Прочитај ми чланак

КРАЉИЦА НАТАЛИЈА ОБРЕНОВИЋ (19-20. ВЕК) После убиства сина постала монахиња!

0
KRALJICA NATALIJA

Краљица Наталија Обреновић, Фото: Промо

Прва нововековна краљица Србије Наталија Обреновић, девојачко Кешко, рођена је 1859. у Фиренци, од оца руског пуковника и велепоседника и мајке Румунке, с породичним везама у највишим аристократским круговима.

Када је имала шест година, умро јој је отац, а у 15. години је остала и без мајке. Одгајала је бака. Можда се Наталија никада не би ни удала за Милана и постала краљица да није било њихових бака, које су проводаџисале за ово двоје.

Сусрет будућег владарског пара Србије догодио се у Бечу, а хроничари кажу да је то била љубав на први поглед. Наталија је после тога чезнула за поновним сусретом с Миланом, а он о браку с њом. Слао је дирљива писма својој будућој невести о томе како жели да абдицира и живот настави с њом јер се намесништво и влада нису слагали с тим браком и сматрали су да Милан треба да се ожени чистокрвном принцезом, с добрим педигреом, а не само из љубави. Наталија га је убедила да то не учини и да буде уз свој народ, како и доликује будућем краљу. Венчали су се 1875, она је имала 16, а он пет година више. Упркос противљењу владе, Наталија је очарала народ. И сама је заволела Србију и брзо научила језик. Годину дана касније, родила је сина Александра, будућег престолонаследника.

NATALIJA I ALEKSANDAR

Краљ Милан и краљица Наталија с Александром, Фото: Промо

Уз сагласност владе, а по одобрењу Русије и Аустрије, кнез Милан је 1882. године проглашен за краља, а Наталија је постала краљица. Али живот краљице није био лак. Љубав на први поглед није дуго потрајала. Није била срећна у браку. Милан и она су били различите нарави, она уздржана и ћутљива, Милан проблематичан, склон коцкању и љубавним авантурама. Ни по политичким питањима се нису слагали. Милан се ослањао на Аустроугарску, док је Наталија, верујући да само тако може да осигура владавину сину, била наклоњена Русији. Како било, односи међу њима су дефинитивно захладнели после српско-бугарског рата, када је војска претрпела значајне губитке. Када су Бугари стигли до Пирота, Милан је хтео да побегне из земље и препусти власт, али се Наталија супротставила томе. Неки политичари су чак предлагали да се Милан одрекне круне и да Наталија преузме власт уместо сина док не постане пунолетан. Милан је био уверен да се против њега кује завера и за њега је то значило крај везе са супругом.

Кап која је прелила чашу била је његова љубавна веза са женом представника Грчке православне цркве у Београду госпођом Незес. Због тога краљица Наталија обелодањује влади раскалашан живот свог мужа, а углед Србије пада. Две године је покушавао да одобровољи црквени врх не би ли му дозволио развод и на крају је у томе успео 1888. Годину дана после развода, Милан је абдицирао, а један од услова који је влада морала да испуни да би мирно отишао јесте да протера Наталију из земље. Отишла је у француско монденско летовалиште Бијариц. Тамо води и дворску даму Драгу Машин, добру пријатељицу, која ће касније бити узрок њеног великог разочарања јер ће се њоме оженити син Александар, што ће их заједно одвести у смрт.

Александар је завладао Србијом са 17 година, одмах након очеве абдикације. Наталија је успела некако да се врати у Србију и буде уз сина. Међутим, убиство краљевског пара 1903, Александра и Драге, био је огроман ударац за Наталију. Скрхана болом одлази из Србије решена да се више никада не врати. Сместила се у самостан, замонашила и прешла у католичку веру. Умрла је 1941. у 82. години.

Помогла сиротом краљу!

До поновног сусрета Наталије и Милана дошло је у вили „Сашино“, у Бијарицу, када је осиромашени краљ дошао да тражи финансијску помоћ од бивше супруге. Био је то сусрет пун јада и љубавне туге. Дала му је новац.

Извор: Ало.рс – Ј.Јокановић

18 коментара “КРАЉИЦА НАТАЛИЈА ОБРЕНОВИЋ (19-20. ВЕК) После убиства сина постала монахиња!

