Прочитај ми чланак

Само у Србији: Од “Томине љуте” бистрија глава

0

На смотри произвођача ракије са Гледићких планина комшије одале признање јакој али питкој ракији, која „говори“ као сам Николић.
Негујући традицију славних предака, мештани села Гледића на обронцима Гледићких планина, које се протежу од Крљева и гружанске долине до Крагујевца, Јагодине и Велике Дренове на југу, и ове године су – 99. пут заредом, прославили Малу Госпојину, своју сеоску и школску славу.

Целу минулу недељу по овом православном празнику, Гледићани су одржавали културно-забавне, спортске и друге приредбе од којих је, опет у складу с традицијом, смотра произвођача ракије привукла можда и највећу пажњу многобројних саборџија и ракиџија из тридесетак овдашњих села, али и околних места и градова.

Од штандова двадесетак излагача ракије, чланова Удужења произвођача ракије „Црвена ранка“, највећу пажњу привукао је штанд из суседног села Бајчетине. Ако ни због чега другог, а оно због ракије коју је лично пекао и препеако председник Републике Србије – Томислав Николић, који је и рођен у овом селу „с друге стране брда“, на североисточним обронцима Гледићких планина!

И не само зато што је председникова – „Томина љута“ је од многих зналаца овог посла и „дегустатора“ проглашена за најбољу, иако председник није био ту да својој ракији и личним присуством „дигне цену“ – већ је на заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку обављао председничку мисију. Додуше, званичног проглашења победника на овој гледићкој смотри није било, и нема је у протоколу организатора, али оцена је – јасна.

– Нема шта, његова ракија је као и свака добра љута – јака али питка, нежна и тиха као што је и он сам кад говори. Такве ракије добар пијац може да попије цело буре и да му ништа не зафали, па је зато и најбоља! – тврди Зоран Тијанић, председник удружења „Црвена ранка“.

На штанду произвођача из Бајчетине, нашло се бар десетак флаша различитих врста ракије и све са етикетом „Томина љута“ – од шљиве, јабуке, крушке, лозе… Неки радозналци се чуде председниковом умећу, а неки, опет, сумњичаво врте главом питајући се „кад и где то Тома може све да испече“.

Као прве комшије и председникови стари знанци, такве „неверне Томе“ Гледићани упорно (раз)уверавају тврдећи да у председниковим подрумима добре ракије вероватно има и у већим количинама и да он годинама сам радо долази у Бајчетину да пече ракију, или макар да својим комшијама и пријтељима који му помажу, ода по неку „тајну“ па и комплетну „рецептуру“ како да „Томина љута“ стварно буде – Томина.

КАНДИДАТУРА ЗА „ЦРВЕНУ РАНКУ“
Иако је први комшија Гледићанима и очигледно добар произвођач ракије, председник Републике Томислав Николић, чије се породично имање налази у суседној Бајчетини – није члан Удружења произвођача „Црвена ранка“.

Чланови овог удружења, међутим, прихватају и са задовољством признају Тому као свог почасног члана и председника, а једнога дана, ко зна… Кад му истекне мандат председника, или кад оде у „пензију“, можда ће се Николић прихватити и кандидатуре да стварно буде стални, па и доживотни председник овог удружења са Гледићких планина!