Обежавање годишњице страдања Срба у селу Залажје код Сребренице, 12. јули 2013. За ове, као и за друге злочине почињене над Србима из Братунца и Сребренице, још нико није одговарао. (Фото: РФЕ/РЛ – Садик Салимовић)

Вучићева посета Сједињеним државама је потврдила да на Западу нема милости за Србе. Она се одиграла муњевитом брзином, без значајнијих састанака па су поједини дневни листови одлучили да списак ултиматума упућених Србији објаве у својим штампаним издањима, као подсетник премијеру.

Вашингтон и Брисел очекују од послушника у Београду потпуну издају Косова и Метохије, помоћ у рушењу Републике Српске и заоштравање односа са Москвом. Или како они кажу „Трајно решење односа Београда и Приштине, као и пристанак Србије на слабљење Републике Српске“[i] и „сарадњу са суседима и у том смислу ‘приземљивање’ Додика и Републике Српске“ као и „јасно опредељење према конфликту у Украјини“[ii]. Тако се још једном показало да Београд без помоћи Москве не може да заштити своје националне интересе.

Резолуција ВБ – по моделу Руанде

Лондон и Вашингтон су искористили прилику и понудили две резолуције о Сребреници. Оба документа проглашавају Србе кривим за „геноцид“ док амерички нацрт има одредбу којом се поред Српске и Србија означава одговорном за злочин. Аутори резолуција се нису потрудили да наводу прецизне информације о броју страдалих у БиХ. Наравно српске жртве ни не помињу, али захтевју казне за негирање наводног геноцида. У години у којој се обележавају две деценије Дејтонског споразума, којим је признато постојање Републике Српске, Запад се својски труди да Србима одузме још једну територију. Британија је припремила Резолуцију о Сребреници за Савет безбедности УН којом се:

„Апелује на све државе (на свету) да развијају образовне програме који ће усадити у будуће генерације лекције које су научили из прошлих геноцида“.

Резолуција се позива на пресуде Трибунала у Хагу. Британски предлог је рађен по моделу резолуције о геноциду у Руанди која је 2014. године донета поводом 20 година геноцида у тој земљи, али део текста садржи и формулације које су новина, попут „најоштрије се осуђује геноцид у Сребреници“ и „осуђује се свако негирање геноцида“. Реч „геноцид“ помиње се 33 пута, а помирење само 2 пут.[iii]

Купола зграде Конгреса САД са Статуом Слободе и заставом. Фото: Wikipedia Commons/Давид Маиоло

Резолуција САД – Шта то беше агресија?

Предлог резолуције у Конгресу САД припремио је Кристофер Смит, републикански конгресмен и бивши католички мисионар из Њу Џерзија, а она би требала да изрази став америчког представничког тела по овом питању.

Иза ње је својим потписима стало 28 републиканаца. Смит у овом документу истиче да су Срби одговорни за агресију и етничко чишћење (у БиХ) почев од 1992. године. Он тврди да је Сребреница била међу најтежим злочинима почињеним у БиХ који су извршили босански Срби уз помоћ режима Слободана Милошевића.

Као посебне случајеве који поткрепљују његове тврдње он наводи предмете у којима су оптужени Радован Караџић и Ратко Младић, иако у њима нису донете правоснажне пресуде. На крају бивши католички мисионар иде чак даље од Трибунала у Хагу и све акције српских снага у БиХ које подразумевају „политику агресије“ и „етничког чишћења“ од 1992. до 1995. године проглашава геноцидом.

Смит резолуцијом уводи обавезу надлежним телима САД да узимајући у обзир Сребреницу настоје да спрече сличне злочине широм света имајући посебно у виду Сирију, Централноафричку Републику и Бурунди.[iv]

Кристофер Смит у свом предлогу резолуције о Сребреници употребљава појмове чије значење му очигледно није потпуно јесно. Када помиње агресију он несвесно говори о најтежем злочину по међународном праву – злочину против мира који није у надлежности Трибунала у Хагу.

