Прочитај ми чланак

Мехмедалија Нухић: Нашао сам своје српске корене

0

n-e-d-(7)_620x0

 Мехмедалија Нухић, верски аналитичар из Тузле, који је магистрирао на теми исламског фундаментализма, а спрема одбрану доктората на Правном факултету у Београду, за „Новости“ каже да не само да се изјашњава као Србин, него се тако и осећа.

– Човек се може изјашњавати од прилике до прилике, од потребе до потребе, од нужде до користи, али осећати се може само исконски, наравно само уз услов истине и слободе. Потреба за правдом и жеља за слободом су темељне вредности српско-православне духовности, коју традиционалност и потреба јединства кроз духовност вере чувају вековима у српско – народном бићу и пре него што су Срби као народ припадали православљу.

* Тврдите да сте трагали за својим пореклом и да га сада знате. Шта сте открили, а како сте одгајани, у ком духу?

– У мојој породици, у којој сам одгајан, изузетно се пазило, по цену властитости, да личност буде уз истину и правду и уз оне људе коме су оне темељна вредност живљења и узрок страдалништва. Признавала се истина и страдало се за њу. Мој прадеда Алија је 1912. године погинуо као српски војник, и то, његово страдање, представљало је почетак мог трагања. У даљем периоду, превасходно путем црквених списа, долазио сам до потврда које су ме све дубље и дубље водиле мом припадајућем индивидуалитету.

* Колико је данас код вас важно то традиционално српско, а колико верско, муслиманско? Да ли једно потире друго, а ако не, зашто не?

– Пошто је код народа српског, корен у духовности, више се сусрећем у животу са потребом елементарних услова неопходних животу који је достојан човека, него с практиковањем једног облика духовности који је кроз векове наметан као условљавајућа обавеза народном, аутохтоном јужнословенском бићу. Оно што припада народном српском бићу су истина, слобода, јединство, једнакост, правда, и то је темељ елементарности живота, е то је оно што ја живим и што је важније у односу на практиковање духовности којој су сви ови набројани елементи идеал који треба да се постигне службом на овом свету ради остварења заслуге тих вредности на другом свету. Стојим на становишту да српство не потире ниједан облик практиковања осећаја нечије припадности духовном индивидуалитету. Напротив, Срби су народ који кроз историју није никада показивао аспирацију према туђим духовностима. Они су увек чували вредност јединства сопствене духовности, а што је био разлог њиховог сваковрсног страдања.

* Шта за вас значе, рецимо, Свети Сава, Немањићи, у којој мери су за вас били значајни Срби исламске вере као Авдо Хумо и Меша Селимовић?

– Срби су увек били везани за слободу која је изражавана државношћу и за истину којој је духовност основна вредност из које потиче. Нажалост, то је био и основни камен спотицања који је дуго времена држао потребу за јединством као лажну категорију коју су, опет ћу рећи нажалост, користили они Срби које су политике интереса религија одвајали од стуба православног хришћанства и зарад интереса својих новостечених господара уламали су стуб јединствености и заједнице народа јужнословенског и најчешће потирали га биолошки на јужнословенском простору.

* Које су то познате личности исламске вероисповести изјашњавале као Срби?

Ту су многи Срби исламске вероисповести. Ја ћу набројати само познате: Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић, Дервиш-бег Љубовић, Али-Риза Даутовић, Салих Карабеговић, Мехмед Курт, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Салих Казазовић, Авдо Карабеговић Зворнички, Хатиџа и њен брат Осман Ђикић, Ибрахим Хаџиомеровић, Али Фехим Џабић, Асим Шеремет, Смаилага Ћемаловић, Мухамед Мехмедбашић, Мустафа Голубић, Дервиш Шећеркадић, Хамид Кукић. То су, затим Хасан Ребац, Шукрија Куртовић, Узеирага Хаџихасановић, Мустафа Мулалић, Решад Куртагић, Мујо Пашић, Хасан Бркић, Џемал и Шукрија Биједић, Осман Карабеговић, Шефкет Маглајлић, Мидхат Муратбеговић, Омер, Авдо и Хамза Хумо, Скендер Куленовић, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Алија Коњхоџић, Исмет Пуповац, Џевад Галијашевић, Емир Кустурица, Амир Чамџић, Салих Селимовић…

* Да ли још има босанских муслимана који данас мисле као ви, али се боје да то јавно кажу?

