Прочитај ми чланак
Одлуком Вишег суда у Београду којом је после седам деценија од монтираног процеса, неправичног суђења и тајног погубљења рехабилитован Драгољуб Дража Михаиловић, командант Краљевске војске у отаџбини, исправљена је велика историјска неправда и оживљена нада у тачност изреке да је правда спора, али достижна.
Исправљена је неправда коју је комунистички режим нанео не само генералу Михаиловићу, већ и његовој породици, али и свим часним припадницима равногорског покрета, који су дали огроман допринос борби против фашизма – о чему сведоче бројни историјски извори. Још једном се потврдило да пре или касније свака личност остане упамћена у историји на начин који објективно заслужује по својој стварној историјској улози, а да су политичко-идеолoшки утицаји кратковеки и по правилу нечасни. О томе би требало да воде рачуна и сви они који данас имају прилику да утичу на креирање и вођење унутрашње и спољне политике Србије.
Рехабилитација генерала Михаиловића ни на који начин не умањује значај и улогу у борби против фашизма другог антифашистичког покрета, партизанског.
Зато је ова судска пресуда прилика да се једном и заувек у српском друштву прекине са бесмисленим и штетним поделама које су последица страховитих неправди нанетих припадницима Равногорског покрета, да српски народ једном и заувек са поносом истакне да је имао два антифашистичка покрета међусобно идеолошки супротстављена и да се са једнаком пијететом односи према свима онима који су живот положили борећи се за слободну Србију.
Томе у прилог би било да држава на сваки начин подстакне оне који имају сазнања о томе где је стрељан и покопан Драгољуб Михаиловић да омогуће да најзад, рехабилитован, добије гробно место. На ћутање их више ништа не обавезује.
Све контроверзе које у вези са оба антифашистичка покрета, равногорским и партизанским, идеолошки острашћени креатори подела српског друштва неуморно и данас отварају, покушавајући да спрече национално помирење, треба да се препусте времену и оцени објективних историчара.
Извор: ДСС, Србин.инфо