Злочин против мира према Члану 6. Међународног војног суда у Нирнбергу обухвата планирање, припремање, започињање или вођење агресивног рата. Такође, Резолуција Генералне скупштине ОУН од 14. децембра 1974. године (Res. 3314 – XXIX) садржи детаљну дефиницију агресије.[v]

Из злочина против мира произилазе сви злочину у рату укључујући и геноцид. Управо су западне силе разбијањем СФРЈ починиле овај злочин. То је и разлог због којег ове државе нису желеле да у надлежност Трибунала у Хагу уђе и ово дело. Када говоримо о пресудама самог Трибунала треба подсетити да је њима потпуно деградиран појам геноцида.

Како истиче Мајкл Мандел у предмету генерала Радислава Крстића „концепт геноцида осим као чиста пропаганда изгубио је сваку везу са холокаустом као програмом истребљења читавих народа.“ Исто тако број убијених цивила у Ираку је од 24 до 30 пута већи од броја наводно погинулих муслиманских цивила у БиХ, али злочини САД у Ираку нису проглашени геноцидом.[vi] Овом треба додати да су муслиманске банде у Сребреници и околини убијале све српско на шта су наишле, укључујући ту и децу и жене, чиме су починиле геноцид над Србима.

Фото: Twitter

Вучић је заборавио Истину и пригрлио Лаж

Од Лондона и Вашингтона Срби могу да очекују увек најгоре, међутим по питању наводног српског геноцида у Сребреници, званични Београд је утихнуо. Бранећи злочинца Насера Орића муслимани у Сарајеву су отказали планирану посету Томислава Николића том граду.[vii] За разлику од њих Александар Вучић се пред камерама пренемаже и одбија да изнесе свој став о Сребреници и предложеним резолуцијама. Премијер ни после четири дана није успео да одлучи да ли ће ићи у Сребреницу. Како сам тврди „његов одлазак зависи од безброј фактора“ али пошто није видео текст резолуције још не може да одлучи.[viii]

У међувремену Ивица Дачић новинарима објашњава садржину британске резолуције.[ix] Још је небулозније објашњење министра правде Селаковића који на питање новинара о енглеској резолуцији потврђује да је Вучићева јавна изјава, заиста била јавна! „Мислим да је то обраћање премијера било апсолутно јасно – да се суздржимо било каквих прича које могу указивати на медијски сензационализам. Мислим да су до сада изнесене информације апсолутно јасне и концизне и не бих лично даље улазио у коментарисање“, навео је Селаковић.[x]

Премијер је својим полтронима утерао страх у кости и забранио им је да говоре о Сребреници. Додуше, Вучић је раније изјавио да се стиди што припада истом народу као они који су починили „стравичан, језиви злочин“ у Сребреници.[xi] Међутим још 2005. године лидер напредњака, тада генерални секретар СРС-а, приредио је филм „Истина“ о злочинима над Србима у бившој Југославији. Он је емитован у препуном Сава Центру, пред Његовом Светошћу патријархом Павлом и породицама жртава. Филм је пра­тио хр­о­но­ло­ги­ју до­га­ђа­ја, од рас­па­да Ју­го­сла­ви­је до НА­ТО агресије 1999. године. Обухватио је и злочине над Србима у Сребреници.

Како су јавили медији не зна се да ли је при­сут­ни­ма те­же па­ло муч­но све­до­че­ње за­ро­бље­ног хр­ват­ског бо­јов­ни­ка ко­ји је до де­та­ља опи­си­вао ка­ко је, „по на­ре­ђе­њу прет­по­ста­вље­них“ за­клао две де­вој­чи­це у Ву­ко­ва­ру, на­о­чи­глед мај­ки или, ка­ко чла­но­ви по­ро­ди­ца над ма­са­кри­ра­ним ле­ше­ви­ма сво­јих нај­ми­ли­јих све­до­че о звер­стви­ма хр­ват­ских и му­сли­ман­ских вој­ни­ка. Мно­ги у са­ли ни­су мо­гли до кра­ја да од­гле­да­ју по­тре­сне сце­не, као што су за­ро­бља­ва­ње и бру­тал­на ли­кви­да­ци­ја че­тво­ри­це срп­ских вој­ни­ка у око­ли­ни Во­зу­ће. Ужа­сно је би­ло гле­да­ти при­зор ка­ко из­бе­зу­мље­ни муџахедин ли­ку­је над њи­хо­вим уна­ка­же­ним те­ли­ма. Ни­шта ма­ње по­тре­сне ни­су би­ле ни сце­не стра­да­ња Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, али и у НА­ТО агресији.

