Прочитај ми чланак
Сумње да се у витринама српских касапница све чешће налази месо из увоза, а не домаће, због чега су српски сточари недавно протестовали, сада поткрепљују и подаци Управе царина. Према статистици коју је Данас добио од ове институције, 18 највећих произвођача и продаваца меса у Србији прошле године су за чак 44 одсто повећали увоз робе у односу на 2013. годину, који је тако достигао 123,7 милиона евра.
– Увоз су највише повећале индустрије меса Матијевић и Трлић, које су више него дуплирале набавку из иностранства. Матијевићев увоз је достигао чак 26,7 милиона евра у 2014. чиме је овај пољопривредни гигант избио на прво место увозника међу продавцима меса. Одмах иза је Неопланта, чији је увоз достигао 25 милиона евра.
Трећи је Златиборац са увозом од 13 милиона евра, а четврти Трлић са 11,8 милиона евра.
Листу највећих увозника затвара Јухор Мирослава Мишковића са 10,9 милиона евра увоза. Иако се фирма званично зове Yухор Еxпорт, у питању је нето увозник који је прошле године у иностранство пласирао немалих 9,15 милиона евра робе, али је то ипак било за 1,7 милиона мање од његовог увоза у истом периоду.
Све поменуте фирме су прошле године повећале увоз.
Међу великим увозницима (на шестом месту) је и Карнекс Миодрага Костића, с тим што је овај произвођач, супротно општем тренду, прошле године преполовио своје набавке у иностранству и свео их на 5,18 милиона евра са ранијих 9,9 милиона.
Да би сте видели колика је шанса да у радњи добијете месо из Аргентине или неке од европских земаља, уместо из Шумадије, ипак није довољно погледати само податке о увозу. Боља слика се добија када се ове цифре упореде са укупним прометом који ови произвођачи остварују.
Тако је рецимо Матијевић, у 2013. имао увоз од 12,4 милиона евра, али и огроман приход од 158 милиона евра, што значи да је удео увоза у његовом промету био само око осам одсто. Матијевић је у 2014. дуплирао увоз, па би без икаквог повећања продаје удео увоза у његовим радњама достигао максимум око 16 одсто, што је ниже од многих конкурената.
Та компанија је иначе, са 18 милијарди динара промета у 2013. недостижни лидер на српском тржишту меса, јер други на листи – Неопланта, има „само“ 6,8 милијарди, док треће место практично деле Карнекс и Трлић са по 6,2 милијарде динара. Тако Матијевић остаје снажан практично колико и три следећа конкурента заједно, што с обзиром на репутацију овог произвођача, понајвише сведочи о стандарду српског становништва.
Статистика нам даје још пар занимљивих информација: међу највећим месарима, само је Карнекс нето извозник (увози 5,2 милиона евра, а извози 17,7); увоз чини 55 одсто промета Златиборца; на списку увозника уопште нема индустрије меса Бачка Топола, нити Фамиса.
Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за Данас да је разлог толиком увозу ниска цена коју домаћи трговци могу да добију када купују месо „на месец дана пред истек рока трајања“. То месо је, како каже, здравствено и даље исправно, што се контролише на граници, али је услед дугог држања у дубоко смрзнутом стању изгубило део квалитета.
– Матијевић продаје килограм прашке шунке за 350 динара, а ПИК Врбовец за 1.100 динара. Дакле, он је 3,5 пута јефтинији. Он највише увози дубоко смрзнуте свињске полутке, а не расхлађене које су практично једнаке свежим, и онда их углавном прерађује и меша са месом са својих фарми. А када увозите робу пред крај рока, онда је добијате много јефтиније, и зато они могу да се играју са добављачима – објашњава Простан.
Овај стручњак наглашава да произвођачи попут Матијевића не зарађују највише новца на трајним производима попут кулена, праве шунке и сличних производа, који не могу толико јефтино да се направе, него на полутрајним као што су саламе и кобасице, које купују сиромашнији људи, у жељи да избегну најлошије паризере.
– Свему је разлог мала куповна моћ становништва – закључује Простран, додајући да држава не може да забрани овакав увоз меса, јер је тржиште сада слободно, што представља „елдорадо“ овакве произвођаче.
(Данас)
