АЛАРМАНТНО: Шлог коси младе!

12:20 24.05.2015.

МОЖДАНИ удар у Србији годишње доживи чак 25.000 становника, а међу њима је, иако је ово некад била болест старих, више од 1.000 млађих од 40 година! То нарочито забрињава стручњаке, јер директно показује да ни млади не воде довољно рачуна о свом здрављу, јер ова болест чак у четири од пет случајева може да се спречи!

И млади људи су, међутим, све гојазнији, хронично под стресом, пуше, немају редовну физичку активност, неправилно се хране…

– Цереброваскуларне болести (ЦВБ) су први или други узрок умирања у свету, а у нашој земљи је смртност од можданог удара на другом месту међу 10 водећих узрока умирања у последњих пет година – каже за “Новости” магистар др Наташа Мицковски Каталина из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. – У односу на просечну стандардизовану стопу морталитета у Европи од 97,3 на 100.000, Србија се са стопом од 120,4 на 100.000 становника током 2012. налазила у групи земаља са високим ризиком умирања од ЦВБ.

Најновија истраживања су показала да је учесталост можданих удара у развијеним земљама у опадању за 42 одсто, док је у средњеразвијеним и неразвијеним земљама попут наше у порасту за 100 одсто. Од 1980. до 2000. године стопе морталитета од ЦВБ у Србији су порасле за 78 одсто, али се у периоду од 2001. до 2013. године бележи континуирани пад, који је износио 65 одсто.

ПРЕДЊАЧИМО У ЕВPОПИ
ПОСЛЕ исхемијских болести срца, цереброваскуларне болести су на другом месту према подацима истраживања оптерећености болестима. И док исхемијске болести срца више оптерећују особе мушког пола, оптерећење шлогом је израженије код жена у Србији. Генерално гледано, са Бугарима и Русима, имамо највећи број новооболелих од можданих удара годишње у Европи.

– То се приписује бољој превенцији, дијагностици, адекватној терапији и рехабилитацији особа са можданим ударом – каже магистар Мицковски Каталина. – Хипертензија је водећи фактор ризика за настанак ЦВБ. Боља контрола и лечење хипертензије резултирали су падом стопа морталитета од ЦВБ у последњих 10 година.

Смртност од ЦВБ је учесталија код мушкараца у готово свим узрасним категоријама. Али, у укупној структури смртности од ЦВБ, свака друга особа је женског пола.

– Постоје посебни фактори ризика за појаву шлога код жена – каже наша саговорница. – То су употреба контрацептивних пилула и поједина страња у трудноћи. У та стања спадају повишене вредности крвног притиска, превремени порођај и малолетничка трудноћа. Једна од 150 жена са вредностима крвног притиска 140/90 mmHg у последњем триместру трудноће ће у наредних шест година доживети шлог! Једна од 110 жена које су се породиле пре 36. недеље трудноће ће у наредних шест година доживети шлог! Рани порођај, у периоду од 15. до 18. године, повећава ризик за појаву шлога у трећој деценији живота.

У Специјалној болници “Свети Сава”, која годишње збрине између 6.000 и 7.000 пацијената са можданим ударом, сваког викенда стигне 40 особа које су доживеле шлог, а трећина је у средњим годинама, или чак и млађи, лекари стално упозоравају на пораст броја пацијената који имају 40-50 година.

Сваке године у свету приближно 15 милиона особа доживи мождани удар, 30 одсто њих умре у акутној фази болести, а 30 одсто остане неспособно за самосталан живот.

– То је након можданог удара изузетан проблем за оболелог, његову околину, али и за друштво у целини – сматра др Мицковски Каталина. – Проблематику додатно компликује чињеница да у просеку сваки 10. болесник након пет година поново доживи мождани удар. Мождани удар је један од главних узрока губитка радне способности код особа млађих од 65 година старости. У земљама у развоју, попут наше, око 20 одсто оболелих од цереброваскуларних болести млађе је од 45 година живота, што значи да болест у значајном проценту погађа и особе у најактивнијем животном добу.

ШТО ПРЕ КОД ЛЕКАРА?

ДОЛАЗАК у болницу у оквиру тзв. златног сата од појаве првих симптома значајно повећава шансе за потпуни опоравак од можданог удара, без последица.

Лекари зато саветују да се на први знак шлога одмах позове Хитна помоћ и да се у болницу никада не иде приватним возилом, јер ни возач ни пратилац, ако их има, неће моћи да укажу потребну помоћ. Наводи се такође да је четири сата од појаве првих симптома – оптималан рок да се прими тромболитичка терапија