Прочитај ми чланак

ЛИНГВИСТИКА И ПОЛИТИКА – jечам не жање Косоварка девојка

0
kosovka-devojka12

Илустрација: Драган Стојановић

Прихватањем термина косовар прихвата се настојање стварање „нове нације“, косоварске, која би означавала становнике тзв. „државе Косово“.

Док се потписују петиције и води диломатска борба против уласка Косова у Унеско, многи Срби, из незнања, прихватају асимилацију и сународнике с Косова и Метохије називају косоварима. Најгоре је што тај термин, иако није у складу са српским језиком и граматиком, прихватају и косметски Срби који су себе одвајкада називали Косовцима.

Овде је лингвистика у фукцији политике. Прихватањем термина косовар прихвата се настојање стварање „нове нације“, косоварске, која би означавала становнике државе Косово.

Без великог објашњавања закона српског књижевног језика, да бисмо решили ову недоумицу у коју нас доводе и многи новинари и политичари, па и књижевници, навешћемо следећи пример како бисмо доказали да Србин и Српкиња са Косова нису, нити могу бити „косовар“ и „косоварка“. Узмимо пример Србина и Српкиње из Шумадије. Да ли су су они Шумадинац и Шумадинка или „шумадинар“ и „шумадинарка“? Ако је Србин из Херцеговине Херцеговац, због чега је Србин с Косова косовар?

Дакле, Срби с Косова су Косовци и Косовке. Осим, ако не прихватају асимилацију.

У српском језику не постоји ни придев косоварски, него косовски. Зато ни битка на Косову није била косоварска.

А како звуче стихови „Јечам жела Косоварка девојка“?

Најкраће, термин „косовар“ није у духу српског језика.

Мало је познато да је термин косовар настао за време Другог светског рата. Косоварима су називани припадници фашистичких јединица на Косову које су чинили Албанци из Албаније. Многи од њих су по ослобођењу остали да живе на Косову и Метохији, задржавши за себе назив Косовари.

Увођењем у употребу термина косовари за све становнике јужне српске покрајине, Албанци су још у последњој деценији прошлог века показали своје намере да све становнике Косова и Метохије називају једним именом. Слично као што су урадили и комунисти увођењем југословенске нације.

Међународна заједница је брже – боље прихватила албански термин за становнике Косова и Метохије и већ 2004. године званично увела појам „косовар“ с циљем да се наводно подстакне национално заједништво. Тиме би се Срби, Црногорци, Турци, Муслимани, Роми, Египћани, Ашкалије, Горанци, Черкези и Хрвати утопили у „косоваре“. И током година нестали.

Разумљива је жеља Албанаца за тим, али је жалосно што су овај термин олако прихватили и поједини српски интелектуалци, иако је за Србе с Косова и Метохије граматички једино исправно рећи Косовци.

Извор: kmnovine.com – Љиљана Сталетовић

4 коментара “ЛИНГВИСТИКА И ПОЛИТИКА – jечам не жање Косоварка девојка

  1. Cher Ami каже:

    ja sam iz bg i u mom okruzenju rec „kosovar“ oznacava srbina sa teritorije kosova koji je ceo svoj imetak prodao albancima(po 2do3 puta vecoj ceni) i doselio se direkt u bg i naravno otvorio je lanac trafika, cevabdzinica(po pravilu leskovackih), marketa itd. i umrezio se sa slicnima……………………………. jednostavno pejorativan naziv
    a za srbe izbegle bez igde icega sa kosova a dosli su na kraju u bg kazemo „on je sa kosova“
    i svaki put kad cujemo „on je sa kosova“ zastane knedla u grlu jer saosecamo
    tako bar kod mene, ne znam za ostale… i kao po pravilu ti „on je sa kosova“ zive u predgradju desetine kilometara od centra……………………….

  2. UROS каже:

    Protest povodom prijema takozvane drzave Kosovo u Unesco.
    Beograd, 21.10.2015. NE Kosovo u – UNESCO / No Kosovo Unesco – Beograd / Belgrade 21.10.2015. https://www.youtube.com/watch?v=O9Y7XOn92pQ – video –

    NE Kosovo u UNESCO / No Kosovo Unesco – Beograd / Belgrade 21.10.2015 – https://www.youtube.com/watch?v=19h22PBwneo – video –

  3. Владимир каже:

    Све је у служби политике, наравно и лингвистика. На челу наших лингвистичара нити су Срби, нити раде у интересу правог и изворног српског језика. На делу је постепено вишедеценијско мењање и усвајање нових појмова, израза, географских и историјских одредница, туђица, логички и лингвистичи неправилних облика, који се признају као важећи и друшвено подржани. А све ово са циљем одвајања од традиционалног српског језика, као и удаљавање од осталих блиских нам словенских језика (читај – руски језик). Оно што запад највише брине већ вековима, је идеја пансловенства. Религијска и језичка (па и генетска) блискост источно и јужно европских словена је кључ за потенцијалну државу од Трста до Владивостока. Још од Доситеја Обрадовича, па до дан данас, агенти страних служби успевали су да се увуку у наше наивне кутурне и политичке елите и одређују нам даљи ток дешавања. Да не заборавим убрзано нестајање ћирилице, као још један од примера. Али, језик живи кроз људе који га говоре. То нам је и једина нада. Док људи чувају оно што је њихово и не одричу га се лако зарад блиставих израза са запада који ништа и не значе, док тако и васпитавају и образују своју децу, дотле ће живети и тај језик, а и цела та идеја.

    1. Владимир каже:

      У прилог овом постепеном мењању,

      “Узмимо пример Србина и Српкиње из Шумадије. Да ли су су они Шумадинац и Шумадинка или „шумадинар“ и „шумадинарка“? Ако је Србин из Херцеговине Херцеговац, због чега је Србин с Косова косовар?“

      Пратећи правила, изворном српском би било ближе С(е)рбин и С(е)рбиња, Шумадијац и Шумадијка. Херцег је у основи речи Херцеговац, значи по правилу би требало бити тако, али наш назив за људе из тог краја је Хумац и Хумка, што су опет заборављени и измењени појмови. У том случају косовар ништа не чуди, јер је склепетано по истим правилима која смо прихватали вековима уназад.

Коментари су затворени.