Свашта народ може да доживи ако му на грбачу зајаши ненародна власт. Облици, начини, варијанте узурпације и манипулације државним апаратом од стране ненародне, а самим тим и неконтролисане власти су неограничени. За последњих десет година и ми у Србији свашта смо доживели и видели и то од општепознатих ствари, класичних видова у таквим случајевима као што су:

– крађе, лоповлуци, отимање од привреде, од народа, од државе, пара, имовине, земљишта, уметничких дела, па све до крађе избора и крађе изборне воље грађана;
– базично организовање друштва да функционише на миту и корупцији;
– намерно уништавање сопствене привреде у инте-ресу странаца и у личну корист људи са власти и у корист њихових пајтоса;
– урушавање правосудног система земље као неопходног предуслова за све предходно, непо-стојање правде као ни личне ни имовинске сигурности грађана али зато постојање поли-цијске тортуре као и недодирљивости, бахатости и разуларености људи на власти;
– здравствено, образовно и културолошко уназа-ђење народа;
– медијски мрак и вређање интелигенције народа и покушај његовог заглупљивања као и пропагирање свих врста разврата, неморала и блуда, па све до облика манипулација за које нисмо могли ни да претпоставимо, ни да сањамо, да постоје као што су на пример:
– непотребно и штетно давање болесној па чак и здравог деци већих доза цитостатика од потребних да би се добијале велике провизије од фармацеутске индустрије;
– махинације при набавкама вакцина због појава нових врста вируса грипа те је тако на пример због појаве „свињског“ грипа купљено 3 милиона вакцина, а због закашњења утрошено свега 200 хиљада;
– дупли компјутерски програми инсталирани од стране државних чиновника за наплату путарине на коридору десет те су се паре од наплате уместо у буџет сливале у џепове људи на власти;
– фиктивни, непостојећи радови приватника пове-заних са странкама на власти код државних тј. јавних предузећа;
– фиктивно, лажно задуживање друштвених предузећа пред њихову приватизацију да би се купила за џабе или за три евра, а по завршеној приватизацији сторнирање лажних обавеза и остваривање огромне зараде од десетина милиона евра;
– манипулације са налазима стручних комисија и извештајима завода за вештачења као на пример при продаји зграде ЦК у Београду. По првом, лажном извештају, зграда од двадесетак спратова морала је да се сруши јер је била бомбардована од стране НАТО пакта па када је продата у бесцење, по правом, истинитом налазу зграда нити је морала нити је срушена и самим тим купљена је испод сваке цене;
– уговарање послова са себи блиским пословним партнерима са намером да се уопште и не реализују те да се због тога намерно изгуби судски спор и да се на тај начин одлију милиони евра из државне касе као што се на пример и десило у случају „Сателит“;
– пуштање у промет штетних лекова као и генетски модификоване хране са страшним, ненадокна-дивим штетама по здравље народа и тренутно и дуговековно, а зарад масних провизија људи из ненародне власти;
– намештање резултата државних лутрија и игара на срећу захваљујући развоју електронске обраде података;
и тако даље и томе слично.

Дакле, свашта људски ум може да смисли, нарочито ако је несавестан, покварен, безобразан, бестидан па чак и моструозан, а посебно ако је у прилици тј. ако је на власти.

Ненародна власт народ, државу и привреду сматра својим пленом. Због тога што је свесна да је ненародна, а знајући да ловац и ловина могу понекад да замене улоге, гледа она да брзо ради, да се за што краће време домогне што већег богатства. Пошто је народно богатство егзактна категорија одређеног и ограниченог износа то што се властодршци буду више обогатили то ће народ истовре-мено више да осиромаши. Због тога су они нервозни, хистерични, плашљиви, успаничени и опасни те не трпе никакву критику нити се обазиру на законе које су они сами и донели.

Имајући све напред речено у виду и гледајући шта се данас дешава у Грчкој, Ирској, Португалији, Шпанији и Италији, можемо да претпоставимо још једну могућност деловања ненародне власти, а то ое НЕПОТРЕБНО ЗАДУЖИВАЊЕ државе тј. народа. Дакле, говорићемо о могућности, а препустићемо историји да докаже да ли се то и дешавало у пракси.

