Прочитај ми чланак

ДО КАДА ЋЕ ЗЛОЧИНИ над сарајевским Србима чекати казну

0
Фотографија преузета са веб портала  frontal.rs

Фотографија преузета са веб портала frontal.rs

Одговор чека неколико стотина српских породица са подручја Сарајевско-романијске регије, од којих многе још нису ни пронашле своје сроднике.

Починиоци злочина над осам војника бивше ЈНА у ратном Сарајеву 22. априла 1992. године, који су заробљени и стрељани у Великом парку у центру града на очиглед бројних пролазника, никада нису откривени, иако су у протеклом периоду из Тужилаштва БиХ стизале потврде да је „саслушан већи број сведока” и да је истрага у том „случају” интензивирана.

У међувремену су пронађени посмртни остаци само двојице војника. Као осумњичени за овај злочин најчешће се помињу припадници озлоглашене јединице „Шеве”.

На истину и правду 23 године не чекају само породице осам војника бивше ЈНА, чека и неколико стотина српских породица са подручја Сарајевско-романијске регије, од којих многе до данас нису ни пронашле своје сроднике, или јесу – па њихови посмртни остаци годинама стоје у спомен-костурницама због односа који према српским жртвама има Институт за нестала лица БиХ. Тај институт је од 2008. године (тада је формиран) до данас идентификовао само 58 Срба, а много више Бошњака, због чега српски званичници желе да процес ексхумације и идентификације несталих поново врате на ниво ентитета.

О томе се, као и о недопустивој неажурности Тужилаштва БиХ кад су у питању злочини који су у последњем рату почињени над Србима у Сарајеву, говорило и јуче у Источном Новом Сарајеву на обележавању Дана несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Тим поводом служен је парастос у цркви у Миљевићима и положени су венци испред спомен-костурнице у непосредној близини цркве.

Председник Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић у изјави за новинаре нагласио је да су породице несталих Срба Сарајевско-романијске регије „огорчене”, да их „боли неправда” и „селективни однос Тужилаштва и Суда БиХ према ратним злочинима”.

Посланика СНСД-а у парламенту БиХ Сташа Кошарац каже да Сарајево и институције власти и правосуђа у том граду воде политику заташкавања, прикривања и некажњавања злочина, чиме дубоко вређају породице жртава и уништавају било какве озбиљне напоре да се успостави помирење и поверење између народа у БиХ.

„Политичко Сарајево треба да одговори на питање где је скоро 400 несталих и убијених сарајевских Срба. На њега треба да одговоре Амор Машовић (дугогодишњи директор Института за нестале) и многобројне друге личности из политике, војске и полиције које су биле или су још у служби најјаче и најбројније странке у Сарајеву (СДА). Позивам их да то учине и да на тај начин обезбеде какву-такву будућност ове земље”, рекао је Кошарац, преноси Срна.

Он је позвао водеће бошњачке политичаре и, како је навео, неке од моћних представника међународне заједнице да престану да утичу на рад правосудних институција које на тај начин поткопавају и урушавају.

„Породице жртава неће престати да траже правду и казну за злочине. Увек ће бити неко ко ће посведочити да је Сарајево град српских стратишта и логора смрти. Увек ће бити сведока за злочин у Великом парку, за убиство српског свата (Николе Гардовића на Башчаршији) за Добровољачку, за касарну ’Виктор Бубањ’ (у којој је био логор за Србе), Централни затвор и Казане, за Пофалиће, Храсно, Алипашино, Добрињу и друга места српског страдања”, поручио је Кошарац.

Извор: Политика – Д. Станишић

5 коментара “ДО КАДА ЋЕ ЗЛОЧИНИ над сарајевским Србима чекати казну

  1. Виде Даничић каже:

    Сарајево је до завршетка последњег рата било највећи србски град после Београда. У њему је живело око 200.000 Срба. У Срајеву је је пала прва србска жртва у том грађанском и верском рату (србски сват код најстарије србске православне цркве на Башчаршији). У Сарајеву је србска елита политички организовала Србе за отпор против новог геноцида над Србима и формулисала идеју о политичко-територијалној подели подели БиХ и стварању србске државе Републике СРбске. У Сарајеву организован први србски отпор поновном убијању Србства блокадом града која је трајала неколико дана.

