Јастреб има максималну брзину 820 километара на сат, долет 1.520 километара и плафон лета од 12.000 метара. Наоружан је са три митраљеза 12,7 мм и са 800 кг ракета и бомби.
Надлежно министарство Владе Србије одбило је да изда дозволу за продају расходованог борбеног авиона југословенске производње „јастреб“ за потребе Хрватске војске.

Према наводима Годишњег извештаја о реализацији спољнотргвинског промета контролисане робе за 2010. годину, авион није извезен у Хрватску „због непотпуне документације подносиоца захтева“.

Како се наводи у извештају, авион је двоседа верзија Јастреба (Њ-21), планирана је била набавка једне летелице по цени од 70.000 америчких долара, а крајњи корисник била би Хрватска војска.

Војни аналитичар Александар Радић рекао је да је реч о авиону који би могао да се врати у летно стање али да није у питању летелица која може да сврсисходно служи у обуци војних пилота.
„У питању је авион који се 2012. године може сврстати у класу „˜олдтајмера“ и који би пре могао да се користи на аеромитинзима, за спортско летење или изнајмљивање него у војне сврхе“, рекао је Радић.

Авион „јастреб“ је пројектован у Ваздухопловно-техничком институту у Жаркову средином 60-их година за борбене задатке подршке трупама на земљи, као једноседа верзија школско-борбеног авиона Галеб Г-2.

Укупно је произведено 208 авиона свих верзија за попуну јединица Ратног ваздухопловства Југославије, али је један број извезен и у Либију и у Замбију.

Јастреб има максималну брзину 820 километара на сат, долет 1.520 километара и плафон лета од 12.000 метара. Наоружан је са три митраљеза калибра 12,7 милиметара у носу, са по 135 метака сваки, и са 800 килограма ракета и бомби на носачима испод крила.

Авиони Јастреб обавили су највећи број борбених летова ЈНА у грађанским ратовима на територији бивше СФРЈ а 11 авиона коришћено је у Ваздухопловству Војске Републике Српске.

Ти авиони се и даље налазе на аеродрому у Бањалуци али се не користе јер Оружане снаге БиХ немају авијацију.
Након потписивања Дејтонског споразума и ограничења броја авиона, Југославија је 1996. године одлучила да расходује свих 66 авиона тог типа из наоружања.

Предметни извештај је издало Министарство економије и регионалног развоја које је задужено за издавање дозвола за трговину наоружањем и војном опремом, у сарадњи са Програмом УН за развој, а крајем године очекује се нови извештај за 2011. годину.

Према том извештају, у 2010. години Србија је извозила наоружање и војну опрему у 56 земаља, док дозволе нису издате само у три случаја.

Осим авиона за Хрватску, из истог разлога забрањен је извоз 50 далекометних пушака М-93 „црна стрела“ са оптичким нишаном и опремом за Јордан и 4.000 заштитних балистичких прслука за Шведску.

(Курир)

Ознаке: Војска Србије, пилот, ратно ваздухопловство