Прочитај ми чланак
Краљица Наталија Обреновић, Фото: Промо
Прва нововековна краљица Србије Наталија Обреновић, девојачко Кешко, рођена је 1859. у Фиренци, од оца руског пуковника и велепоседника и мајке Румунке, с породичним везама у највишим аристократским круговима.
Када је имала шест година, умро јој је отац, а у 15. години је остала и без мајке. Одгајала је бака. Можда се Наталија никада не би ни удала за Милана и постала краљица да није било њихових бака, које су проводаџисале за ово двоје.
Сусрет будућег владарског пара Србије догодио се у Бечу, а хроничари кажу да је то била љубав на први поглед. Наталија је после тога чезнула за поновним сусретом с Миланом, а он о браку с њом. Слао је дирљива писма својој будућој невести о томе како жели да абдицира и живот настави с њом јер се намесништво и влада нису слагали с тим браком и сматрали су да Милан треба да се ожени чистокрвном принцезом, с добрим педигреом, а не само из љубави. Наталија га је убедила да то не учини и да буде уз свој народ, како и доликује будућем краљу. Венчали су се 1875, она је имала 16, а он пет година више. Упркос противљењу владе, Наталија је очарала народ. И сама је заволела Србију и брзо научила језик. Годину дана касније, родила је сина Александра, будућег престолонаследника.
Краљ Милан и краљица Наталија с Александром, Фото: Промо
Уз сагласност владе, а по одобрењу Русије и Аустрије, кнез Милан је 1882. године проглашен за краља, а Наталија је постала краљица. Али живот краљице није био лак. Љубав на први поглед није дуго потрајала. Није била срећна у браку. Милан и она су били различите нарави, она уздржана и ћутљива, Милан проблематичан, склон коцкању и љубавним авантурама. Ни по политичким питањима се нису слагали. Милан се ослањао на Аустроугарску, док је Наталија, верујући да само тако може да осигура владавину сину, била наклоњена Русији. Како било, односи међу њима су дефинитивно захладнели после српско-бугарског рата, када је војска претрпела значајне губитке. Када су Бугари стигли до Пирота, Милан је хтео да побегне из земље и препусти власт, али се Наталија супротставила томе. Неки политичари су чак предлагали да се Милан одрекне круне и да Наталија преузме власт уместо сина док не постане пунолетан. Милан је био уверен да се против њега кује завера и за њега је то значило крај везе са супругом.
Кап која је прелила чашу била је његова љубавна веза са женом представника Грчке православне цркве у Београду госпођом Незес. Због тога краљица Наталија обелодањује влади раскалашан живот свог мужа, а углед Србије пада. Две године је покушавао да одобровољи црквени врх не би ли му дозволио развод и на крају је у томе успео 1888. Годину дана после развода, Милан је абдицирао, а један од услова који је влада морала да испуни да би мирно отишао јесте да протера Наталију из земље. Отишла је у француско монденско летовалиште Бијариц. Тамо води и дворску даму Драгу Машин, добру пријатељицу, која ће касније бити узрок њеног великог разочарања јер ће се њоме оженити син Александар, што ће их заједно одвести у смрт.
Александар је завладао Србијом са 17 година, одмах након очеве абдикације. Наталија је успела некако да се врати у Србију и буде уз сина. Међутим, убиство краљевског пара 1903, Александра и Драге, био је огроман ударац за Наталију. Скрхана болом одлази из Србије решена да се више никада не врати. Сместила се у самостан, замонашила и прешла у католичку веру. Умрла је 1941. у 82. години.
Помогла сиротом краљу!
До поновног сусрета Наталије и Милана дошло је у вили „Сашино“, у Бијарицу, када је осиромашени краљ дошао да тражи финансијску помоћ од бивше супруге. Био је то сусрет пун јада и љубавне туге. Дала му је новац.
Извор: Ало.рс – Ј.Јокановић
