Рафал Зиемкиевич је у својој колумни на Interia – Polska објавио текст под насловом „У џепу Немачке“ (Ziemkiewicz: Polska staje się niemiecką kolonią), с циљем да скрене пажњу на неуспех Пољске да за протеклих 25 година успостави суверенитет. По његовом мишљењу, Пољска постаје колонија Немачке, а водеће политичке снаге немају смислен план деловања.

Зиемкиевич истиче да Немачка остварује највећи трговински суфицит на свету, и да је њен однос према Пољској „кваран и нечист као и данашња, од  ропства оболела, Пољска„, коју Немачка претвара у сопствену провинцију без великог труда.

„Да се то оствари довољно је бити великодушан у зајмовима – стотинама милијарди које је смазала елита Треће Републике Пољске, као и подједнако великодушне субвенције Европске уније, које нису толико помогле пољској инфраструктури колико петрифицираној елити хијерархије, која је с њима  поткупљивала изборну елиту – и резултат се врло брзо показао„, пише Зиемкиевич. Он наводи и примере преузимања националног наслеђа Пољске у областима као што су саобраћај или рударство:

„Како то да Пољска за последњих четврт века није научила да управља својом железницом? На крају ће је купити „Дојче бан“ и примитивцима показати како се то ради. Како то да Пољаци губе на рударству? Зар Немци не отварају нове руднике да експлоатишу „непрофитабилне“ резерве? Ако Чеси успевају да зараде на руднику „Силесиа“купљеном од Пољака, будите сигурни да ће умети и Немци. Можда ћемо их чак ускоро молити да дођу и спасавају радна места – без махинација Горжеликових фрајкора„, пише Зиемкиевич.

По чијем је мишљењу „Пољска упропастила прилику да за протеклих 25 година поврати суверенитет„, приде није успела да оствари „цивилизацијски скок„. „Ми сваким даном све више постајемо колонија, мада немачка, не руска. То је стварност, а стварности треба гледати у очи и не третирати је као нечију измишљотину„. каже Зиемкиевич, додајући да пољска политика на ово уопште не реагује.

Зиемкиевич критикује политику Грађанске платформе – немачког лакеја, и Реда и закона, чији је приступ проблему тек „нешто више од цмиздрења“.  Критикује и марљивост владе на затварању  познањског Западног института:

„Институт који проучава и мониторише политику Немачке није потребан једино колонији, шта више, непожељан је. Немци ће нам рећи све што треба да знамо. Гледај доле, нос у прашину!„

По његовом мишљењу, Пољска треба да следи приступ проблему Цегјелског и Држимала:

„Уважавати стварност, али Немцима пружати отпор, а не клањати им се и омогућавати им да експлоатишу земљу, и од колонизатора учити – да би смо се од њега одбранили и остваривали своје а не његове интересе, тако да временом у том ривалству ојачамо и отарасимо се колонизатора. Осим ако нам вране већ нису мозак попиле, и ако нам је наместо срца слама, и ако немамо већих амбиција до да останемо нација кукавица и надничара, чија се елита постепено корумпира и денационализује.„

Џ. Хоук

Ајде, ситнији амерички вазал се плаши да ће га прогутати амерички крупнији вазал! Па да, Немачка мора да некако компензује губитак Грчке (превише банкрот да би куповала немачку робу и услуге). Мада ја мислим да је планирано да Украјина буде та надокнада – нису САД једина земља која би да профитира од мајданске инвестиције.

Зиемкиевич је један од најпознатијих припадника пољског политичког коментаторлука, али и оличење става који преовлађује код пољске елите: Шта год се десило, Русија није наш пријатељ. Вермахт гомила снаге на границама? Русија није наш пријатељ. СС посвуда прави логоре смрти? Ма, Русија није наш пријатељ. Само што опет нисмо економска колонија Немачке? Путин је још гори.

Капацитет пољске елите за политичко и национално самоубиство је, нажалост, логична последица њене русофобије, и ништа што се десило у 20. веку неће променити ово тужно и апсурдно стање ствари. Да се подсетимо Пољске 20. века:

Немачка је разара, доводи до руба геноцидног истребљења, СССР је спасава, Пољска се обнавља и успоставља најбоље уређену државу Пољску која је икада постојала. И? У жељи да „цивилизацијски скочи“ до Запада, Пољска се добровољно предаје у руке Ангеле Меркел, опет постаје немачка колонија. И пошто Зиемкиевич искључује Русију као могући излаз из невоље, највише што може је да се позове на пољске реформаторе из 19. века, чији сав труд не би Пољској донео независност да није било по империје погубног светског рата.

Другим речима, Пољска 20. века је створена као тек нешто мање дезорганизована верзија Украјине. Има и сличну кампању уклањања споменика Црвеној армији, чак и у оним деловима Пољске који би још били немачки да није било те исте Црвене армије и њеног, прилично великодушног, врховног команданта Стаљина.

А Немачка тешко да ишта „колонизује“. Не колонизује се оно што се сматра делом своје земље. Немачка једноставно од Пољске себи враћа оно што је изгубила 1945. године… Чиме одмах постаје јасно зашто неке снаге у Европи желе ескалацију сукоба са Русијом. Али није сигурно да ће га и бити – у Пољској има снага (још увек релативно маргиналних) које нису пристрасне као Зиемкиевич, снага које ће вероватно јачати захваљујући томе што Русија избегава да војно делује против Украјине.

Извор: Fort Russ
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Опрема: Србин.инфо

Ознаке: Fort Russ, Александар Јовановић, Немачка, немачка колонија, Пољска, Рафал Зиемкиевич, СРБИН.инфо