Овог месеца поново је дошло до већих сукоба између Палестинаца и Израелаца. Медији су монотоно и уходано извештавали о томе, готово компјутерским гласом читајући бројеве погинулих и рањених. Како злочини над недужнима не би били само бројеви и остали заборављени, преносимо вам њихове приче. 

“Ја сам Азра Абед, млада мајка из Назарета, коју су израелске безбедносне снаге упуцале на главној аутобуској станици у Афули. Неколико војника и полицајаца су ми се приближили и пуцали у мене након што сам одбила да скинем хиџаб. Уместо пиштоља или ножа у мојој руци затекли су наочаре за сунце.“

На снимку се јасно види да се несрећна Палестинка само шеткала по станици док је чекала аутобус. Гомила израелских војника и полицајаца слабих нерава због пропаганди своје власти и вишегодишњег испирања мозга само је чекала да неко од путника начини погрешан потез. Макар то било и узимање наочара за сунце. Уместо да покушају да другим путем преузму контролу над ситуацијом, хладнокрвно у девојку испаљују неколико метака да би један од њих после убиства шутнуо наочаре даље од тела жене. У медијима касније изјављују да је девојка била терориста и да је покушала да избоде једну Израелку.

Једна њена суграђанка убијена је иако није држала баш ништа у руци. Како је под тим условима израелским полицајцима тешко да докажу да је девојка планирала напад на њих, онда прибегавају подметању ножа.

“Ја сам Бајан Васела, 16-огодишња девојка, одличан ђак. Израелске снаге хладнокрвно су ме убиле у граду Хеброн. Диплома није испунила обећање о бољем животу.”

Хафтом Зархум

„Израелци, моје име је Хафтом Зархум. Имао сам 29 година пре него што су ме убили израелски чувари а потом брутално линчовала израелска руља због погрешне боје моје коже. Да ли бисте ме убили да имам плаву или црвену косу? Погледајте ме и не окрећите се. Овде сам дошао да тражим азил, али уместо тога сам заједно са другим Африканцима вређан, понижаван и држан у притвору. Чак и моја породица нема права на бенефите јер према речима званичника министра одбране нисам имао дозволу да боравим у Израелу, нисам испунио критеријуме и тако изгубио статус “жртве непријатељства”. Погледајте ме и не окрећите главе.“

Фади Алун

“Прошле недеље славио сам 19. рођендан са пријатељима у селу Исавијех у окупираном источном Јерусалиму. Радовао сам се што ћу ускоро добити возачку дозволу, а као рођендански поклон отац је обећао да ће ми помоћи да купим ауто. Нисам имао стабилан посао али сам упорно тражио довољно плаћен посао да остварим свој сан. „

Пет дана касније, израелска полиција срушила је све снове младог Палестинца Фади Алуна. Под оптужбом да је избо израелског тинејџера, израелски полицајци су га хладнокрвно убили. Група израелских Јевреја снимала је ту сцену славећи његову смрт. Фадијево лоше искуство са израелским апартхејдом почело је када још није напунио ни 2 године.

Његовој мајци и млађем брату, који су отпутовалу у Јордан да посете његовог болесног оца израелске власти су забраниле да се врате у Јерусалим. Скоро 18 година, односно до краја свог живота, Фади је своју мајку и брата виђао само захваљујући интернет. Чак и након његове смрти, израелске власти су забраниле мајци да плати сахрану.

Због забране дате његовој мајци, Фадија је одгајио отац као своје једино дете. Одбио је да се поново ожени, посвећујући се у потпуности сину, кога је описивао као “моје срце и душа и све на свету.”

“Био ми је све, најдрагоценија ствар у мом животу.”, рекао је Самир Алун. “Био сам му и отац и мајка и најбољи пријатељ. Наш однос је био посебан”. Фади је био талентовани фотограф и волео је спортове, посебно трчање и пливање. Био је и надарени певач. Редовно је позивао на молитве у џамији и певао на породичним прославама.

Младићи који навијају и наређују полицајцима да пуцају на Фадија су Израелци. На упоредним снимцима се види да Фади није имао нож код себе и да није представљао опасност. Један од полицајаца је покушао да сузавцем реши сиутацију, али је неко други вероватно под психичким утицајем гласних Израелаца пуцао на Фадија. 

Како Израел редовно бомбардује Газу (наводно терористе), стиче се утисак да је јавност прилично огуглала на потресне приче из тог дела Палестине. Ипак, један снимак тешко оставља људе равнодушним:

На видеу отац грли ћерку која је управо убијена у нападима израелских авиона. Његова трудна жена такође је изгубила живот.

Више од 50 палестинске деце повређено је овога месеца. Преко 2000 њих је убијено од почетка 21. века. Сваке године 500 – 700 деце млађе од 12 година заврши у војном суду. Подаци о броју убијених су за сада непознати.

Ако сте мислили да само Палестинци испаштају због животињских нагона Израелаца, варате се. Када један виши полицијски званичник јавно изјави да “свако ко убоде Израелца је осуђен на смрт”, убиство Палестинаца је некажњиво а премијер каже да је палестински муфтија одговоран за смрт Јевреја у Другом светском рату, онда се ствара посебна атмосфера у друштву где импулсне реакције замењују здрав разум.

Тако су јеврејски десничари заслепљени убилачким нагоном замало убили Израелца чија је боја кожа мало тамнија. Ури Резкен убоден је четири пута али је срећом преживео напад. Из своје болничке постеље поручује:

“Ми смо сви људска бића, сви смо ми једнаки. Није важно да ли ме је избо Арапин, Јевреј, религиозна или секуларна особа. Чињеница је да је он извршио злочин из мржње према другој вери. Немам речи да опишем овај злочин.”

Нешто боље прошао је један рабин, кога је ножем напао такође израелски циониста. Рабин Арик Ашерман је левичар који се придружио палестинским сељацима на њиховим пољима маслина. Активисти се често придружују Палестинцима управо како би спречили нападе десничара. До инцидента је дошло када су израелски екстремисти запалили неколико дрвета маслина. На снимку можете видети како маскирани младић са ножем напада ненаоружаног старијег човека. Ако и даље сумњате да би један Израелац напао рабина, онда знајте да је ову причу потврдио и Times of Israel (линк).

Цитираћу Гидеона Левија, истакнутог аналитичара који извештава за израелски Haaretz и није нимало популаран и омиљен међу својим сународницима.

“Људи Израела виде ове слике и већина њих је испуњена радошћу и задовољством, како медији потпирују њихове животињске нагоне. То је право хушкање.”

Израелска власт није погубна само по Палестинце, већ и по сво остало немуслиманско становништво на том подручју. Ционистички медији, укључујући њихове сурогате у САД-у, покушавају да Палестинце прикажу као патолошке убице који само желе да боду Јевреје. Међутим, некако се никад не сете да помену опресију и услове апартхејда у коме се Палестинци налазе деценијама.

Упутнице

Највећи број информација преузет је од новинара Harry Fear-a, дописника РТ и новинара Jamal Dajani-a.

https://electronicintifada.net/blogs/ali-abunimah/palestinian-youth-was-unarmed-when-killed-israel-new-video-confirms

http://www.theguardian.com/world/video/2015/oct/15/israeli-stabbing-victim-i-was-mistaken-for-arab-in-hate-attack-video?CMP=share_btn_fb

(Србин.инфо Маја Орлић)

Ознаке: SRBIN info, жртве, Израел, Палестина, свет вести, србин инфо