– Ја сам разговарао са многим муслиманима на ту тему и интересовало ме је шта мисле о томе. Многи нису желели да изнесу свој став ради сопствених позиција у заједници које имају, многима је то разлог страха, а само један мали део заинтересовано је разговарао нарочито у смислу путева сопственог интересовања како и одакле да поуздано крену у писане материјале који би их водили њиховом пореклу. Неизбрисиви су трагови свести и потребе за жељом да се сазна сопствена историјска прошлост, само је мало одважних који смеју да изрекну резултате до којих дођу.

* Да ли су и колико по вашем мишљењу босански муслимани грешили у историјским одлукама да приђу Хрватима уместо Србима, односно зашто константно држе тензију према Србима већ 100 година?

– Босански муслимани су западном хришћанству увек били представнички легитимитет уз помоћ којег су јужнословенско биће све више настојали да потискују са његовог биолошког простора. Они су елеменат страдања и нестајања, којег нажалост нису свесни, исто као и остатак већине Јужних Словена. Почетак интеграционог јединства и остварења јединствене религијске заједнице видели су босански муслимани у османској власти. Та је власт Јужним Словенима била агресор. Протеривање агресора, за босанске муслимане Јужне Словене није био чин ослобођења. Из тог разлога, од тад, па све до сада они у Србима не виде сопственост, него услове који су прекинули континуитет њихове тежње ка остварењу јединства у оквиру верске заједнице.

* Како гледате на све већи број вехабијских група у БиХ?

– Постојање вехабијске заједнице је рецидив протеклог грађанског рата на територији бивше БиХ.Данас се тај правац развија као концепт повратка стварном стању вредности и баштињењу ислама као религије, по убеђењу припадника те заједнице, а којег се нити поглаварство Исламске заједнице, а нити носиоци унутрашње политике босанско-муслиманског руководства не одричу.

* Да ли реално БиХ и региону прети опасност од вехабија, те људи који се враћају са ратишта у Сирији, Ираку?

– Од категорије као правца учења ислама они имају свој став о исламу и начину практиковања истог у свакодневном животу муслимана верника. И такав поглед све док се креће у оквиру индивидуалног исказивања припадности и доследности религији, не представља у таквој суштини бојазан другима. Међутим, ово данас што свакодневно сусрећемо не пружа нам доказе да је то само став који је у искључивом кругу индивидуалног схватања вере. Напротив.

* Због чега су годинама табу теме протеривање и убиства Срба из Сарајева почињена за време рата?

– Такозвано источно питање одувек су решавали несловенски народи. Када год би се оно покушало довести до решења самостално од стране Словена, то је етнички и биолошки коштало највише српски народ. Сопствена зла „оних који се моле другом богу“ приказивана су као неправде учињене припадницима њихове вере. А у ствари, у суштини, коју босански муслимани никако да разумеју, увек се понавља да страда исти народ, истих обичаја, истог језика и исте културе. На жалост нашу јужнословенску.

* Може ли и како доћи до помирења међу народима у БиХ и ко или шта су по вашем мишљењу највећи кочничари тог процеса?

– Процес народног измирења је одавно и увелико теоријски завршен. Практично не дозвољавају да заживе утицаји елемената изван БиХ, а проводиоце таквих утицаја ја највише видим у руководственим структурама босанских муслимана. Био бих тенденциозан када бих окривио те структуре у целости, али кључни појединци и више њих из различитих политичких опција као представници муслимана у БиХ, а не народа, (односно и других), заједнички делују да не дође до сједињења народа.

ЕКСКЛУЗИВИТЕТ

* Да ли Бошњаци доживљавају БиХ као ексклузивно своју државу, у којој желе доминацију и да ли у таквим околностима три народа у БиХ могу бити равноправна?

– Као „Бошњаци“ они доживљавају да је БиХ држава. Као припадници ислама они на заједницу гледају као на искључиви ексклузивитет јединствене исламске заједнице. 

САРАЈЕВСКА ЧАРШИЈА

* Има ли међу босанским муслиманима у Сарајеву интелектуалаца, људи који су спремни отворено о овим питањима разговарати или је сарајевска чаршија ипак јача?