    Србска војска је могла војно заузети Србско Сарајево и трајно га заштитити од непријатеља. Да је то урађено судбина Србске била би много повољнија и жртве много мање. Повлачење ЈНА из БиХ и повлачење србског политичког руководства из Сарајева и препуштање Срба који су остали у Срајеву на милост и немилост исламских крвождереа била је највећа грешка србског руководства с обе стране Дрине. Срби који су остали у Сарјеву под директивом СДС да се србско Сарајево мора оружано бранити доживели су мрачну судбину жртвованог народа и истинске геноцидне злочине. Свака ислмска фукара и крвожедни „мустафа маџар“ могли су радити са Србима све што им је помрачени ум замислио (познато је по злу, нпр., пишање Јуке Празине, исламског умоболника, који је над клозетском шољом секао србске главе и пуштање крви звао пишањем). Небројени су логори у Срајеву и око Сарајева у којима су Срби злостављани до најгрозније смрти. У Казанима се налази масовна србска гробница.

    Последњи ударац Србима у Срајеву нанет је у Дејтону суштинском издајом Сарајева и најважнијих србских интереса у БиХ, када се десио масовни излаз Срба из Сарајева по тешком мразу, са врећама пуних костију најрођенијих ископаних из гроба… Срби су се из Сарајева запутили незнано куда и од тада никада нико с обе стране Дрине није испитао и није објавио где су нестали Срби из Сарајева…

    Могло би се причати и о срамној улози Кукањчеве ЈНА у Добровољачкој улици и још о много чему – али то више нема сврхе. Бројне су политичке, војне и ратне грешке начињене у вези са Сарајевом. Нису Сртби опколили и „давили“ Сарајево, нису Срби гранатирали становнике Сарајева у срамној епизоди званој „маркале“ – него су се бранили од изласка исламских крвожедних злотвора из Сарајева у србски живи појас око Сарајева ради геноцидног уништавања Срба на својој етничкој територији.

    Срби су могли лако и морали су заузети Сарајево и војно га неутралисати. А нису! Зашто? Зашто је Караџић стално понављао да Србима није циљ да војно победе муслимане и крвате?!
    Срби су последњи рат изгубили због тога што нису одбранили Сарајево и Книн! Да јесу: још би се водили преговори о коначној подели крватске и БиХ и заштити србских етничких простора и државотворних права гарантованих Уставом СФРЈ. А Србију НАТО не би имао времена и прилике да нападне…

    Последњи рат је највећа геополитичка грешка Срба после катастрофалних геополитичких грешака Александра Карађорђевића стварањем прве Југославије – гробнице Србског народа…

    О Сарајеву се не може причати без емоција јер је ратни исход за Сарајево био парадигма србског пораза и србске несреће…

    1. vukcz каже:

      Srbi si iz Sarajeva i Mostara izasli tiho,bez ikakve kuknjave pred kamerama CNN-a, bez velike galame i vike.Ja mislim da je to velika greska… sada svako zna za neko selo srebrenicu i za neke muslimansko hrvatske zabiti a egzodus srba iz Sarajeva i Mostara se ni ne spominje, al za to smo mi krivi. A sta su sve dozivili srbi koji su ostali u sarajevu to dragi bog zna. Jedan stari covjek(nzm kako je ziv) mi je pricao da su ga drzali u zamrzivacu dugo a batine i ponizavanje su bile kao dobar dan(on je dobro prosao na kakvim su mukama drugi bili).

    2. nesa каже:

      Hrvati,kasnije i muslimani u Bosni,su mogli i morali biti porazeni u prve tri nedelje pocetka sukoba.Ali „faktor mira i stabilnosti na Balkanu“ (S.Milosevic) to nije dozvoljavao.Na kraju je,u Dejtonu,predao i Sarajevo.Posle je uz smeh,dok su nazdravljali, govorio Silajdzicu : a ti me zeznu za Sarajevo…..Taman kao da se popisao na sve zrtve i sva srpska stradanja

    3. Smiljenka Mihaljevic каже:

      Kako je mogao da preda ono što nismo držali!? Milošević je uradio više za Srpsku od bilo koga! Činjenica da je Srbija trpila teške sankcije zbog pomaganja „prekodrinskih srba“, govori o njegovoj ulozi i njegovoj velikoj pomoći Srpskoj! Zbog tih sankcija još i danas mnogi srbi iz matične zemlje ne mirišu prekodrinske Srbe, ali ako bi samo malo pogledali dalje shvati bi da je Milošević činio pravu stvar za sve srbe ukupno.

    4. nesa каже:

      Raspitaj se malo kako su tekli pregovori u Dejtonu,postoje svedocenja prisutnih ljudi.Sarajevo je trebalo biti podeljeno.Cinjenica je da je S.M. zeleo da se nametne kao lider svih srba,a koliko je vukao prave poteze nek istorija presudi.Iz danasnjeg ugla mnogo toga je bilo daleko od dobrog

Коментари су затворени.