Скупу су при­су­ство­ва­ле и На­да и Свје­тла­на Ро­гић – су­пру­га и ћер­ка Ра­де­та Ро­ги­ћа за­ро­бље­ног срп­ског вој­ни­ка из Сан­ског Мо­ста ко­ме је по­сле сви­ре­пог уби­ства му­џа­хе­дин од­се­као гла­ву. Оне су на­пу­сти­ле са­лу пре по­чет­ка при­ка­зи­ва­ња фил­ма „Исти­на“ јер то ни­су мо­гле да гле­да­ју. Ра­де­то­ва ћер­ка ни­ка­да ни­је ви­де­ла сце­не и на­чин на ко­ји јој је отац уби­јен.[xii] Вучић Истину више не помиње. Он српски народ свакодневно бомбардује лажима.

Београд, 15. јуна 2015 – Председник Одбора за међународне послове Државне думе Руске Федерације, Алексеј Пушков током састанка са председником Србије Томиславом Николићем. Фото: Танјуг/ Сава Радовановић

Москва се бори за Истину

Међутим, оно што званични Београд не сме, Москва сме. И не чекајући Вучића, који срамно ћути и не узима српски народ у заштиту, шеф Одбора за иностране послове Државне думе Савета Руске Федерације Алексеј Пушков оценио је да није било геноцида у Сребреници. Он је додао да резолуција представља покушај да се Србија завади са муслиманским народима и указао да није неопходно да се тај документ усвоји, уз образложење да би од његовог доношења било више штете него користи. „То је управо она историја која треба да легитимише садашњу политику Запада“, рекао је Пушков и појаснио да би то значило да је Запад правилно поступио када је признао отцепљено Косово и Метохију те да оно, уколико се призна геноцид у Сребреници, може да буде члан ЕУ и УН.

Пушков додаје да се поставља питање зашто Запад онда све остале случајеве, када су очигледно били злочини на територији Европе, не посматра као геноцид. Он је констатовао да се на територији источне Украјине, конкретно у Доњецку и Луганску, десио геноцид и да је пред очима Европе убијено око 6.500 људи и да та иста Европа и Запад ћуте о томе.[xiii]

Руси су опет показали да су већи Срби од Срба на власти и да за разлику од Вучићевог режима штите националне интересе Републике Српске и Србије. Логично би било да Београд окрене леђа Западу који му отима КиМ и РС и у савезу са Москвом потражи бољу и извеснију будућност.

УПУТНИЦЕ

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/565767/Merkelova-ovo-trazi-od-Vucica

[ii] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/564820/SAZNAJEMO-Americki-uslovi-Srbiji-Vucicu-nudimo-ono-sto-je-Milosevic-odbio

[iii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/sta-pise-u-britanskoj-rezoluciji-o-genocidu/ и http://www.blic.rs/Vesti/Politika/567700/SAZNAJEMO-Britanci-traze-da-genocid-udje-u-udzbenike

[iv] H.Res.310 — 114th Congress (2015-2016)

[v] Др. Смиља Аврамов и др. Миленко Крећа, Међународно јавно право, Београд, 1997, стр. 284 и 533.

[vi] Едвард С. Херман и Дејвид Питерсон, Политика геноцида, Весна инфо Београд 2010, стр. 47 и 48.

[vii]http://www.blic.rs/Vesti/Politika/567850/Izetbegovic-Nikolic-nepozeljan-u-Sarajevu-zbog-hapsenja-Orica

[viii] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/567236/Vucic-Hocu-li-ici-u-Srebrenicu-odlucice-Srbija-a-ne-SAD-Britanija-ili-Rusija

[ix] http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Ivica-Dacic-U-rezoluciji-jednom-pomenuli-pomirenje/lat/185931.html

[x] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=154535

[xi] http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-srebrenica-je-stravican-zlocin-srbi-ne-moraju-da-zive-u-istoj-drzavi.html

[xii]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:171838-Samo-istinabrani-Srbe

[xiii] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/568005/Puskov-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida

Извор: fsksrb.ru

Ознаке: Борис Алексић, запад, злочини над Србима, резолуција о Сребреници, Србија