Иако је Свети апостол Андреј Првозвани још у 1. веку на обалама Дњепра ширио „благу вест“, Русија је постала хришћанска земља тек крштењем кијевског кнеза Владимира 988. године. Тог дана руски народ је примио хришћанство, родила се руска државност, нова земља, нова цивилизација. Током 1.000 година Русија је постала највећа православна земља на свету.

Чак и године прогона Цркве, жестоке репресије против свештеника и верника, жестоке атеистичке пропаганде нису могли да убију веру и дух у православља у руском народу. У историји Васељенске цркве никада није било тако масовних и дугих прогона, као у Русији у 20. веку. Уопште, ово столеће је за Русију и Руску цркву било драматично: два светска рата, бар три формалне смене државног уређења, велики политички, економски и социјални потреси…

Руска православна црква је, од Октобарске револуције па до перестројке, прошла праву голготу. Више од 100 милиона верника је извргнуто жестоким репресијама, стотине хиљада свештеника и духовника је убијено или мучено у логорима. Само током „велике чистке“ 1937. и 1938. ухапшено је 200.000 верника и припадника црквеног крила, а стрељан је сваки други свештеник. У првих 20 година совјетске власти затворени су сви манастири, све духовне академије и богословије, као и више од 60.000 храмова. Хиљаде светиња је срушено експлозивом или су претваране у касарне, затворе и магацине. Спаљиване су иконе, скрнављене свете мошти, бацана су звона са звоника.

Историјско помирење

На 1000. годишњицу крштења Русије, 1988, када је партијско руководство Совјетског Савеза дозволило прославу на државном нивоу, храмови широм Русије напунили су се милионима верника. То је био почетак духовног препорода Русије. Распадом СССР завршио се 74-годишњи период мучеништва.

Патријарху Алексеју Другом (1929-2008) припала је част да буде духовни лидер у доба обнављања православља у Русији. Он је током 18 година успео да Свету Русију подигне из пепела. Предводио је велику верску обнову у Русији, током које је саграђено и обновљено на хиљаде храмова широм земље, а у црквама и манастирима поново је успостављено богослужење, штампају се религијске књиге, одржавају трибине…

Допринео је и историјском поновном уједињењу Руске православне цркве у Русији са Руском православном црквом у иностранству, 17. маја 2007, чиме је окончао поделу, која датира још од бољшевичке револуције.

– Била је то велика рана на телу Руске цркве која је крварила 86 година. Стотине хиљада грађана Русије који су претрпели пораз у грађанском рату, напустили су земљу и, изгубивши наду да ће се у њу икад вратити, основали су своју цркву са седиштем у Америци. Та црква имала је своје епархије по целом свету и припадало јој је око милион и по људи. После готово 100 година у које је стало и убиство руског цара Николаја Другог и непријатељство капитализма и социјализма, понижавање религије и много мржње, на ту поделу је, захваљујући умногоме и Владимиру Путину, коначно стављена тачка. У храму Христа Спаситеља два патријарха објавила су обједињење две руске цркве – прича Љубинка Милинчић, главни и одговорни уредник „Спутњика“.

Истичући значај историјског уједињења, Путин је подсетио да у царској Русији у пасоше није уписивана националност него вероисповест.

Реч уместо копља

Епоху у којој је Русији требало вратити православље сам Алексеј Други симболично је назвао „другим крштењем Русије“.

– Ако кажемо да се народ вратио Цркви, нећемо бити сасвим у праву – руски народ се, упркос репресијама, никад није одрекао Бога. Готово свака куће је, тајно, имала у кући икону, а постојале су чак и „илегалне“ цркве. Некад у подрумима, некад у кућама које нису баш падале у очи. Деца су тајно крштавана, а руски народ је сачувао веру. Слобода коју је добила Црква са падом комунизма само му је омогућила да отворено покаже своја осећања – каже Милинчић.

