Један од популаризатора лика и дела Николе Тесле у Шпанији, новинар и писац Мигел Анхел Делгадо, разјаснио је неке митове о чувеном иноватору за шпански Ел Паис.

– Од свих митова о Тесли, истакао бих онај о Зраку смрти – каже он.

– Назив му је дала штампа. Тесла је чак хтео да створи тај уређај – високоенергетски пулс који би се концентрично ширио с торња и могао да уништи све што се око њега налази.

Геније Никола Тесла (Смиљан, Аустроугарска 1856. – Њујорк 1943) и ексцентричност његовог карактера, подгревали су разне гласине. И сам је делимично одговоран због тога.

– У последњим деценијама живота, када су медији изгубили интересовање за њега, писао је новинама о разним темама. Био је усамљеник са очигледним менталним проблемима, који су се с годинама усложњавали, а због којих му је била потребна пажња – каже Делгадо.

Тесла је на сваки свој рођендан позивао новинаре у хотел „Њу Јоркер“ у ком је живео и говорио им о свом раду. На једној од таквих конференција рођен је страшни мит о Зраку смрти и сензационализам који није заостајао за његовом “машином за земљотресе”.

– Ту причу објавила је биограф Маргарет Чејни 1944. Он је рекао новинарима да би могао да потопи Бруклински мост за само неколико сати уз помоћ уређаја који може да стане у обични кофер – објашњава Делгадо.

Тај мит је толико заживео, да је лист АБЦ у наслов вести о Теслиној смрти ставио “Умро отац зрака смрти”, не помињући притом ни један од његових генијалних изума.

– Представили су га као карикатуру лудог научника – каже Делгадо.

Тесла и Едисон

– То није истина. Тесла је сам одлучио да га напусти, јер је Едисон игнорисао његов систем наизменичне струје. Тесла је тврдио да му је Едисон понудио 50.000 долара, али да му их никад није исплатио, што није доказано – каже Делгадо.

Штавише, Тесла се раније дивио Едисону.

– Тесла је отишао у Њујорк, јер је веровао да ће Едисон подржати његов систем наизменичне струје. Међутим, дошло је до судара њихових ега. Едисон је желео да уништи систем који је очигледно био бољи од његовог, а у који је уложио своје и богатство инвеститора – објашњава Делгадо.

И за самог Едисона везали су се бројни митови, али у другачијем контексту.

– Едисон је деценијама градио репутацију човека који је сам изградио империју у америчком стилу. Тесла је такође грешио, али је Едисон био лик који је прибегавао гангстерским методама да одржи своју позицију. Он је супротност Николи Тесли, али су били подједнако егоцентрични.

Сукоб са Марконијем

Још један велики сукоб Тесла је имао са Марконијем. Делгадо међутим не сматра да је овај италијански научник Тесли преотео патент за радио.

– Тесла никад није ни имао намеру да прави уређаје за комуникацију, какав је радио. Када је Херц објавио да је открио електромагенетне таласе који могу да преносе електричну енергију, многи научници су се опробали на овом пољу. Штавише, пре Марконија и Тесле Александар С. Попов из Русије успео је да пренесе радио сигнале. Тачно је да је Тесла крајем 19. века истраживао ову област, али је то исто годинама радио и Маркони.

Тесла је тужио Марконија кад је овај представио свој радио, а суд је признао да је Италијан користио неке Теслине патенте, али су то радили и други истраживачи.

– Све је то много сложеније. Не треба поједностављивати ствари и рећи да је Тесла отац радија – сматра Делгадо.

B92

Ознаке: митови, Никола Тесла