Књиге попут Magnum crimen-a Виктора Новака биле су одлична основа за развијање културе памћења и превенције геноцида. Ипак, догађаји у Хрватској 1991-1995. показују да то није урађено.

„Година 1900. је прекретница у формирању и организирању клерикализма у Хрватској. Као што клерикализам четрдесетих година прошлога вијека није била самоникла биљка, него је у Хрватску пренијета преко директива и иницијатива Римске Курије Пија IX, тако је и појава клерикализма XX стољећа везана и опет с Римом, али и с Бечом, у коме је стао цвјетати кршћански социјализам под водством бечког градоначелника Карла Лугера. Црножути антилиберални покрет бит ће касније ослонац хрватским клерикалцима као и политика Римске Курије Пија X под опћом клерикалном девизом „Omnia restaurare in Christo“.“ Ове редове написао је Виктор Новак 1948. године, у уводном поглављу књиге Magnum crimen.

Преко деведесет година од појаве клерикализма у Хрватској је прошло и Ватикан је био први који је признао нову независну државу Хрватску. Зашто су Срби били изненађени реакцијом Ватикана? Зашто су Срби били изненађени што је пример Ватикана следила Немачка, држава са јаком Демохришћанском странком, која је својевремено и основана под патронатом Рима?

Владимир Бакарућ и Макс Бућа цензурисали су Magnum crimen 1948. године, а један од главних организатора пацовских канала, којима су усташе побегле у Јужну Америку и Франкову Шпанију, фра Крунослав Драгановић, вратио се у Југославију 1967. године. Наредних година, за време Драгановићевог „професоровања“ у Загребу, букнуо је националистички МАСПОК у Загребу. Иза овог покрета стајао је, као и иза цензурисања Magnum crimen-a, исти човек – Владимир Бакарић.

Паметноме довољно!

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

Ознаке: Виктор Новак, Фрањо Туђман