Прочитај ми чланак
Фото: Танјуг
Осамостаљивање деце у нашој земљи траје и до десет година дуже него у другим европским државама
Број старих људи у Србији одавно је премашио број деце. Подаци са последњег пописа становништва сведоче да у нашој земљи живи 1.025.278 млађих од 15, и чак 1.250.406 особа старијих од 65 година, што је за 225.128 више. Док демографи упозоравају да деца чине свега 14 одсто популације Србије, подаци „Еуростата” (европског бироа за статистику) сведоче да је удео деце у укупној популацији смањен у свим чланицама ЕУ, осим у Данској и да Стари континент из оправданих разлога носи тај назив. У скоро свим земљама чланицама ЕУ број старијих од 65 година у популацији премашује број деце.
Подаци такође указују да Немачка има најмањи број деце млађе од 15 година (13 одсто), а Ирска највећи – чак 22 одсто становништва. Статистика из најновијег „Еуростатовог” извештаја под називом „Бити млад у Европи данас” сведочи да проценат малишана у Француској износи 18,6 одсто, док је у Великој Британији, Данској, Шведској и Белгији тај проценат – 17 одсто. Осим Немачке, најмањи број деце живи у Бугарској (13,7 одсто) и Италији (13,9 процената). Удео деце у популацији наше земље износи око 14 процената.
И док проценат деце и младих у популацији Европске уније опада, број особа старијих од 65 година расте и они су у 2014. чинили скоро петину становништва Европе. У Србији стари људи чине 16,8 одсто становништва, а резултати последњег пописа показују да је 2011. у нашој земљи живело 81.550 људи старијих од 85 година.
Чињеницу да у нашој земљи на 116 старих особа долази свега сто деце, демограф Института друштвених наука Горан Пенев пре свега тумачи смањеним фертилитетом.
„У овом моменту просечна жена у Србији рађа 1,41 дете, што није довољно ни за просту репродукцију нације. Максимални фертилитет имале су генерације рођене педесетих година – оне су овој земљи годишње даровале више од 165.000 беба. Данас се рађа мање од 65.000 беба годишње – због тога је број старијих од 65 година за 225.128 већи од броја особа млађих од 15 година”, каже наш саговорник.
Горан Пенев додаје да посредни утицај на мали број деце у општој популацији имају и миграције. Сваке године из земље се исели 30.000 особа, а велики број њих у иностранство одведе и своју децу и породицу, па се и на тај начин деца „одливају” из наше демографске статистике. Наш саговорник истиче да је смањен удео младих особа у свим земљама Европе, али опомиње да је Србија једна од земаља у којима је тај процес највише одмакао.
Према занимљивој статистици „Еуростата”, младе особе у Европској унији напуштају родитељски дом просечно у 26. години. Истраживачи су дошли до закључка да млади у Хрватској остају да живе са родитељима десет година дуже него они у Шведској, у којој адолесценти напуштају породично гнездо и пре него што наврше 20 година.
Млади Данци остају са родитељима свега годину дана дуже, а Финци одлазе из родитељске куће са непуне 22 године. Око 24 рођендана са родитељима се опраштају и млади у Холандији, Француској и Немачкој. Од родитеља се најтеже опраштају млади у Хрватској, који са мамом и татом у просеку живе док не напуне 32 године, а до 30. рођендана са родитељима живе млади у Словачкој, Малти и Италији. Подаци такође показују да девојке раније напуштају родитељску кућу од младића.
Какви су подаци за нашу земљу?
Резултати студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду показују да више од половине младих у нашој земљи још увек не напушта своју девојачку или момачку собу, пије прву јутарњу кафу у породичном кругу и живи на маминој кухињи. Чак две трећине популације између 19 и 35 година спада у категорију „издржаваних особа”, које финансијски помажу родитељи.
Истраживање које је обављено 2011. године на узорку од 1.627 испитаника, старости од 19 до 35 године у 62 општине на територији Србије, показало је да највећи број младих (56 одсто) живи у својој породици, односно са родитељима и другим сродницима, а да тек свака седма млада особа живи самостално, са пријатељима или рођацима док студира у другом граду. Драган Станојевић, асистент на катедри за социологију и један од аутора ове студије, каже да са родитељима живи две трећине младих између 24 године и 25 година, половина младих од 29 и 30 година и 37 процената оних између 34 године и 35 година.
„Наша земља припада тзв. медитеранском кругу земаља, у којима се не подстиче самосталност деце и у којима млади касно напуштају родитељски дом и остају финансијски зависни од родитеља, са којима имају јаке емоционалне везе. Њихово одрастање одлаже образовање, а дуже образовање повезано је са каснијим заснивањем породице. Продужено становање са родитељима заједничко је свим младима са подручја бивше Југославије – око две трећине младих узраста од 18 година до 34 године у нашој земљи живи у родитељском домаћинству, било да су самци или у браку са или без деце. Занимљиво је да млади у нашој земљи десет година касније ’прелазе’ у одрасло доба у односу на своје вршњаке у Данској”, објашњава Станојевић.
(Политика)
