Прочитај ми чланак

„КО ДАЈЕ ПРЕДНОСТ АМЕРИЦИ, А НЕ РУСИЈИ, бира злу маћеху уместо брижне мајке“

0
Фото: Србин.инфо (С.И)

Фото: Србин.инфо (С.И)

„У препуној сали Руског дома у Београду, у организацији Српског сабора Заветници, одржан је међународни форум ,,Срби и Руси заједно кроз векове”. Студенти историје Универзитета Ломоносов из Москве и студенти из Србије и из Црне Горе говорили су о српско-руским односима кроз историју.

Конференцију је отворио аташе за политичка питања амбасаде Руске у Београду, господин Игор Фиљук, који је истакао да је лако говорити о руско-српским односима, јер постоје већ двадесет векова, али је тешко на њима радити. Он се захвалио Заветницима на доприносу у јачању веза Србије и Русије и пожелео им пуно успеха у даљем раду.

У име Српског сабора Заветници, присутне је поздравила Милица Ђурђевић, која је подсетила да је у историји „једина светска сила, једина империја која никада није нападала, бомбардовала или окупирала српске земље јесте Русија која и данас, као што је то чинила у прошлости, брани српске националне интересе. Такође је још портпарол Српских заветника напоменула да док су са југоистока, на коњима опасани сабљама, жељни освајања јахали турски ратници са црним заставама и са запада више наврата јуришале огромне армије освајача, дотле је све време из Русије увек само стизала отворена помоћ, брига и оно највредније –нада”.

Фото:   Игор Фиљук, Милица Ђурђевић и  Стефан Стаменковски (Фото: zavetnici.rs)

Фото: Игор Фиљук, Милица Ђурђевић и Стефан Стаменковски (Фото: zavetnici.rs)

„Са Запада су нам стизале бомбе, а из Русије је стизао хлеб, док су западни освајачи рушили Београд, Руси су помагали да га обновимо. Зато онај ко даје предност Америци, а не Русији, бира злу маћеху уместо брижне мајке”, сликовито је истакла Милица Ђурђевић која је на крају свог говора, у име покрета Заветници, пренела речи честитке руском државном руководству на одлуци да се отворено супротстави терористичким операцијамау Сирији и тиме охрабри читав хумани део света.

Делегација студената из Москве осврнула се на значајне српске великане који су остварили запажене улоге у руској историји и оставили значајан траг у војним, политичким и културним приликама у Русији кроз векове.

Један од говорника Никита Чернишенко, студент историје на Државном универзитету Ломоносов у Москви, истакао је, између осталог, и да је Цар Николај II Романов управо због Србије ушао у Први светски рат.

„Русија је у том рату на јужним фронтовима изгубила два милиона војника, и није чудно да се највеће руско гробље ван Русије налази управо на Новом гробљу у Београду“, рекао је Чернишенко.

Он је подсетио и на генерала Михаила Милорадовића, руског официра, пореклом из Херцеговине, који се више пута истакао у ратовима против Наполеона, као и против Турака, као пример појединаца који су повезивали два народа кроз историју.

© Sputnik/ Богдан Пантић

© Sputnik/ Богдан Пантић

Да постоји велики простор за даљи развој сарадње двеју држава и двају народа истакао је Андреј Шљаховски, такође студент историје на Државном универзитету Ломоносов у Москви.

„Жао ми је што морам да истакнем чињеницу, поготово сада када се налазим у Руском дому у Београду, да у Русији не постоји српски културни центар у ком би руски грађани могли боље да се упознају са Србијом. Надам се да ће такав центар бити отворен и да ће он допринети даљем развоју наших односа“, закључио је на крају скупа Шљаховски.

Студенткиња историје уметности Филозофског факултета у Београду, Јелена Недељковић, говорила је о духовним и културним везама Срба и Руса. Она се осврнула на посебан значај руских архитеката који су пројектовали најлепша здања у Београду.

Ђорђе Шекуларац, са Правног факултета у Београду, је у свом излагању нарочито истакао улогу руских добровољаца у ратовима које су Срби водили за ослобођење, од Првог српског устанка, српско-турског рата, два велика рата у двадесетом веку, пробоју Солунског фронта, па до последњих ратова на просторима бивше Југославије.

Извор: Српски сабор Заветници; rs.sputniknews.com; СРБИН.ИНФО (С.И)

12 коментара “„КО ДАЈЕ ПРЕДНОСТ АМЕРИЦИ, А НЕ РУСИЈИ, бира злу маћеху уместо брижне мајке“

  1. Истина на видело каже:

    Браво за форум, ове ствари су нам требале раних 2000-их, сад се бојим да је за било шта друго сем духовне, физичке и логистичке припреме за немила времена која нам долазе касно..

    1. E. Lirsch каже:

      Nije kasno. Ovo je generacija mladih ljudi koji se nisu prodali za veceru i vlast anglosaksonskim satrapima niti ljube demona iz Vatikana. Ovo je buducnost Srbije.