  1. vladica каже:

    Trebao je da slusa zenu.za milana kazu da je spavao sa cercilovom majkom.jedini od Obrenovica koji je vodio katastrofalno nasu Drzavu.

    1. Markos каже:

      Kralj Milan je oslobodio pola drzave ako nisi znao.

    2. vladica каже:

      Pa nas onda tvoji bugari pregazili ko plitak potok.

    3. Markos каже:

      To je drugo, ali ja govorim objektivno, ne moze da bude nesposoban vladar koji oslobodi 50% Srbije.

    4. Alek Sutulov каже:

      Од кога је ослободио мајке ти ?

    5. Markos каже:

      Od Turske Imperije.

    6. Alek Sutulov каже:

      Е благо теби. Да не дођоше Козаци, Херцеговци и Црногорци, данас Срби у Србији не би били ни национална мањина. Започео је гегула рат против Турака 1876 године и после неколико катастрофалних пораза зацвилео Русима за помоћ. Тај рат је за Србе највећа историјска срамота јер се наша војска крила по шумама док су добровољци гинули.

    7. vladica каже:

      zato i kazem jedini od Obrenovica koji je bio los.najveci je Veliki Milos,pa Mihajlo,i nesrecni Aleksandar koga ubise i izdase oficiri pod zakletvom.On je spasio nase manastire na Svetoj Gori,jer je pretilo da nam ih oduzmu zbog duga koji je na kraju platio i spasio nase Svetinje !

    8. Alek Sutulov каже:

      Па да не претерујемо, и Велики Милош уби кума ради власти. Увек је код нас власт била слађа од части тако да Николић, Вучић и Дачић нису никакви изузеци. То му ваљда дође скоро као нацинална карактерфистика: ИЗДАЈ БЛИЖЊЕГ СВОГА.

    9. vladica каже:

      jeste to strasno sto je ubio kuma,ali ne zaboravio i da je kum pobegao i ostavio narod turskom zulumu.knjaz Milos je ostao uz svoj narod !!

    10. Markos каже:

      I ti stvarno verujes u te gluposti?

    11. Alek Sutulov каже:

      Погледај српску страницу Викепидије о том рату на https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_(1876%E2%80%941878).

      Онда погледај руску о истом рату на https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0_(1876%E2%80%941877)

      Обрати пажњу на табелу губитака при дну текста.

      Онда погледај исти табелу на рускојезичној страници.

      Примећујеш да на нашој страници недостаје спецификација наших губитака. Пише да је наших убијених било 877 а испод, да је укупан бро жртава био 5877. Нигде не пише ко су били тих 5000 изгинулих на нашој страни. Онда окренеш руску табелу и видиш да под индексом 3 било 3000 Херцеговаца у црногорској војсци и да је та војска имала укупно око 5000 жртава.

      Оно што тамо не наводе су руске жртве у том рату јер Русија није у њиму званично учествовала већ „добровољци“ под командом генерала Черњајева. Он је узгред по доласку у Србију био наименован за главнокомандујућег. У некој од упутница на крају текста се руски губици воде до око 1000.

      Многи замерају Русима што су 1878 године подржали бугарску независност а нашу нису. То је вероватно зато што су са Русима Србији у помоћ дошао известан број бугарских добровољаца а наша војска се понела срамно.

    12. Markos каже:

      Gubici Crnogorske vojske nisu vazni u ovom slucaju, jer to nije isti front, Crnogorci i Hercegovci su ratovali u svojim regionima ne u Srbiji.

      Srpska vojska (pomognuta Ruskim i Bugarskim dobrovoljcima) je krenula prema Kosovu i Juznoj Srbiji, ali se sustrela sa mnogo modernijom i bolje naoruzanom Turskom vojskom i pretrpela poraz.
      Tada sa svezim snagama krece Turski kontranapad i sigui rno, da nije bilo uplitanja Rusije i Evropskih sila, Turci bi stigli do Beograda.

      Naravno da nije nikakva sramota da neko pokusa da oslobodi porobljene zemljake, cak i da ne uspe u tome.
      Snagu te Turske vojske najbolje su osetili Rusi kad su sami krenuli da oslobadjaju Bugarsku sledece godine, pa su na Plevenu doziveli ogromne gubitke.
      Bugarski dobrovoljci naravno zajedno sa Ruskom vojskom i Rumunima ucestvuju u oslobadjanju svoje domovine, tu nema nista sporno.