Руски председник је, додаје она, дубоко религиозан човек, али не прави представу од тога. Породична епизода о крсту, који Владимир Путин стално носи око врата, могла би бити и прича о поновном васкрсу православља после вишедеценијског атеистичког терора.

Путин на Светој гори

Путин је 2005. посетио и Свету гору, из трећег покушаја. Први пут је желео да то учини 2001, али била је таква олуја да се на острво није могло стићи ни бродом ни хеликоптером. Међу православнима се тада могло чути да Пресвета Богородица није хтела да га пусти на своју територију због тешких грехова Совјетског Савеза. Други пут је морао да се врати из Грчке због терористичког напада на школу у Беслану. Тако је стигао на Атос тек 2005. као први председник Русије који је посетио ово свето место. Најпре је отишао у Кареју. Присуствовао је служби у храму Успења Пресвете Богородице. Тада је објаснио да је у Русији дошло до великих промена и да сада сваки човек, било које националности и вероисповедања, може да се врати својим духовним коренима.

– Мајка ме је крстила кријући од оца, који је био члан Комунистичке партије. Он није био функционер, радио је у фабрици – испричао је Путин. – Четири године пре мајчине смрти први пут сам путовао у Израел. Тада ми је дала крстић који је сачувала са мог крштења и замолила ме да га освештам на Христовом гробу. Од тада га више не скидам. Иначе, тај крстић је од алуминијума.

У Путиновом авиону се, према његовим речима, налазе и икона и Библија. Када је 2005. посетио Свету гору, Путин је, у разговору са игуманом Иверског манастира Василијем, истакао да је „снага Русије, пре свега, у њеној духовности“. То је илустровао чињеницом да нигде у свету, осим једне капелице у Русији, не постоји фреска на којој Свети Ђорђе убија аждају речју, а не копљем.

Саграђено 25.000 храмова

Руски патријарх Кирил по први пут је почетком ове године говорио са трибуне парламента државне Думе. Многи су у овоме видели огроман симболични значај – власт више не зазире од сарадње са Руском црквом. Данас у Русији постоје три симбола, три штита помоћу којих се брани руски народ: вера, држава и армија.

Обнова православља у Русији данас је видљива и голим оком. У документарном филму „Друго крштење Русије“ митрополита Волокомалског Илариона, из 2013, наводи се да је за четврт века Руска православна црква, у Русији и у целом свету, саградила 25.000 храмова (у царској Русији било је 78.000 цркава). Хиљаду храмова годишње, три храма дневно! Укупно у Руској православној цркви ради 33.489 храмова и 805 манастира. Од тога у Русији је 17.042 храма, остали су ван граница земље. Данас у Русији, земљи од преко 146 милиона становника, између 75 и 80 одсто грађана изјашњава се да је православно. Православље је неодвојиви део националног, духовног и културног идентитета руског народа. Зато је у песничком заносу Рајнер Марија Рилке и могао да напише „Русија је једина држава која се граничи с Богом“.

Председник и „камен помазања“

Уочи Ускрса 2005. Путин је посетио храм Христовог гроба у Јерусалиму. Била је то прва посета једног руског руководиоца Израелу. Чим се уђе у храм налази се „камен помазања“ на коме су, према јеванђеоским текстовима, купали тело Христово после скидања са крста. Тадашњи руски председник стајао је дубоко замишљен испред тог камена веома дуго. Тргао се тек кад су га позвали да се слика са свештеницима који су га пратили. Потом је замолио да га нико не прати у малену просторију у центру храма у којој се налази Гроб Спаситеља. Унутра је провео више од 10 минута – молећи се.

После тога се попео на Голготу, клекнуо у подножју крста, на месту где је, по легенди, био разапет Исус Христ. После молитве је устао, запалио свећу и кренуо да изађе, али се одједном вратио, поново пришао крсту и клекнуо…

 Извор: Вести онлине

Ознаке: голгота, Русија, Руска црква