Ариље :Житељи Ариља још једном су показали да се не мире са изградњом акумулације Сврачково на Великом Рзаву. Еколошко удружење, у сарадњи са општинарима и Народном библиотеком, уприличило је изложбу најлепших фотографија једине преостале реке у Србији која је потпуно чиста и незагађена у целом свом току. У објективу тридесетак аутора овековечени су букови, кањони, вирови и мирне матице, све оно што ће заувек нестати са лица земље ако се насред “српског Амазона” нађе бетонска брана висока 68 метара са вештачким језером дугачким девет километара.

 Конкурс за најлепшу фотографију Рзава трајао је два месеца, у конкуренцији за награде нашла су се остварења тридесетак аутора из целе Србије, а жири у коме су били Јован Живковић (уредник “Моје планете, Драган Боснић (аутор књиге “Чудесна Србија” и Зоран Крстић (фотограф из Краљева), одлучио је да прву награду додели Владимиру Мијаиловићу из Пожеге за фотографију Великог Рзава код села Радошево. Друга награда припала је Јаши Јосимовићу из Бограда за фотографију Рзава код чувене Шљункаре, а треће место заузео је Момчило Димитријевић из Ариља, аутор фотографије настале у селу Роге.

 – Ми немамо право да одустанемо од борбе за спас Рзава, не можемо прихватити нечију идеју да смо последња генерација која ће уживати у јединственој лепоти реке. Изложбом фотографија желели смо да покажемо да ће, када машине уђу у корито реке, за сва времена, неповратно нестати јединствена лепота – рекла је Наташа Миливојевић, председница Еколошког урдужења, истичући да ће борба за спас реке, још одлучнија и ангажованија, бити настављена. – Свака наша акција позив је упомоћ, апелујемо на све људе у Србији који нам могу помоћи да спречимо катастрофу, да то учине.

ВОДА У ЧАШИ НАЈВРЕДНИЈА

 У ЈП “Рзав” имају своје аргументе за изградњу бране, кажу да су све радили у складу са прописима и истичу да је пијаћа вода за 200.000 људи важнија од “романтичарске идеје” о заштити и очувању “српског Амазона”.

 Еколози истичу да постоје алтернативна решења за водоснабдевање “жедних” општина западне Србије, али је упркос свим аргументима изградња бране проглашена “националним интересом”. Држава се засад не обазире на велику трагедију – да после изградње бране, Рзава неће бити. Сумњају да су алтернативна решења одбачена олако, без озбиљних студија, јер пројекат изградње Сврачкова кошта “папрених” 6,3 милијарде динара.

 До сада је ЈП “Рзав” као носилац посла завршио изградњу приступног пута дугог 2,8 километара, готов је и мост преко реке дугачак 44 метра, као и струјни далековод за градилиште, потрошено је 286 милиона динара… Ускоро, почеће градња саме бране, машине ће пресећи водени ток и започети ископавање темеља. Ариљци са друге стране, нису спремни да кажу збогом једној од најлепших река у Европи, желе да је сачувају за своју децу и унуке.

 Ако не успеју, под бетонском грдосијом на Рзаву наћи ће се 20 милиона кубика воде. Око новог вештачког језера у малинарском крају, биће забрањена употреба пестицида и хербицида, промениће се микроклима. У случају инцидента град би био потопљен за 2,8 минута, јер је брана на вишој коти, а ремонт бране који мора бити урађен за 35 година коштаће колико и сама акумулација Сврачково. У доњи ток Рзава испод бране, биће пуштана ледена вода, ради очувања биолошког минимума. Нестаће два бисера, две јединствене бање, Височка и Рошка. Ова друга је извор минералне воде 80.000 година. Нестаће плаже: Соњине чари, Боса нога, Уски вир, Висећи мост, Урјак, Шљункара, Ђурића воденица…

Краљево: Афричка авантура једне Краљевчанке
Нађа Вукашиновић из Краљева учествовала је у афричкој експедицији током које је ронила у Индијском океану међу великим белим ајкулама. Боравила је и у пустињама Намбије, а у Јужноафричкој Републици је учествовала у слободном пењању на високе литице планине Тејбл.

 Краљевчанка Нађа Вукашиновићје била једна од девет младих истраживача из целог света који су учествовали у великој афричкој експедицији.

 „Поглед са планине Тејбл на Кејптауну је предиван“, каже она, заборављајући притом да помене да је најпре морала да, слободним пењањем, савлада глатку литицу, високу око 600 метара.

Рафтинг на реци Орање на граници Намибије и Јужноафричке републике био је, како каже, велики изазов. Роњење на дах, ипак, за њу и младе истраживаче, не толико пуно старије од Нађе, било је нешто што је обележило читаву експедицију.

 „Ми смо били у том кавезу на мање од пола метра од ајкуле и заиста је то било једно невероватно искуство наћи се лицем у лице са великом белом ајкулом. Тек тада можеш да схватиш колико су оне фасцинантне животиње“, каже Нађа.

Ајкуле су фасцинирале и остале чланове експедиције. Лаура Бани из Швајцарске каже да су сви доживели и поделили невероватно искуство.

 „Видели смо ајкуле које су неколико пута веће од нас. Већина људи мисли да су ајкуле чудовишта. Али нису. Оне само желе да живе у океану“, каже Лаура.

