Прочитај ми чланак
У свом последњем обраћању нацији сиријски председник Башар ел Асад драматично је упозорио да Сирија постепено остаје без трупа и да је предуслов да се остаци сиријске војске повуку на територију коју могу бранити. Ова драматична изјава довољно говори за себе. Сиријска војска свакодневно губи људство у борбама против терориста.
Сиријска војска је претрпела тешке губитке у досадашњем исцрпљујућем рату са убаченим терористима и једино што је још увек држи у борбеној способности су борци Хезболаха и ирански савезници из Републиканске гарде. Али чим је председник Асад рекао да Сирији недостаје војске, онда је стање стварно алармантно.
Ова војска се бори против групација терориста као што је Ел нусра, али и против џихадиста „Исламске државе“. Када је најавио повлачење, сиријски председник је пре свега мислио на западне делове земље који су још увек под његовом контролом, али оне процентуално представљају занемарљиви део сиријске територије. То су пре свега Дамаск и приобални градови који су насељени Алавитима.
Председник Башар се налази у незавидној позицији, а сада још му изгледа прети рат са Америком. Према писању Вол стрит џорнала, Америка се обавезала да брани „слободну зону“, чије је стварање Турска предложила. Та поменута слободна зона протезала би се уз границу са Турском и у њој би уточиште за напад на регуларне сиријске трупе нашли терористи који нису повезани са ИСИЛ-ом.
Дакле, ако Асадове трупе у самоодбрани нападну терористе који делују из слободне зоне, наћи ће се под ударима америчких ратних авиона.[1] Регуларна сиријска армија, ослабљена каква је вишегодишњим ратом против терориста, ово не би могла да поднесе. Она би убрзо колабирала а председник Асад би био препуштен на милост и немилост терористима, који би га највероватније мучки ликвидирали заједно са супругом. Америка и њена савезница Турска би најрадије волеле да Башар Асад падне, а сва наводна америчка страховања да би вакуум могла да попуни „Исламска држава“ су само ироничне лажи.
САД директно подржавају „Исламску државу“, ма колико то парадоксално звучало, она је амерички савезник попут Ал Каиде. Амерички циљ је рушење секуларних исламских режима и довођење земаља у стање хаоса и владавину џихадиста који би Америци послужили као повод да нападне те земље поново као у зачараном кругу. Пример за то су Либија, Ирак и Авганистан. Из ових земаља тренутно траје егзодус избеглица у земље западне Европе, које су са Америком и створиле ситуацију немогућу за живот и опстанак људи. Избеглице беже и од рата у Сирији, који је такође Запад започео убацивањем терориста преко Турске и Јордана западних савезника.
Америка се само протоколарно ужасава „Исламске државе“, а заправо је тајно подржава. Америци је свеједно ко ће доћи на власт у Сирији ако падне председник Асад, њој је битно само да уништи још једну земљу, некада просперитетну. Турска се налази у сложеној геостратешкој ситуацији. Наиме, Анкара се до сада није укључивала у рат у Сирији, међутим, пре само неколико дана бомбардовала је положаје „Исламске државе“.
Турска је такође у опасној завади са Курдима, који већ дуже од тридесет година ратују против турске државе на њеном југоистоку. Тачније је да је Турска много више бомбардовала положаје Курда него положаје ИСИЛ-а. Није јасно какво је Турско опхођење према „Исламској држави“, али једно је сигурно, и она би много више волела да Дамаском влада ИСИЛ него Башар ел Асад.
Каква је позиција Русије? Русија је веома пасивна и веома мало чини да помогне Асаду. Истина је да је председник Путин издејствовао преко америчких усијаних глава мировни споразум, који је укључивао наводну употребу хемијског оружја на сиријске цивиле од стране сиријске армије, чиме је спречено америчко бомбардовање снага председника Башара ал Асада, али осим пуке реторичке подршке, Руска Федерација је практично учинила веома мало да задржи Башара на власти.
Руска спољна политика је пасивна као и у случају са Украјином, где свакодневно кијевске снаге крше мировни споразум гранатирањем насеобина у Донбасу. По питању Сирије, Русија би као светска суперсила требало да буде у стању да заштити савезника Асада, међутим, из Москве стиже само реторичка подршка иако је стање критично!
Портпарол руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков је изјавио да се упућивање руских трупа у Сирију и не разматра: „Не, упућивање руске војске у Сирију се ни на који начин не разматра. Такво питање није на дневном реду.“[2] Одговарајући на питање да ли је Асад тражио руску војну помоћ, Песков је рекао да се о томе није ни расправљало.“
Коментаришући изјаву команданта Ваздухопловно-десантних снага, генерала Владимира Шаманова да су командоси спремни да се упуте у Сирију у случају да стигне таква наредба, Песков је рекао да “наравно, нико не треба да сумња да руски командоси увек испуњавају сваку наредбу њиховог главнокомандујућег”. На конференцији за новинаре сиријски новинар је упитао да ли су руске ваздушно-десантне снаге спремне да помогну сиријској влади. Шаманов је раније рекао да ће снаге “природно, испуњавати одлуке које донесе руководство земље”.
У реду, Русија не мора да шаље своје младиће да гину спасавајући Асада, али би макар руско ратно ваздухопловство могло да учини нешто више у бомбардовању положаја „Исламске државе“ и других терористичких група. Међутим, и ту је Песков био изричит: „Сада се о томе не разговара. Другачију информацију ја немам.“
Није јасно зашто Асад није тражио директну руску војну помоћ јер постоји опасност да прође као Гадафи који је веровао да га Запад неће уништити. Међутим, у том светлу, с обзиром на пасивну руску спољну политику, питање је да ли би Асад добио то што би тражио. У сваком случају, ситуација за председника Сирије није најсветлија и Асад би требало да почне да страхује за свој живот, који би могао постати угрожен већ у наредним месецима, ако не недељама.
[1] http://www.nspm.rs/hronika/politika-amerika-sve-blize-ratu-s-asadom.html
[2] http://www.nspm.rs/hronika/kremlj-ucesce-ruske-vojske-u-siriji-
nije-na-dnevnom-redu.html
(НСПМ – Владимир Јевтић)
