Ла­та­ки­ја, Си­ри­ја – И ју­че ују­тро су ру­ски бор­бе­ни ави­о­ни на­ста­ви­ли да бом­бар­ду­ју по­ло­жа­је при­пад­ни­ка Ислам­ске др­жа­ве и Ал Ну­сре, укуп­но 46 бор­бе­них на­ле­та на 83 објек­та те­ро­ри­стич­ке ин­фра­струк­ту­ре. То још ни­је и пу­но на­пре­за­ње јед­ног авио-пу­ка с 32 бор­бе­на ави­о­на, а ка­да на­лет до­стиг­не број­ку 100 мо­ћи ће да се го­во­ри о мак­си­му­му. Док сам по­сма­трао по­ле­та­ње апа­ра­та Су-34 је­дан ру­ски офи­цир ста­јао је до ме­не.

– Ште­та што 1999. го­ди­не ни­сте има­ли ба­зу не­где бли­зу нас, па да ова­ко по­ле­ће­те – окре­нуо сам се ње­му.

– Исто­ри­ја је пу­на гре­ша­ка, али гре­шке се мо­гу ис­пра­ви­ти – уз­вра­тио ми је са сме­шком.

Да­кле, у се­ве­ро­за­пад­ној про­вин­ци­ји Ха­ма, у до­ли­ни Са­хел ал Габ, деј­ство­ва­ли су ру­ски ју­ри­шни­ци Су-25, док је си­риј­ска коп­не­на вој­ска на се­ве­ру про­вин­ци­је Хомс ли­кви­ди­ра­ла те­ро­ри­стич­ку ен­кла­ву у под­руч­ју Ра­ста­не, а на се­ве­ро­за­па­ду про­вин­ци­је Ха­ма, упра­во у до­ли­ни Са­хел ал Га­ба, узе­ла под кон­тро­лу стра­те­шки ва­жне пу­те­ве из Ла­та­ки­је ка Идли­бу и Але­пу.

Код Але­па је си­риј­ска вој­ска на­ста­ви­ла опе­ра­ци­ју де­бло­ка­де авио-ба­зе Кви­рис и си­риј­ски вој­ни­ци су са­да на два ки­ло­ме­тра од тог вој­ног аеро­дро­ма. Ју­го­за­пад­но од Але­па, ина­че нај­ве­ћег гра­да у Си­ри­ји, сна­ге пред­сед­ни­ка Ба­ша­ра ел Аса­да на­пре­ду­ју пре­ма пла­ни­ни Азан, при­бли­жа­ва­ју­ћи се и с те стра­не про­вин­ци­ји Идлиб.

Ту је и ва­жно ко­му­ни­ка­ци­о­но чво­ри­ште Ел Ха­дер и ка­да ње­га за­у­зму си­риј­ски вој­ни­ци ће има­ти кон­тро­лу над свим ва­жни­јим пу­те­ви­ма у ши­рем под­руч­ју Да­ма­ска, у чи­јим пред­гра­ђи­ма, као што је Ис­точ­на Гу­та, и да­ље тра­ју бор­бе си­риј­ске ар­ми­је с те­ро­ри­сти­ма.

„Наш циљ је да очистимо од терориста подручје наше земље до реке Еуфрат, барем у првој фази ове кампање, после ће све бити лакше”, рекао ми је у логору 4. оклопне дивизије северно од Латакије генерал сиријске војске Ибн Хасан Рашид. Та дивизија држи око 15 км врло испресецаног и, заправо, само фиктивног фронта, пошто се процењује да има противнике и у позадини. Уједно, та је дивизија и најснажнија јединица копнене војске Сирије, састављена од две оклопне и две механизоване бригаде, ракетне бригаде с три батаљона ракета земља-земља типа „скад Б” и једног пука командоса.

Сви водећи сиријски генерали завршили су совјетске или руске војне школе. Међу припадницима Исламске државе има ирачких официра бившег режима Садама Хусеина, који су такође завршили руске војне школе, тако да је на терену то често судар „класића”, судар исте тактике.

Чиме је Исламска држава привукла ирачке официре Садама Хусеина да ратују на њеној страни? Прво, то је новац, који стиже из Саудијске Арабије и Катара, друго где год освоје неки град, или насеље, припадници Исламске државе дају помоћ немоћнима, инвалидима, социјално угроженим категоријама. Све то има ефекта и није за потцењивање, неко је то све добро смислио…

У околини Латакије такође су били окршаји, зграде у предграђу то показују, при чему су Сиријци користили и тенкове Т-55, као и руске вишецевне ракетне бацаче ТОЦ-1А „цолнлепек” и „буратино”, из којих бојевим главама ракета ТОЦ-1А излеће 24 пројектила, који изазивају ефекат пламене стихије.

Иначе, Латакија је диван приморски универзитетски град, с великим спортским комплексом, где је сада смештено неколико хиљада избеглица које су побегле пред најездом Исламске државе, „умерене” опозиције и терориста из Ал Нусре. Многобројни шатори, жене, деца, веш који се суши на пречкама голова и мушкарци који носе дневно следовање некаквих лепиња. Нису сви Сиријци побегли из Сирије, има и интерно расељених. У граду примећујем кафиће и ресторане, нису све девојке забрађене, има и голих рамена. А онда чек-поинт контроле…

Комби, који ме улицама Латакије вози према руској ваздухопловној бази Хмејмим, јужно од града, десетак минута паралелно прати један мопед, мушкарац нешто огорчено добацује. Два руска војника у комбију, припадници СПЕЦНАЗА, истовремено репетирају своје „калашњикове”. Прозор иза мене је отворен, руски војник устаје и енергично га затвара.

– Све је овде ратна зона – био је његов коментар на мој упитни поглед.

Извор: ПОЛИТИКА – ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Ознаке: ИСИС, исламска држава, Мирослав Лазански, Сирија