Прочитај ми чланак
Преподобни Прохор Пчињски рођен је у првој половини 11. Века од побожних родитеља , Јована и Ане у околону Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака.
У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова) , близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће лова Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило – Диоген поста византијски владар Роман ИВ Диоген.
Прохор је провео у планини Козјак тридесет година, у једној малој пећини. Ту се и престави после 62 године испосничког живота.
После тридесет година, Прохор се јави у сну јави цару Диогену и опомену га: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“.
Цара је тада обузео страх и он са патријархом пође на планину Козјак. После много тражења, пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. Десно од реке Пчиње саградио је храм посвећене му. У том храму положише свете мошти преподобног старца из којег потече свето миро.
Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а други се и даље налази у манастиру преподобног Прохора Пчињског под планином Козјак исцељујући и тешећи многе.
Зато му се данас молите: “Велику победу храбро си показао, оностраном божанском љубављу разгоревши се, цара пролазног и све красоте презрео си, на гори Козачкој настанивши се, са ње на небеса отишао си к Цару сарева , Прохоре: моли се непрестано за све нас.
Извор: Mitropolija.com