Могућност непотребног задуживања државе када њоме влада ненародна власт заснива се на следећим премисама:

1. као што је већ речено ненародна власт је веома заинтересована да згрне што веће богатство за што краће време јер се плаши губљења власти као и одговорности за своја недела;
2. да би то постигла најповољнији су јој послови са највећим износима у које без сваке сумње спадају и ино кредити;
3. најмобилнији облик вредности несумљиво је новац. Што каже наш народ „паре нит смрде нит миришу“, а и најлакше се чувају, крију и преносе чак и безготовински;
4. следећа велика предност ино кредита је у томе што је њихов извор у иностранству па део намењен властодржцима не мора ни да улази у земљу, а као поручено им је и постојање антиципативног рачунања интереса којим се износ кредита одмах у старту, пре пуштања у течај, умањује за износ укупне камате;
5. још крајем средњег века финансијери су знали да је најсигурније давати кредите владарима тј. државама. На тај начин се енормно обогатила и чувена породица Фугер. Међутим, њихов случај нам је показао и супротно да далеко било, држава може да прогласи и мораторијум на своје дугове као и банкротство. Без обзира на све и даље су најсигурнији кредити дати државама;
6. држава не оре и не копа. (Занимљиво је да наш народ исто то каже и за Ђавола). Дакле, то је непроизводна организација која живи од прихода, пореза, доприноса, акциза, накнада и других, које по сили закона наплаћује од народа. Значи, лако је држави да се задужује јер неће она да враћа кредит већ ће то да уради народ, а ако је власт још и ненародна тек ће њу да боли брига за судбину народа. Такође је очигледно да се ненародна власт задуживањем државе појављује само као посредник и гарант између страних кредитора и домаћег народа који је обвезник враћања средстава, а ни један посредник не ради за лепе очи већ за провизију;
7. следећа погодност за ненародну власт код ино задуживања је у томе што су то по правилу дугорочни кредити. Пошто се таква власт увек понаша у стилу „данас јеси сутра ниси“ и „узми све што ти живот пружа“ сасвим је нормално да она жели да одмах дође до кредитних средстава те је заболе што ће народ деценију-две касније и кад они више не буду на власти, а можда ни у животу да их враћа;
8. туђе паре се олако, слатко, расипнички троше јер нису сопственом муком ни зарађене. Ако се томе дода да неко трећи тј. народ треба да их врати ето онда изузетне прилике за ненародну власт да се расипнички и раскалашно понаша. Најбољи пример за то је изградња моста преко Аде Циганлије у Београду јер је за те паре град могао да изгради 4—5 скромнијих мостова, а не један док јадни Београд преко Дунава још увек има само један једини мост. Предходно наведено подудара се са већ изнетим ставом да такву власт интересују што већи износи појединачних кредита;
9. ненародна власт по својој дефиницији значи да је то и неконтролисана власт од стране народа. Ако смо већ видели многобројне погодности за њу од страног задуживања онда се и поставља веома битно питање а то је: да ли је уопште и постојала стварна потреба тј. неопходност задуживања? Због тога што је власт без контроле онда не постоји нико неутралан, независан од ње, ко ће да потврди, да докаже или да оспори неопходност задуживања. Остаје нам само да им наивно и безпомоћно верујемо на реч;
10. беспотребним ино задуживањем за ненародну власт се ослобађају домаћа средства која би се иначе употребила да није било ино кредита те она може да их троши како хоће и зашта хоће, а за сваку власт одувек је важило: што више пара за трошење то боље;
11. непотребно задуживање државе у својој суштини је у ствари индиректно додатно опорезивање народа за износ враћања кредита. Једнократном исплатом кредита инострана финансијска организација је платила унапред, уместо народа будући његов нови порез држави док ће народ временом сукцесивно плаћањем тог додатног пореза у ствари преко државе да враћа средства финансијској организацији али нормално, увећана за износ камате;
12. живот је пун парадокса па тако и у овој нашој теми. Наиме, када је власт ненародна, што је мања неопходност задуживања тим пре ће она због својих личних интереса да се задужује јер ће бити сигурна да ће народ моћи да врати кредит јер је кредитно способан;
13. што су већи износи кредита то су мање каматне стопе и то је за власт одлична „жвака за сељака“. Али и најмање каматне стопе од на пример 1% на годишњем нивоу у апсолутним износима доводе до огромних камата па ако их још помножимо са бројем година враћања кредита доћи ћемо до огромних износа камата. Такође, по ануитетним плановима најпре се ратама отплате кредита исплаћује камата, а где се точи мед ту се лижу прсти те ће од те огромне камате многи да се овајде. И домаћи високи представници власти и директори и менаџмент страних финансијских организација, кредитора, док ће све то обесправљени народ да плаћа;
14. ако је власт ненародна онда страним задуживањем, доласком до туђих пара које неко трећи треба да враћа, може она даље да разиграва пљачкање народа набавком робе, опреме, уговарањем инфраструктурних радова и сл. те да се и ту узимају масне, дебеле провизије.