  2. Dušan каже:

    На овом месту бих хтео да подсетим на дело једног Србина који је ушао, не само у нашу него и у светску легенду јунаштва и војничке вештине,…а који се на нашу тугу и муку и не помиње у нашим сорошевским историјским уџбеницима!!
    Наиме, Лексо Саичић, познати Србин из племена Васојевића, јунак, војничина, у руској војсци за време ратова са Јапаном истакао се као једини човек на свету који је изашао на мегдан најпознатијем јапанском самурају и победио. Како се све издешавало,….да не причам ја….. :
    http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1472289-njegove-sablje-se-plasio-svet-ovaj-crnogorac-je-u-epskoj-borbi-ubio-japanskog-samuraja-video

    1. Baba Vanga каже:

      Mislis Crnogorac? A tekst je teska bljuvotina, u EU 2 miliona Srba, u SAD million, a u Rusiji ni 30 000 pametnom dovoljno.

    2. Dušan каже:

      Бабо,… да си нешто читала уместо што ти живот прође у гледању у пасуљ, знала би да је Црна гора географски појам а Србин национални,…… ал ти мене ништа не слушај те нађи неког Васојевића те му у лице реци да није Србин,….испричај ми после шта се десило,…..ако уопште будеш могла,…

    3. Dušan каже:

      ПС: За тај подухват, одликован је највећим државним војничким одликовањем Русије!

    4. Лав Јеленовић - БИП каже:

      Хахахаха….сам себи лајкује коментар. Глупердо.

    5. Baba Vanga каже:

      eee Crnogorci su nekad bili hrabar narod pa se onda spandjali sa Srbima I Slobom, sad kad udju u NATO bar ce malo da povrate svoju hrabrost, cojstvo I junastvo, jos samo malo, na dobrom su putu a cujem I diktatorcicu Putku zveknuli sankcije, kao I sav normalan svet….

    6. Дражо каже:

      Ако мугу да те питам јер ми чудно да ли је овај текст баш истинит у вези Лекса јер рекоше да је био у турској војсци 3 године да ли је то могуће.Замисли да је неко од наших у задњем рату био код балија у војсци па дође код нас,одрали би га,ја не вјерујем да је он био код турака па ако можеш мало подробније да ми објасниш,хвала.

    7. Dušan каже:

      Александар Лексо Саичић (Виницка, 5. август 1873 —Цетиње, 7. април 1911) је био васојевићки јунак, капетан црногорске војске, а упамћен је по невероватном умећу руковања сабљом и по двобоју са јапанским самурајем, из кога је изашао као победник.

      Основну школу је завршио, а гимназију уписао на Цетињу као питомац књаза Николе. Гимназију завршава у Дубровнику одакле прелази у Београд где похађа Пешадијску подофицирску школу. Након подофицирске школе бива три године у Црној Гори где је постављен за ађутанта васојевићке бригаде. Као војник са жељом за даљим усавршавањем одлази у Истанбул где ступа у турску војску као поручник царске гарде где службује три године.

      Учествовао је у Руско-јапанском рату. Црногорски одред у том рату је предводио Јован Липовац. Лексо је остао упамћен јер је 1905. убио највећег самураја, кога ниједан руски војник није могао да надмудри, због чега је био одликован разним руским ордењем. Честитке на добијеном двобоју добио је од адмирала руске флоте Роженственског (Рожественский, Зиновий Петрович) и адмирала јапанске флоте Тогоа. Руска влада му је одредила четрдесет наполеона у злату годишње до краја живота. У Манџурији унапређен је у чин капетана и до краја рата командовао је коњичким ескадроном Амурског драгонског пука. Сабља којом је савладао самураја данас се чува у Војном музеју у Москви.

      Носио је следеће ордење: Орден Свете Ане и Светог Станислава II реда са мачевима, Светог Владимира III реда са мачевима, Свете Ане и Светог Станислава III реда са мачевима, руску Рањеничку медаљу, Орден италијанске круне IV реда, а од црногорских одликовања Орден Данила Првог IV степена, сребрна медаља за храброст и споменица 50. године владавине краља Николе.

      Умро је од последица скока са другог спрата краљевог двора на Цетињу током пожара у тридесет осмој години, спасавајући људе . Сахрањен је уз велике војне почасти. Имао је сина Владимира.

      Пракса је била србских официра да војно знање стичу на свим странама света, чак и код непријатељских држава у паузама ратовања. Тако је нпр. и Црни Ђорђије војнички занат пеко у војсци Аустрије. Али када су звона зазвонила, свако од њих је знао коме јату припада!

    8. Дражо каже:

      Не сумњам да истину говориш али као што рекох наши смртни непријатељи као турци и још под окупацијом 500 година а наши официри да се школују тамо е то ми звучи веома,веома гадно,мораћу мало да се информишем у вези овога,и хвала ти у сваком случају на овим информацијама.

    9. Dušan каже:

      Ми често мислимо да је тих 500 (или нешто мање) година проведено у константним ратовима и мржњи. Међутим, није тако,….немој заборавити да се данас износе статистички подаци да у Цариграду и околини живи преко 2 милиона потомака Срба, најмање, читави квартови данашњег Истамбула носе србске топониме….да су многи Срби заузимали највеће функције у Отоманској империји,…..било је могуће да се у предасима непријатељстава школују србски официри чак и у тој земљи. Чињеница је да је Лексо остао хришћанин те да није имао услов да промени веру. На том видеу су потомци његови, Срби из племена Васојевића, који као што видиш знају и ко су и од чијег су семена.
      Занемари само ону милогорску будалетину „историчара“, који има задатак да потцени сваког оног црногорца који носи видан предзнак србског а што ова марва не може никако да фалсификује или прикрије!

Коментари су затворени.