Идеја поверенице за равноправност Бранкице Јанковић о насељавању миграната у пустим крајевима Србије, колико год хумано звучала, у пракси је неизводљива.

У тој оцени слажу се и министри, економисти, демографи, аналитичари…

– Ми не можемо да их прихватимо на дуже, ни економски ни по међународним законима. Они имају право на слободу кретања, а Србија их неће затварати на својој територији – кратко је рекао министар рада и социјалне политике Александар Вулин, у чијој је надлежности решавање проблема повећаног броја миграната.

У Комесаријату за избеглице истичу да поштују мишљење госпође Јанковић, али износе и неке чињенице.

– А чињенице су да апсолутно нико од људи који су изразили намеру да траже азил, то до сада нису урадили. Свима њима циљ је да се што пре домогну Мађарске, а потом земаља попут Немачке и Шведске – каже Иван Мишковић, портпарол Комесаријата за избеглице.

За Јелену Милић из Центра за евроатлантске студије изјава поверенице за заштиту равноправности поприлично је контроверзна.

– Знате, то изгледа као етнички инжењеринг. На тај начин мења се етничка слика
земље. То је својевремено хтео да уради и Слободан Милошевић, када је покушао да забрани избеглицама да дођу у Београд и у велике градове како би их натерао да населе делове земље у којима је желео да промени етничку слику. То тако не може – каже наша саговорница.

Да тај предлог није реалан, сматра и економиста Горан Николић.

– Прво, за насељавање су потребне државне паре којих нема. Друго, то су крајеви из којих је становништво отишло због потпуног осиромашења. Нема, дакле, смисла насељавати мигранте тамо и правити од њих социјалне случајеве које нећете моћи да издржавате – каже Николић.

Извор: Блиц

Ознаке: мигранти, насељавање, Шумадија