Знајући за све напред наведене погодности иностраног задуживања државе ненародна а самим тим и неконтролисана власт није онда ни луда да чека стварну потребу, неопходност задуживања већ ће да се задужује и без стварне потребе. Што дуже буде на власти уништавајући домаћу привреду и друштво све ће се више стварати и неопходност, нужност за ино задуживањем. Па Јово наново. Нема секса без анекса и друштво ће временом да упадне у врзино коло дужничког ропства. Временом држава од непотребног задуживања долази до ситуације нужног, неопходног задуживања да би уопште и постојала и функционисала, а на народ се сваљују огромни и неиздрживи трошкови враћања кредита који му директно поткопавају егзистенцију и руше достигнути ниво стандарда.

Да закључимо. Имајући у виду за себе све погодности иностраног задуживања просто је невероватно, просто је немогуће, да их ненародна власт док је у могућности не искористи у своју корист, а на штету обесправљеног народа. Већ смо рекли да о томе, због такве власти, истину може да нам каже само анализа у будућности.

На крају треба још укратко истаћи интерес кредитора због уласка, „навлачења“ у наведено врзино коло ино задуживања једне државе. Камата као разлог се сама по себи подразумева. Много већи интерес кредитора се већ види голим оком у европској свакодневици. Наиме, данас смо сведоци и да су многе земље ЕУ, Грчка, Ирска, Португалија, Шпанија, Италија, због прекомерног задуживања и расипничког трошења потпале под власт Светске Банке и ММФ-а који им сурово наређују шта ће да раде; да отпуштају раднике у јавном сектору, да продужују године старости за одлазак у пензију, да повећавају порезе, ПДВ и друга оптерећења народа, што све заједно непобитно доказује да тим земљама више не влада ни народ ни домаћа власт без обзира каква она била, већ да њима владају они који су већински власници Светске Банке и ММФ-а то јест власници кредитних средстава. Очигледно је да су они освојили такве земље без и једног јединог испаљеног метка. И бившу Југославију су начели „великодушним“ давањем кредита али су ипак до завршетка њеног освајања морали да употребе оружје.

Дакле, ако је народ неорганизован, неспособан, разједињен, плашљив, те због тога не збаци на време ненародну домаћу власт, релативно брзо и веома лако ће иностраним задуживањјем такве власти, да добије много јачу и кудикамо немилосрднију страну власт и биће му неупоредиво теже него до тада док ће странци свакако знати да искористе свој положај за енормно богаћење и сурову експлоатацију освојене земље.

Извор: Србин.инфо – Алекса Мијаиловић

ОВАЈ ЧЛАНАК ЈЕ ДЕО АУТОРОВЕ КЊИГЕ „ПЛИШАНА ПРЕВАРА 2“, КОЈУ МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН: 064/496-18-30, ПО ЦЕНИ ОД 700 ДИНАРА, ИЛИ ЈЕ МОЖЕТЕ КУПИТИ У БОЉЕ СНАБДЕВЕНИМ КЊИЖАРАМА У БЕОГРАДУ (по нешто вишој цени).

Ознаке: Алекса Мијаиловић, државни дугови, ненародна власт, Србија, страни кредитори