– Међу званичним мислим да нема, а они су кормилари страдања народа истог језика, истих обичаја и исте културе, а различите вероисповести. Постоје и они други, којима „рат није био брат“ али они су толико минимизирани и не дозвољава им се да поведу икакву иницијативу која би водила народном јединству. Највећи носиоци блокаде таквих појединаца и група су медији на територији Федерације БиХ.

Александар Мацановић

(Вечерње новости)

4 коментара “Мехмедалија Нухић: Нашао сам своје српске корене

  1. Marko каже:

    Jeste covek istinu prica,a najkrvavija je borba izmedju brace,mozda i ne bi bilo rata kada bi oni prihvatili i priznali svoje i kada bi mi takodje isto to prihvatili i priznali. Ne za nas,nego zarad buducih generacija,da se ne ponovi proslost. Jer dividi-impera samo posmatra i ceka priliku,jer nas ne vole a i boje nas se

    1. срб03122010 каже:

      Не прича истину. Србин.инфо је обрисао Истину што смо ми кроз форум дискутовали, ако нађем учинићу копи пејст. Србин.инфо је поновио исту вест после дан дакле 21. само да би била без наших коментара. Амин

    2. срб03122010 каже:

      1.
      срб003122010
      20. октобар 2015. at
      10:10

      Помаже Бог,

      Хвала Богу, сви који нису Православни нису
      Срби. Онога момента када се човек одрекне Бога, одрекао се и Србства. Прво он
      лично, а онда га и Бог не рачуна у Србе.

      Да би један бивши Србин био опет Срб, он мора
      да се искрено покаје, Крсти у Србској Православној Цркви, СветоСавског кова, не
      у екуменистичкој секти и сличним модерним врачолијама.

      Стога овом човеку могу да кажем, само, да
      залуђује себе, а онда и оно због чега ће највише морари да се каје, кад буде
      прелазио у Србство, што је залуђивао друге. Што је своју малу браћу на
      странптуицу водио.

      Брате Мехмедлијо, нема Срба без Бога, без
      Христа, без Мајке Божје, без Светога Саве. Све остало што ти и остали причате
      је у служби индоктринације које можда јадни нисте ни свесни, нити плаћени,
      индоктринације од онога.

      Једини начин да будеш опет Србин, је исти
      онај који важи и за екуменисте, и за комунисте, и за латинштнину, и за
      мухамеданце, а то је да се искрено покајете, да исповедите Христа и да се
      Крстите.

      Ако не знаш како то изгледа, крени путем
      Емира Кустурице. То тако изгледа. Тако ће морати и многе владике отпале од СПЦ
      ако мисле да виде Рај, што и теби искрено желим, Брате.

      Праштај.

      срб003122010

      20. октобар 2015. at
      10:14

      Одговор Србину.инфо који
      чини и фаворизује

      некада грешком кроз квазри родољубље, светогрђе.

      Замислите како је Бог то лепо уредио. Ви сте
      на пример Србин. И кажете да сте Србин. Али ако нећете да будете Православни,
      Ви Србине.инфо престајете да будете Србин. Господ Вам одузме ту Благодат.

      Ви онда можете да бирате шта ћете да будете,
      али више не можете да будете Србин.

      Да бисте опет постали Србин, Ви Србине.инфо морате
      да страдате, више, него било који Србин. А Србине.инфо, погледајте како је само
      Србин пуно страдао.

      Зато Србине.инфо, сви који су у окружењу
      престали да буду Срби, не могу да воле Србе. Они морају да их мрзе. До
      истребљења. Да се не види њихова срамота.

      А њихова срамота је управо оно што Бог
      највише види и на основу чега врши одабир,

      Њихова срамота је богоотпадништво, отапдање
      од Бога, од Господа Исуса Христа, од Праве и једине Вере, отпадање од
      Православља. Због вечере, због не страдања за Христа, због злочина над онима
      који се Бога нису одрекли. Срба.

      Стога је Срба мало. Тешко је бити Србин. А
      још теже бити Србин покајник. Србин повратник. Њих је мало, ево, јуче се јавио
      један неком британском амбасадору, Емир Кустурица – наш Немања. Ставио Нацију и
      борбу за Србство и Православље испред свога живота.

      И то је пример колико је Бог Велик. Куста се
      покајао у име своје и својих предака, и Благодат велика дошла на њега. Ал то је
      урадио само он. Нико други од отпалих Срба. Можда и она цура у Н.Пазару, Бог да
      је поживи. Остали не смеју.

