Прочитај ми чланак
Поступак рехабилитације председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случају команданта ЈВуО. Случај седам година „на леду“.
Наследници Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића, очекују да суд коначно почне поступак рехабилитације њиховог претка. Захтев је поднет још пре седам година и два пута је одбијан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање.
С обзиром на то да су предлагачи рехабилитације Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник је Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, који су такође први предлагачи и рехабилитације Недића, Недићеви наследници очекују да суд више неће око њих правити проблем.
ОСТАЛЕ ДВЕ КУЋЕ
Милан Недић је иза себе оставио зграду на Славији, на месту где је изграђена Народна банка Србије. Такође је остала кућа у земунском парку, где се данас налази вртић. Ако не буде рехабилитован, породица неће имати право на повраћај ових некретнина.
– Захтев за рехабилитацију је поднет 2008. Виши суд га је одбацио као неуредан, јер је у међувремену Српска либерална странка брисана из регистра политичких странака, а први адвокат који је заступао предлагаче је преминуо – каже адвокат Зоран Живановић, који заступа и првобитне предлагаче, али и Радмилу Павковић, Недићеву унуку, и троје праунука који живе у иностранству.
Живановић је уложио жалбу, па је Апелациони суд вратио предмет на поновно одлучивање. Виши суд га је наново одбацио као неуредан, тражећи, између осталог, изводе из статута Удружења политичких затвореника и одлуку скупштине тог Удружења о захтеву за рехабилитацију.
Како ништа од свега тога није било потребно судском већу да рехабилитује генерала Михаиловића, утисак је да оваквим захтевима судија „купује време“.
– Поново смо уложили жалбу и чекамо одлуку Апелационог суда. За тих седам година јасно је да суд у овом предмету није радио ништа, па чак ни од Архива није тражио уобичајену документацију – додаје Живановић.
Праунук Недићевог рођеног брата Бошка, Александар Недић, објашњава да су оба брата ратног премијера већ рехабилитована – генерал Милутин Недић пре две године, а Бошко, инвалид из Првог светског рата, још 1957, када је Тито лично дозволио да буде сахрањен у Југославији.
С обзиром да Милан Недић никада није правоснажно осуђен, већ је само указом из 1949. проглашен за домаћег издајника, и с обзиром да је, после самоубиства под сумњивим околностима, његово тело сакривено, породица је још 2007. тражила да јој буду враћени посмртни остаци. Безуспешно.
– Свесни смо да он никада неће бити рехабилитован, али желимо да се бар одржи суђење и да јавност чује истину и стекне праву слику о њему – објашњава Александар Недић.
А у ту праву слику, по њему, спадају следеће чињенице: да Недић није основао Бањички логор и да је тај логор био подењен на два дела, где су над првим, у ком су били џепароши, лопови и проститутке, надлежност имали Недићева влада и специјална полиција, а над другим, где су били политички затвореници, комунисти, припадници ЈВуО и Јевреји – Немци; да није одговоран за логор на Старом сајмишту, који је био у оквиру НДХ; да је „јеврејско питање“ решавао Гестапо и СС, а не Недићева влада; да из Србије ниједан грађанин није био регрутован за Источни фронт; да је спасао 350.000 избеглица из НДХ и 250.000 Словенаца; да је спасавао скојевце из бањичког логора, међу којима и Пуришу Ђорђевића и пребацивао их у центар за преваспитавање српске омладине у Смедеревској Паланци; да је спасао Дражине официре и подофицире, а официрима Јеврејима из војних логора давао српска документа.
Извор: Вечерње новости
