Прочитај ми чланак
Грађани Србије и даље радо купују код комшија. Некада се у Мађарску ишло по сир, месни нарезак, средства за хигијену, а данас се уз храну доноси техника, опрема за бебе, па и дечје играчке, пишу Вечерње новости.
Путују потрошачи из Србије и у Хрватску и није им тешко да одатле преносе делове покућства. И поред трошкова пута, у оба случаја су – на добитку. За поједине артикле не морају чак ни да путују, домишљати препродавци годинама уназад мађарску робу испоручују и на кућне адресе ако треба.
Огласи су пуни понуда из Суботице. „Продајемо технику из Мађарске по најповољнијим ценама.“ Неотпаковани модел по жељи, уз гаранцију од две године, кошта и неколико хиљада динара мање него у Србији.
“Ми смо тако купили телевизор”, каже Марко С. из Београда. “Нашли смо човека из Суботице који их продаје. Наручили модел и касније отишли по њега, јер смо већ путовали код рођака у тај град. Човек нам је дао и гаранцију. У случају једне марке, за коју смо се ми и одлучили, гаранција важи у сервисима у Србији. Платили смо га око 7.000 динара мање него што би нас у том тенутку коштао у радњи у Београду”, прича он.
Није ретко ни да будући родитељи из Србије крену пут Мађарске како би се припремили за принову.
“Супруг и ја смо отпутовали у Сегедин док сам била трудна и тамо смо купили колица”, каже Ивана Л. “За све могуће делове, носиљку, као и седиште за каснији узраст, коштала су нас око 700 евра. За исти модел у Србији у том тренутку бисмо извдојили најмање 900, можда и 1.000 евра”, додаје она.
Све и да нема разлике у самој цени, купци из Србије су на добитку у Мађарској због повраћаја пореза на додату вредност. Он у овој држави износи чак 27 одсто, а страни купци имају право на повраћај.
Мађари имају већи ПДВ од нас, а нашим грађанима на крају роба испадне макар за толико јефтинија – каже Алексанадар Милошевић, секретар Удружења трговине и услуга Привредне коморе Београда. – Поврате око 15 одсто од цене. То им таман покрије трошкове пута, а успут се још и проведу. Притом често добију и квалитетнију робу, јер произвођачи не испоручују робу истог квалитета на сва тржишта. Често се организју људи па више њих путује заједно да би им ти трошкови били мањи. У жаргону се то зове „мрављи шверц“. Цариници не могу да преконтролишу свако возило, јер би се на прелазима чекало сатима.
(Вечерње Новости)
