Прочитај ми чланак

НАША СВЕТЛА БУДУЋНОСТ: И професори због њих морају да уче

0
Фото: В.В.

Фото: В.В.

Знање, заједништво и хуманост само су неке од одлика ученика ИВ-1 одељења вршачке Гимназије „Борислав Петров Браца”.

– Добра су деца, квалитетна и интелигентна, а колико је задовољство предавати им, толика је и одговорност. Веома су информисани и увек имају додатна питања, па смо ми професори принуђени да се стално усавршавамо. Верујем да ће сви завршити факултете. Вредни су, паметни, имају веома развијен осећај обзирности према другима – каже разредна Везирка Добарџић.

Управо осећај обзирности специфичност је одељења, што се показало за време поплава, кад су готово сви волонтирали у Црвеном крсту.

– Активни смо и у ђачком парламенту, а план нам је био и да подигнемо парк око Гимназије, али нисмо имали довољно времена. Просек нам је одличан, али нисмо учили само због оцена, већ зато што смо свесни да ће нам знање бити важно – каже Алекса Стојковић.

Одељење кроз цело школовање има одличан просек, прошлу годину је завршило са 4,67, а ове ће бити бољи. Скоро сви су одлични, уз седам вуковаца.

– Као ученици математичког смера имамо осећај да од нас професори траже више него од других. То нам никад није сметало, већ нас је мотивисало. Иако смо одлични и скоро да нема предмета из кога нисмо ишли на такмичења, могли смо више. Можда је жеља да увек будемо бољи наш највећи квалитет – каже Милош Чубрило.

Рођена сам у Грчкој, а у Вршац, одакле ми је мајка, доселили смо се када сам имала девет година. Овде се никада нисам осећала као странац, а у разреду воле да их учим грчки, али и водим лети у Грчку, каже Афродити Тсилигаридоу.

(Блиц)