Прочитај ми чланак
Када политиколози и аналитичари западних медија размишљају о вероватноћи рата између САД и Русије, најчешће говоре о балтичким земљама, пише амерички портал Vox, а преноси РИА „Новости”.
Према теорији аналитичара Vox, тачка војног сукоба између Северноатлантске алијансе и Русије могла би да буде Естонија, балтичка држава са 1,3 милиона становника, о чијем постојању „већина Американаца нема никакву представу”.
„Естонија, Летонија и Литванија су земље познате као балтичке државе, налазе се на самом крају источне Европе код граница Русије. Оне су такође биле део СССР-а. Ове земље су место где би, сматрају западни аналитичари, могао да почне трећи светски рат”, наводи се у чланку.
Портал скреће пажњу на речи професора међународних односа Карлтонског универзитета у Канади Стивена Сејдмена, који сматра да ће епицентар практично ма које потенцијалне светске кризе били нека мала земља. Политиколози Грејам Елисон и Дмитриј Сајмс су у једном тексту за часопис The National Interest управо балтичке земље назвали Ахиловом петом НАТО-а.
Избор Естоније је, с једне стране, условљен тиме што око четвртине становништва ове земље чине етнички Руси. Аналитичари овде повлаче паралелу са Украјином, која је већ постала жариште сукоба, где знатан део етничког састава југоисточних региона земље чине држављани Русије или држављани Украјине који говоре руски. С друге стране, Естонија је, за разлику од Украјине, чланица НАТО-а, а према стратешком документу организације, сваки напад на неку од чланица Алијансе представља напад на цео војни блок. Тако да ће „инвазија” Русије коју предвиђа издање подстаћи САД и већину других европских земаља да Москви објаве рат.
„То је класичан пример онога што политичари називају дилема безбедности: свака од земаља посматра своје потезе као одбрамбене, а активност противника као офанзивну. Обе стране одговарају на провокације још већом ескалацијом”, пишу аналитичари издања. На тај начин настаје „самоактивирајући” систем конфликта у којем са великом вероватноћом може доћи до избијања рата, као што се догодило у случају Првог светског рата.
Затим Vox у оквиру своје теорије излаже илустрацију замишљеног сценарија рата између Русије и НАТО-а у балтичким земљама, где резултати зависе од редоследа потеза актера. Аналитичари претпоставаљају да би иницијална тачка за избијање отвореног конфликта могли бити протести руске етничке мањине у естонском граду Нарва. Први потез чини Алијанса, и НАТО има две могућности: дипломатски апел да се нађе „мирно решење” или неодложно увођење војног контингента због претње од „руске инвазије”. Даље све зависи од потеза Москве: ако Русија уведе своју војску као одговор, није искључена могућност како случајног, тако и намерног сукоба између две војске. У том случају ће доћи до отвореног рата између Русије и Северноатлантске алијансе у Естонији.
Порал сматра да ће, ако „конфликт у Нарви” буде замрзнут, а конфликтна територија постане спорна провинција са тесним везама са Русијом, постати очигледна неспособност НАТО-а да задовољи принципе колективне одбране и блок ће бити распуштен. Русија ће у том случају поново завладати у Источној Европи.
Сценарио портала Vox такође предвиђа да, ако дође до директног нуклеарног рата, постоје четири варијанте развоја догађаја, од којих свака претпоставља погибију милиона људи и победу једне од стране. Према најгорој варијанти, због сукоба између Русије и НАТО-а на земљи ће завладати „нуклеарна зима”.
Извор: Уз дозволу уредништва чланак пренет са веб портала Руска реч