      Како је тешко бити Србин, а славно.

      Стога цела ова прича и друге о Србима који
      нису уз Бога и Христа, је завођење „оних најмањих“, а то је веће богохуљење
      него да нисте писали и истакли овог човека.

      Овај човек греши, случајно или намерно, за
      паре ил га онај вара, није битно. Али ти Србине.инфо иако имаш тај префикс СРБ, буди опрезан. Не
      чини глорификацију, несрба у Србље.

      Јасан сам био ко дан.

      Молим да ми се одговори ко мисли где нисам исправно рекао.

      Праштајте

      срб003122010

      20. октобар 2015. at
      10:14

      И да се разумемо. Рат је увек и само борба
      против Бога. Онај се служи људима да ништи Божју реч и његове следбенике. Ма
      како то изгледало другачије, ма како то замагаљено било. Ништа, сем, борба
      против Бога. Једна страна је на страни онога и мрзи и убија другу страну која
      је на страни Бога.

      Сада ћете ми рећи да свако има свог Бога и
      како они са стране да знају ко је у праву, када обе стране мисле да су у праву.
      Па она страна која се бори за овоземаљско, бори се против Бога. А све
      „религије“ сем Господа, су овоземаљске створио их је човек, рођен и који је
      умро. Дакле, нити има визију другу нити је могао да је има већ је чинио оно што
      је земљом окружено.

      Једини који је дошао од Бога и био Бог на
      земљи је Његов Син, Господ Исус Христос. Да је другачије, све науке би до сада
      то потврдиле које само због тога и постоје. Све паре јеврејске би то потврдиле
      да тиме докажу да су невини, да сакрију своју кривицу што убише Сина Божјег.
      Али није тако.

      Сви су рођени од мајке и оца, земаљском
      царству тежили, те стога и њихови следбеници теже том њиховом идолу и његовим
      идејама.

      Једино је Господ Исус Христос створен да
      отвори уме човеку за Царство Небеско. А ту је и енигма и решење шта ћемо са
      хришћанским сектама попут екумениста, латина, петлова и осталих. Па они теже
      папи, те се опет враћамо на причу о човеку који је рођен, из греха, ко они
      горе.

      Те да се вратим на почетак, причати о рату,
      значи причати о борби Бога и богоотпадника.

      Свака друга теорија је залуђивање.

      срб003122010

      20. октобар 2015. at
      10:36

      Овако то ради Србин https://www.youtube.com/watch?v=5KGRLD952Zk&feature=youtu.be

    3. perungromovnik каже:

      Брате, само једно питање и без љутње, одричеш ли се својих предака који су били ПРАВСОЛАВЦИ и прије јудео-ватиканске вере кршћанства? Нисмо ли били СРБИ и до Немањића и Светог Саве? Ако се својих корена и својих предака одричемо, нисмо ли исти као и они који прихватише Мухамеда за пророка и вероисповест ислам као веру? Срби постоје и прије Светог Саве и Немањића и имају још и СВЕТЛИЈУ историју него од Немањића наовамо. Јер од Немањића наовамо имамо историју БРАТОУБИЛАЧКИХ ратова а до Немањића ИМПЕРИЈУ од Велс-а (Велеса) до Курилских острва (Јапан) и ЈЕДАН ЈЕДИНСТВЕНИ ЈЕЗИК, а од Немањића наовамо изгубисмо и историју, и језик и писмо и обичаје и одметнусмо се од Бога па нас данас зато ОВАКО и кажњава! Кољемо се између себе ко суманути и незнамо НИТИ КО СМО НИТИ ОДАКЛЕ СМО НИТИ КУДА ИДЕМО! опрости, али то је не само моје већ је виђење ствари већине Косметских Срба данас јер нас је Српска Православна Црква ОСТАВИЛА на цедилу! створена је јудео-ватиканском иницијативом и први су се Немањићи те нове вере прихватили и одрекли СВОЈЕ ПРАДЕДОВЕ ВЕРЕ! Нека те БОГ благослови и подари мудрости да пут свој пронађеш, и МА КОЈИМ ПУТЕМ кренуо, заувек остајеш НАШ БРАТ СРБИН! јер ми више не делимо Србе на оне или ове, брат је мио ако себе изјасни да је СРБИН! Поздрав са Србског Космета!

Коментари су затворени.