Прочитај ми чланак
Како живе млади у Србији?
У земљи без посла и перспективе, беспарица диктира услове, па тако последња истраживања показују да у Србији чак 57 одсто становништва од 25. до 34. године и даље не напушта родну кућу. Од 35. до 44. године таквих је 32 одсто, а и у популацији од 45. до 54. године чак 27 одсто остаје у родитељском дому.
Продужено детињство често се среће у јужноевропским земљама где је јако патријархално наслеђе, а нарочито је уобичајено у Италији. Недавно је чак и италијански министар за државну управу и иновације Ренато Брунета најавио је да ће предложити закон о забрани живота пунолетних особа с родитељима. Мисли да ће тако решити овај проблем у Италији.
Питање је да ли би и овакав закон дао резултате у Србији, ако се на папир стави колико кошта осамостаљивање младог човека у нашој земљи. За рентирање гарсоњере или једнособног стана у Београду треба издвојити најмање од 150 до 200, а у Новом Саду од 120 до 150 евра. Када се на ово додају комуналије, као и трошкови исхране, долази се до рачунице да самосталан живот у Београду кошта најмање 300, а у Новом Саду око 220 евра месечно. Наравно, на ово тек треба додати исхрану и остале “ситне” трошкове.
– Чим сам се запослио одлучио сам да изнајмим гарсоњењу и родитељима скинем са грбаче. После неколико месеци сам схватио да готово целу плату, заправо, дајем за кирију, струју, телефон и грејање и да ми се једноставно овакав живот не исплати. Одлучио сам да се вратим код мојих, а да поново покушам да се осамосталим када и девојка пронађе посао – прича за портал „Србин инфо“ Жељко из Београда.
Психотерапеут др Зоран Миливојевић истиче да је беспарица највећи разлог због све већег броја младих људи који живе са родитељима, али да постоје и други, социолошки и психолошки.
– Велику улогу у целој причи имају родитељи, који деци заправо не дозвољавају да одрасту. Често и смисао свог живота проналазе у деци, па када она одрасту из себичних мотива на разне начине саботирају њихову самосталност – објашњава Миливојевић.
Овакво понашање родитеља резултира размаженим младим људима, који су зависни од маме и тате.
– Колико пута сте чули да родитељ каже детету „немој ти да се мучиш, ја ћу то да урадим“. Васпитани смо да будемо неспособни. Резултат тога је човек завистан од родитеља, коме је лепше код маме и тате, где је све бесплатно и лагодно – каже Миливојевић.
Невероватно звучи податак да данас у Србији у истој соби настају деца у којој су „направљени“ и њихови родитељи. У једном стану живе и по три генерације. У Србији људи и даље чекају да их неко води, да добију све „на тацни“. Ова навика је укорењена још из социјалистичког самоуправљања. У време социјализма било је нормално да вас чека посао и стан од државе. Тога више нема, млади живе у страху и неизвесности, па се најсигурније осећају код маме и тате.
Такође, у кризи традиционална породица уништена као мерило вредности, па не треба да чуди што се млади тешко одлучују на породични живот, који доноси и бреме одговорности.
ВЕЧНА МЛАДОСТ
У прилог продуженом детињству иде и идеал вечне младости. Предрасуде како нема више провода када „човек одрасте или ступи у брак“, такође утичу на став младих да им је боље да остану код родитеља. Њима је важније да добро изгледају, да оно мало новца потроше на ноћни живот и путовања и тако продуже „младалачко лудило“.
Бира родитеље уместо мужа
Због продуженог лагодног живота код родитеља, многе девојке се тешко и удају. Када види жртву своје мајке, девојка на делу има негативни модел који жели да избегне. Постаје егоцентрична, уз констатације „не бих се ја удала, да му кувам и перем“. Таква особа мора да уложи огроман напор како би остварила заједнички живот и ухватила се у коштац са свим оним што живот носи.
СКАНДИНАВЦИ НАЈСАМОСТАЛНИЈИ
Живот са родитељима није само српски проблем. Сваки трећи мушкарац и свака пета жена од 25 до 34 године у Европској унији живе с родитељима, показаје истраживање Европског бироа за статистику. Очекивано, од 18 до 24 године овај проценат је далеко виши – 71 одсто жена и 82 одсто мушкараца.
Најмањи проценат младих између 18 и 24 године је у нордијским земљама Данској, Финској и Шведској (између 27 и 47 процената), док је највећи у Словенији, Малти и Словачкој (између 93 и 97 процената).
Сличан је однос и у старосној групи од 25 до 34 године. У Данској, Финској и Шведској проценат жена је између један и два одсто, док је тај проценат у Словенији 38, Грчкој 36 и Словачкој 42 одсто.
Када је реч о мушкарцима од 25 до 34 године, највећи број је у Бугарској (61 одсто), Словенији (60) и Грчкој и Словачкој (56), док је најмањи у Данској (три), Шведској (четири) и Финској (осам одсто).
Саша Суботичанин
