Купила сам ћеркици дечју књигу басни са великим илустрацијама и шокирала се када сам видела да у басни “Цврчак и мрав”, цврчак пуши цигарету, прича за “Блиц“Милена Милић, мајка двоје деце.

– У нашој кући нико не пуши, учимо децу да су цигарете лоше за њих, лоше по здравље, а онда у књизи за децу насмејани црвчак држи запаљену цигарету. Томе није место у басни о лењости и марљивости – каже она.

Да садржај дечјих књига нико не контролише видели смо у више наврата, од више различитих збирки непримерених вицева за најмлађе, до ласцивних пауса у тинејџерским књигама у којима дечак жели да “кресне“ девојчицу.

Последња у низу проблематичних је књига “Поучне приче из давнина“, издавачке куће “Пи-пресс” из Пирота у којој су нам рекли да нисмо први који их зовемо због спорне цигарете.

– То је само виђење нашег илустратора. Он није желео да покаже да одобрава пушење, напротив. Представио је цврчка у негативном светлу, као нешто што није добро. Најчешће се консултујемо с дечјим психолозима и педагозима, али код овог изадња нисмо. Дали смо илустратору слободу да изрази своје виђење басни – рекли су нам у овој издавачкој кући.

Психотерапеут Весна Јокановић објашњава за “Блиц” да је цигарета у овој врсти приче сувишна.

– Ставили су му цигарету у руку да појачају његове негативне особине. Дете које не зна да чита, него само прелистава ову сликовницу у овом цврчку не види ништа лоше, јер он седи и пева на дрвету насмејан и безбрижан, са запаљеном цигаретом. Сам цртеж је такав да дете види певача који седи на дрвету, некога ко детету на сваки начин може да буде симпатичан док пуши – каже наша саговорница.

Она објашњава да та илустрација не би остала у књизи да је саветован неки психолог или педагог.

– Писци и илустратори требло би озбиљније да воде рачуна шта објављују. Ово не само да је проблематично за децу, него и за све пушаче који имају оправдано право да се нађу увређенима, јер је поента писца била да покаже да је црвчак лош тако што га је претворио у пушача. Детету то шаље поруку да су сви пушачи лоши људи – сматра Јокановић.

Правила за писање дечјих књига не постоје и једина одговорност је на аутору и издавачу. Писац може да напише све што би по његовом мишљењу деци могло да буде забавно, али и што би књигу добро продало. У том односу понуде и тражње мало ко води рачуна шта нам деца читају, па би родитељи увек требало да провере шта се крије иза корица.

Извор: Блиц

Ознаке: Друштво, књига за децу