 Нађа је морала да докаже да је физички дорасла овом подухвату, да је ментално снажна и да поседује шарма који осваја, јер организација Мике Хорн, која је извела експедицију, преко ње и њених наступа у јавности жели да укаже на потребу очувања наше планете.

 „Заиста мислим да је велика част што сам успела да се пробијем у ту афричку експедицију, то јест у екипу. Не добија велики број људи прилику да учини тако нешто. Просто бити у Африци, на крајњем југу са људима широм света, је посебан осећај. Не толико да сте изабрани већ осећај да сте показали колико можете и да сте се доказали“, каже Нађа.

 Експедиција је једним делом била посвећена и пружању социјалне помоћи деци и сиромашним породицама тако да је Нађа била и амбасадор добре воље који је представљао Србију.

 Крагујевац: За живот без насиља
Крагујевачка полиција је, у сарадњи са партнерима из локалне заједнице, покренула пројекат „За живот без насиља“, чији је циљ борба против врашњачког насиља, спречавање малолетничке делинквенције и других видова насилничког понашања међу младима.

 Пројекат „Живот без насиља“ је наставак програма „Да ли знате где су вам деца“ коју је Полицијска управа Крагујевац реализовала у сарадњи са родитељима основаца и средњошколаца. Пројекат „За живот без насиља“ спроводи се у сарадњи са мисијом ОЕБС-а у нашој земљи.

 „ОЕБС је, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, радио анализу о безбедносним проблемима, и за последње три године МУП је друга институција по поверењу грађана, захваљујући добрим резултатима у борби против криминала“, навео је руководилац програма Роберт Пазос. „На локалном нивоу, ефекти ових акција биће познати по окончању пројекта.“

 Крагујевац је најбезбеднији град у Србији, рекао је Иван Ђоровић, начелник Полицијске управе Крагујевац.

 „Крагујевац је и даље на оном месту на којем је био свих претходних година, и за сада ни један други град нема епитет најбезбеднијег у Србији. Настојаћемо да задржимо тај епитет и даље“, нагласио је Ћоровић. „Овим активностима, пре свега превентивним, желимо да одржимо стање опште безбедности у граду.“

 Циљна група у овом пројекту су млади узраста од 14 до 18 година. Прва у низу едукативних трибина биће одржана у Првој техничкој школи у Крагујевцу. У пројекат ће бити укључено шест основних и средњих школа, а планирано је да акција траје до краја октобра.

 На пројекту „Живот без насиља“ сарађују основне и средње школе, родитељи, локална самоуправа, Канцеларија за младе, Црвени крст, Центар за социјални рад и Школска управа.

 Ужице: Мање зубара у домовима здравља
Реформом стоматолошке службе, број запослених у ужичком Здравственом центру биће скоро преполовљен. У домовима здравља у Косјерићу и Чајетини, од 1. октобра радиће само дечји зубари, а цео Златиборски округ имаће само једног оралног хирурга.

 Новом, од јула најављеном реформом стоматолошке службе која је, у Србији почела пре шест година, ужички Здравствени центар, уместо 216, треба да има деведест запослених мање које плаћа Републички фонд здравственог осигурања.

У домовима здравља у Косјерићу и Чајетини, од 1. октобра радиће само дечји зубари. Директор ужичког Дома здравља поднео је оставку јер је, по новој организацији службе, једини орални хирург у Златиборском округу са око 350.000 становника.

 Прве ефекте нове реформе запослени у стоматолошкој служби, најпре су осетили кроз кашњење, а потом и умањење плата. Уследиле су, затим недоумице око организације посла које ће, како тврде, ускоро осетити и пацијенти.

 Александар Остојић, орални хирург каже да то за пацијенте значи да ће за бесплатне услуге, које покрива Фонд, из неких удаљених места региона, морати да потегну до Ужица да би своје услуге остварили уз све путне трошкове и малтретирања.

 И по броју становника мање општине, попут Косјерића и Чајетине, од 1. октобра, када нова организација ступа на снагу, имаће проблем, јер је у њиховом Дому здравља предвиђен по један доктор, и то у области дечје стоматологије.

 Лидија Дејановић, начелница стоматолошке службе у Чајетини каже да ће законом о здрављу и заштити осигураници ове општине бити ускраћени да на својој територији обављају стоматолошку заштиту.

 У Здравственом центру Ужице, уз образложење о специфичностима овог подручја и примедбе упућене Министарству здравља, ипак су, кажу, у једно сигурни.

 „Све ово не значи да ће доћи до затварања стоматолошких амбуланти, што је коректан део. Не планира се отпуштање запослених, а једино ја видим проблем сада са прекомпоновањем, да им се мора понудити други начин да остваре зараду“, каже директор ЗЦ Ужице Милош Божовић.

 Одговора на питање по ком критеријуму су Министарство и Фонд дошли до овог броја запослених, као и да ли ће размотрити сугестије Здравственог центра, још нема. Уз њихове, како кажу, објективне и реалне захтеве као и зарађене, а не само исплаћене плате, у ЗЦ Ужице се надају да ће Министарство подржати стоматолошку здравствену заштиту која је, како кажу, на корист, а не штету пацијената.

 (Рзавмојарека, РТС)

Ознаке: Ариље, Краљево, Крагујевац, културне манифестације, свакодневне вести, Ужице