      Odnosi Srbije Rusije i Bugarske posle rata su tragicni u svakom smislu ali to je druga tema.

      Mozda u Rusiji neko misli da je nasa vojska lose ratovala, ili da je kasnije usla u drugi rat (kada je pao Pleven), ali obzirom na siromastvo drzave i bedno stanje u vojsci (to je jos uvek neorganizovana vojska, bukvalno naoruzani seljaci) i pobune (Tada i Karadjordjevici prave pobunu da bi svrgnuli Milana) to je maksimum moguc u tom vremenu.

      Kasnije je upravo Kralj Milan reorganizovao vojsku, i svi kadrovi (vojvode,generali,oficiri) koji ce kasnije da ucestvuju u Balkanskim ratovima i 1.svetskom ratu su produkt upravo Milanove vojske, koju je on kao Kralj, a i kasnije kao komandant vojske u vreme vladavine svog sina Aleksandra modernizovao i od rulje napravio jednu od boljih Evropskih armija.

    13. Alek Sutulov каже:

      Грешиш у вези црногорских губитака. Ради се о статистици Српско-Турског сукоба 1876-77 године а не Црногорско – Турског, који на крају руског текста има посебу изводницу. Уосталом, Руси су у томе јасни у индексираним појашњењима. Узгред, мој прадеда, Михаил, козачки есаул је учествовао у тим ратовима под Черњајевом.

      Иначе, слажем се са осталим написаним и мислим да наши историчари чине медвеђу услугу народу прикривајући праве чињенице о појединим историјским догађајима. Или је можда исправније рећи, описујући их некако увијено.

    14. Markos каже:

      Ako mislis na ovu stranicu

      https://ru.wikipedia.org/wiki/Сербско-турецкая_война_(1876—1877)#cite_note-1

      Tu racunaju i Srpsko-Turski rat i Hercegovacki ustanak, koliko ja razumem Ruski.

      A kao sto sam rekao, nemoguce je da Crnogorska vojska i ustanici iz Hercegovine ratuju na frontu prema Nisu, jer prosto nisu u teritorijalnom dodiru, a i ova karta tako pokazuje.

      http://historic.ru/books/item/f00/s00/z0000152/map003.shtml

      Sto se tice vaseg pradede Mihaila slava mu i hvala :)

    15. Alek Sutulov каже:

      Ево како сам ја то схватио. Наслов је
      Сербско-турецкая война (1876—1877)

      После тога иде ПОВОД ЗА РАТ

      Онда долази део о биткама Боевые действия

      У том делу се говори само о трима биткама: за Књажевац, Алексинац и битка код Ђуниса.
      Тако да мислим да табела узима у обзир губитке само у ова три окршаја.

    16. Markos каже:

      Се́рбско-туре́цкая война́ (серб. Херцеговачки устанак (1876—1878)) — военный конфликт, в котором Герцеговина,Княжество Черногория и Княжество Сербия боролись с Османским государством за освобождение от многовекового турецкого ига.

      Ovde ocigledno postoji konfuzija, jer Srpsko-Turski rat nije isto sto i Hercegovacki ustanak (kako su preveli u zagradi) pa ja mislim da su sakupili gubitke iz svih frontova.
      Inace mislim da je broj koji se navodi od 877 mrtvih u Srpskoj vojsci premali, kad se uzme u obzir da je to u stvari i bio jedini ozbiljan front,sa dosta ofanziva i kontraofanziva, za razliku od Crnogorskog i Hercegovackog koji nije ni imao nikakav uticaj na rezultat rata. (jer su tamo uglavnom ratovali Turski basibozuci, Siptari , lokalni muslimani i slicne rezervne snage.)

    17. vladica каже:

      lako je bilo njima,Mihajlu i Milanu..kada je Veliki Milos uradio najveci de posla sa hatiserifom !!a sta je pre toga morao da istrpi i kojim lukavstvima da se sluzi da bi se doslo do tog priznanja od porte i sultana ?

Коментари су затворени.