треба више од две и по зараде. Колико су испражњени новчаници први осете трговци. Само у последњих годину дана, промет у великим трговинама опао је за 15 одсто. У мањим, руралним местима пад промета је још драстичнији и износи и више од 30 одсто. Главни узрок је све слабија куповна моћ грађана, што аутоматски доводи и до пада тражње. Круг делује зачарано, па се чини да само чаробни штапић може да га разбије.

Одлучује ММФ

Аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) стоји као реална препрека српским сновиђењима о повећању пензија и плата у јавном сектору. Према речима Стојана Стаменковића, Србија се споразумом са ММФ-ом обавезала да ће бољи буџетски резултат искористити за враћање дугова и повећање јавних инвестиција, а не за повећање плата и пензија.

Тешко и у комшилику

Према подацима синдиката, потрошачка корпа за четворочлану породицу у Републици Српској коштала је 1.800 конвертибилних марака. Највише се потроши за храну (687 КМ), најмање за хигијену (78) КМ. Просечна зарада била је 837 КМ. У Црној Гори је просечна зарада 476 евра и није могла да подмири минималне животне трошкове четворочлане породице који су у истом месецу износили око 800 евра.

Vesti online

Ознаке: куповна моћ, опадање, Србија