Прочитај ми чланак

(ВИДЕО): Коста Чавошки о истини о геноциду над Србима!

0

ustaše

Погледајте видео у коме академик Коста Чавошки говори о вредности култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen, која открива истину о геноциду над Србима.

Између осталог, академик Коста Чавошки је рекао: „Реч је о једном заиста капиталном делу, које би се морало наћи у рукама сваког српског зналца и рдољуба. Виктор Новак је помно истраживао хрватски клерикализам, од 1914. до усташке творевине НДХ, и показао како је клерикализам на тлу Хрватске највећма одговаоран за страшан геноцид који је током НДХ извршен над српским живљем.

Занимљиво је да је ова јако вредна књига изашла пре много година лишена двају кључних поглавља. Како се ондашње хрватско руководство није могло одупрети објављивању књиге, они су бар настојали да избаце два најкритичкија поглавља и према католичкој цркви и према политици ондашњих усташких власти.“

 

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

8 коментара “(ВИДЕО): Коста Чавошки о истини о геноциду над Србима!

  1. Пантелија каже:

    МАГНУМ ЦРИМЕН треба да поседује свака српска породица у својој библиотеци.
    Своју сам купио далеке 1986.
    Ево два цитата из књиге:

    ГОВОР НАДБИСКУПА др.АНТЕ БАУЕРА ОДРЖАН У ЧЕРНОМЕРЦУ БЛИЗУ ЗАГРЕБА 31.07.1914Г.

    Хрвати јунаци,љубљени наш краљ зове Вас
    у бој. Ви срчано и одушевљено полазите,јер се Хрват нигда није оглушио гласу
    свога краља.У најтежим временима стајали су дједови Ваши вјерно уз пријестол,
    па цете и Ви у старој вјерности за краља дати крв и живот свој.

    Хрвати јунаци!Домовина вас зове у
    бој.Домовина којој душманин пријети да је комада.Домовина која је у погибељи
    да може и своје часно име и своју свету вјеру изгубити. Домовина Вас зове,а
    Хрват је вазда знао гинути за дом свој.

    Хрвати јунаци!Бог Вас зове у Бој. Бог,Вјечна
    Правда, зове Вас да у рукама његовим будете осветници онога недјела у Сарајеву
    које је краљу нашему отело чврсту потпору у старим данима, а његовим вјерним
    народима смјерало изгубити наду у велику будућност.

    Хрвати јунаци! Храбро пођите у бој и знајте
    да се у најтеже часове Ваше руке милијуна дижу Господу на побожну молитву. Нека
    побједа даде Вама срећу и оружју Вашему.

    Хрвати јунаци ! Подјите јуначно и благослов божји свуда био с` Вама !

    Говор је објављен у “Народним Новинама“ 1.08.1914.

    **************************************

    ГОВОР др.ВИКТОРА ГУТИЋА ОДРЖАН У САНСКОМ МОСТУ 1941г.

    ’’ Нема више српске војске ! Нема више Србије ! Нема гедза наших крвопија, нестало је
    циганске династије Карађорђевића па и код нас ,ускоро, друмови ће се пожељети
    Србаља, ал’Србаља више бити неће. Издао сам драстичне наредбе за њихово
    потпуно економско уништење, а слиједе нове за потпуно истребљење. Не будите
    слаби ни спрам једнога. Држите увијек на уму да су то били наши гробари и
    уништавајте их гдје год стигнете а благослов нашег поглавника и мој неће вам
    узмањкати. Сваки, који се за њих буде заузимао постаје самим тим
    непријатељем хрватске слободе. Срби нека се не надају ничему, и за њих је
    најбоље да се иселе, нека их нестане из наших крајева ’’

  2. Спира каже:

    Зашто геноцидном западу толико сметамо ми Срби. ( Језуити ,Малташки витезови и Опус Деи ).?

    Јер им нико није нанео толико срамоте и главобоље. Очито не могу да да забораве срамоту то што је творац Српске државе Стеван Немања прешао у православље, По рођењу, Стеван Немања, био је католик па је по преузимању власти прешао у православље, и тим потезом навукао велики гнев сатанита на србски народ. Да је Немања остао католик и Срби би временом прихватили католичанство.
    Али и срамоту је нанео Ђурађ Бранковић који није дозволио патријаху да 1439. године оде на сабор у Фиренци. На том сабору су дошли сви патријаци осим србског. Па је касније настала побуна у православним земљама.
    Очито да тим сатанистима смета што је Србија васкрсла пре 200 година, јер се као православна држава смета њиховој енспанзији ка истоку. Зато и толика хајка на србско православно биће. Одлучили су да нас униште и морално и духовно као и физички.

    1. xyz каже:

      на сабору у Фиренци је договорено уједињење Католика и Православних под Папом. Када је Руски Кнез Василиј Други то сазнао, сменио је поглавара руске цркве и одвојио је од Константинопољске патријаршије, а сам споразум је пропао падом Константинопоља неколико година касније. Ђурађ Бранковић није нанео никакву срамоту, чак штавише, осрамоћени су били поглавари Константинопољске патријаршије, пошто су се листом православни верници широм православног света побунили против овог договора.

    2. Пантелија каже:

      Твој пост није тачан и не одговара историјској истини.
      Истина је следећа:

      Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.

      Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.

      На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

      Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, ). Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио.
      Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.

    3. Пантелија каже:

      Ево мало детаљније о овом догађају, пошто горе сам напоменуо св. Марка Ефеског који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу (па, само тај чин је сигурно изиритирао папу ) сви шаљу своје претставнике, само Срби не ( шта вам то говори…) једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески…ево о том догађањима у наставку.

      Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп-сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.

      У то време, 10. јуна 1439. године, умре стари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског. Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне
      документе неког Исидора и тобожње “завештање” цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: “За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то –ако би он био православан”. Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом
      прикљештени, цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију.

      Када је видео да на акти о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније извикнуо је: “Дакле, ништа нисмо урадили!” Ипак је властотубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више
      облака. По наређењу царевом свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претње папине да је јеретик и да ће бити осуђен, јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори: “Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају
      неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда отсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и
      стварима, тојест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти…А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у
      њему неотступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?”

      Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

    4. Спира каже:

      Да би обезбедио апсолутну власт ,Рим је прибегао фалсификовању докумената под називом «Donatio Constantini» по коме је, наводно, цар Константин доделио папи поседе заједно са императорски знамењем. У фалсификованом документу се наводи: «Ми наређујемо и прописујемо да Силвестер и његови наследници управљају над четири главна провинцијска седишта: Антиохијом, Александријом, Константинопољем и Јерусалимом, као и над свим црквама Божјим у целом свету». Његова аутентичност коначно је оспорена на сабору у Базелу 1433., када је због злоупотребе Рима религиозни револт унутар римокатоличке цркве достигао врхунац. И поред тога што је фалсификат доказан, Рим није одустао од својих амбиција.

    5. xyz каже:

      а у чему се разликује твој, додуше опширнији пост, од мог поста? поента мог поста је била да Ђурађ Бранковић се није осрамотио Србе…у сваком случају, суштина и мог и твог поста је иста…

    6. Пантелија каже:

      Није било никаквог претходног договора око уједињење Цркава а руски патријарх није смењен већ погубљен.Тек толико!

Коментари су затворени.