На полицама руских продавница производи из Србије, од увођења контра-санкција ЕУ, постали су све присутнији и све видљивији.
Међутим оно што је дало могућност за раст извоза, глобално политичке премене, створило је и отежавајуће околности: економску кризу, флуктуацију и пад вредности рубље, као и шверц.
Складиште компаније Српска трговинска кућа у Санкт Петербургу пуно јабука, јогурта, сирева и млека- све из Србије – чека утовар и пут ка полициама једне од 4.000 продавница у Москви, Санкт Петербугру, Нижњем Новгороду, Јекатаринбургу. До краја године фирма планира да увозе и прода 5 до 6 хиљада тона само српких јабука.
“Сада је тренутак врло специфичан. Велики је плус што су уведене санкције или ембарго важи за производе из европске зајендице. То је условно плус зато што се појавила празнина у асортиману одређених производа. Имамо с једне стране наше испоручиоце који су доста тврди када су у питању услови плаћања. Углавном сви траже авансно плаћање, 100 одсто, 50 одсто. Са друге стране имамо овде наше купце, ланци који имају своја правила а то је да морате платити улаз у ланац. Значи свако продајно место се плаћа на полици за сваки од артикала”, каже Мирко Тица, генерални диктор Српске трговинске куће
У околностима када је курс стабилан, одложена наплата није проблем, међутим када курс много варира као што је случај са рубљом ризици и губици су потенцијално велики. И свако кашњење робе из Србије је губитак јер се плаћају казне а воћу и поврћу на пример пада цена. Поред тога постоји и проблем шверца европских производа што ремети цену и отежава пословање.
“Српске фирме продају на руском тржишту јабуку из пољске или остале производе из еворопе маркирајући их или декларишући их као сопствени производ. Ја не знам који су мотиви наше државе и царинских и ветеринсрских органа да то дозвољавају, разумем који су мотиви продаваца из Србије и купаца из Русије таквих производа”, каже Тица.
У општем паду вредности извоза из Србије у Русију управо прехрамбени производи успевају да се одрже а у извоз свежег воћа и поврћа бележи и значајан раст од 23 одсто за воће и 50 одсто за поврће, каже дикректор представништва привредене коморе у Русији Света Василејвић.
Он сматра да је у постојећим околностима и с обзиром на производне капацитет Србија максимално искористила пружену шансу као и да постоји простор за побољшање.
“И поред свих осцилација поред свих промена курса поред свега што се дешава, воће и поврће и даље се продаје и бележи свој раст. Значи да је потенцијал у томе и то озбиљан а и ми смо земља која производи квалитетно воће и поврће и препознати смо као бренд трентно у Русији”, каже Васиљевић.
Проширење листе производа који подлежу бесцариснког увозу у Русју о чему влада Србије годинама преговара отворило би додатне могућности за повећање извоза.
“Евентуално бих нагласио прехрамбене производе али конкретно причам о тврдом сиру тј. о зрелом сиру где ми немамо споразум о слободној трговини и евентуално живиско месо. Мислим да би то у Србији могло да буде потенцијална грана извоза и мислим да би се мног брзо дошло до резултат”, каже Васиљевић.
За разлику од прехрамбених производа неки други, попут грађевинског материјала, мораће да сачекају да руска економија престане да стагнира те да опет заживе градилишта.
Извор: b92.net








