Прочитај ми чланак
Шта нам је донео Холивуд и како су „девојачке вечери“, Дан заљубљених и „бејби шауер“ постали део наших модерних обичаја? У жељи да живимо као на великом платну, изгубили смо сопствени идентитет.
ВЛАДА КРИЗА ИДЕНТИТЕТА
Које су наше вредности и како да их „одбранимо“?
– Наш проблем је криза идентитета – наводи Миливојевић.
– Стари смо изгубили, а нови нисмо изградили. Дубоко смо подељено друштво, а једна од тих подела је на „модернисте“ и „традиционалисте“. Зато је веома тешко рећи које су то наше вредности, бар оне иза којих би већина стала. О тим стварима институције недовољљно брину, а под њима мислим на државу, цркву, Академију наука. Школа је извршилац, а не креатор вредносне политике, а медији то свакако неће чинити сами од себе, јер нуде оно што се гледа и слуша, а што углавном води смањењу културног нивоа.
У једној од многобројних београдских кафана, будућа млада са велом на глави прославља девојачко вече са другарицама обученим у исте мајице, уз традиционалне америчке “капкејкове” (колаче).
И као што бива у филмовима, уместо стрипера скидају до појаса конобара, расположеног или примораног да удовољи групи припитих жена…
Ово је само један од многих примера американизације у Србији. А има их много.
Тако се и у Србији све чешће дешава да млада своје другарице-деверуше облачи у исте хаљине, а да јој младожења на венчању скине подвезицу са ноге.
Баш као у холивудским филмовима, млада и код нас за срећу носи нешто плаво, нешто ново и нешто позајмљено.
Фама око Дана заубељених је већ годинама присутна у Србији, а у последње време будуће маме организују и такозвани „бејби шаурер“. У питању је седељка неколико недеља пред порођај, када јој пријатељи доносе поклоне…
„Мекдонализација“ је умешала прсте у српске обичаје, а њен утицај је видљив свуда, у партнерским, пријтељским и породичним односима.
О томе шта смо добили, а шта изгубили преузимајући вредности западне културе, разговарали смо са психотерапеутом др Зораном Миливојевићем:
– Захваљујући филму и музици нарочито, генерације су биле заљубљене у Америку – каже др Миливојевић.
– Жуделе су да и оне постану Американци, а ако не баш да оду у Америку, онда да бар личе на њих. И тако смо почели да опонашамо оно што смо видели у филмовима, облачење, фризуре, музику, али и начин живота. Америчка масовна култура нам је понудила нове узоре. Поред филмске, ту је и модна машинерија, па је чак и у Србији постало популарно носити одећу која на себи има принт америчке заставе.
– Холивудизација је у суштини американизације. Људи су гледали лепе глумце, одлично расположене, у скупим аутомобилима и кућама, чије су се приче завршавале „хепиендом“. Холивуд нам је понудио све оно што бисмо хтели да имамо и будемо, „програмирао“ нам представу о идеалном животу. Генерације више нису желеле да личе на своје родитеље, већ на ликове јунаке филмова. Настало је време у којем је оно што је традиционално проглашено за назадно и застарело, а све што је долазило из холувдске машинерије се сматрало напредним. Зато се део младих и одрекао своје традиције – наводи Миливојевић.
НЕНАСИЛНО ОСВАЈАЊЕ
Американизација у наш живот није ушла насилно, већ је призвана да одговори на потребе које је код становништва развио нови начин индустријског живота, наглашава социолог проф. Др Владимир Вулетић.
– Није америчка култура изменила наш национални идентитет, него смо ми, као и остали народи, остали без идентитета оног часа када су битно промењени услови живота. Већ после Другог светског рата више су се по начину живота разликовали људи исте нације који живе у граду и на селу, него људи различитих нација који живе у истим градским, односно индустријским условима. Глобализација и америчка филмска индсутрија само су се надовезали на ову појаву – објашњава Вулетић.
Он истиче да се кроз Холивуд пласирају и популаришу вредности различитих лобија који имају средстава да спонзоришу филмове – држава, ЦИА, војска, ЛГБТ…
Ипак, Холивуд своје снове није нудио само нама већ и остатку света. Његов успех наш саговорник приписује томе што се обраћао оном делу нас који зовемо „унутрашње дете“.
А дете као дете, воли да ужива, да се добро осећа и да има оно што види код других малишана. То нам је Америка и понудила – идеју благостања и лепог живота.
– Медији имају највише утицаја на младе генерације. Они опонашају оно што су видели и сматрају да је добро да што више личе на своју генерацију у другим земљама. С друге стране, њихови родитељи у томе не виде неки велики проблем. Имате изреку: „код комшије је и трава зеленија“. Ако је он богатији, верујемо да живи квалитетније од нас, па се јавља се жеља да и ми тако живимо. Трик је у томе што комшија зна да га гледамо и што се претвара и представља у што лепшем светлу, јер ужива да нас импресионира, а затим и да нам нешто прода – наводи саговорник „Живота плус“.
Нажалост, у Србији је многима драже туђе него своје и зато уводе разне новотарије. Као да сви постајемо попут Стеријине Феме.
Чини се да тас на теразијама, када меримо шта добијамо, а шта губимо прихватањем западњачког начина живота, претеже на другу страну.
– Добијамо забаву, то да пред нашима изгледамо „модерније“ од њих, правимо се напреднијима. Оно што губимо је идентитет, наша колективна душа – напомиње Миливијевић.
Преузели смо моделе и вредности у свим областима живота, па тако сада трошимо више него што имамо, састајемо се у шопинг центрима, дивимо се онима који су лако дошли до неких пара.
У средњој школи бежимо од скромне и невине девојке, од доброг ученика, свуда и у било које доба дана срећемо жене „скоцкане“ као да су изашле из „Ем-ти-ви“ спотова…
Постали смо индивидуалисти и хедонисти, па бракове и везе често окончавамо брзоплето (баш као што смо у њих и ушли), окрећемо партнеру леђа чим нам нешто не одговара, тражимо савршенство које смо видели на филму.
– Сексуална револуција је донела слободе у сексу, али и склоност промискуитету. Последњих десетак година медији промовишу геј културу. Пропагирају се хедонизам и лаке дроге. Пријатељстава су постала мање важна, јер су људи данас већи индивидуалисти, а однос према животу је потрошачки. Поверовали смо да нам скупа и фирмирана роба може помоћи да будемо задовољни и срећни. Тек у последње време се ослобађамо ових заблуда – закључује Миливојевић.
Извор: Вечерње новости
