Прочитај ми чланак
Василиј Александрович Аркипов, Рус за кога мало ко зна, био је пресудна личност у историјском догађају “Црна субота”, 27. октобра 1962. године, једном од најдраматичнијих војно-политичких ситуација у историји човечанства.
Тих 38 дана колико је трајала кубанска ракетна криза свет је био на ивици нуклеарног рата, а човечанство на прагу истребљења. Криза је избила након што је Совјетски Савез на чијем је челу био Никита Хрушчов, разместио своје нуклеарне ракете на Куби, такорећи у дворишту друге суперсиле, САД-а са председником Џоном Ф. Кенедијем на челу.
Драма је отпочела када је над Кубом совјетским пројектилом погођен амерички шпијунски авион У-2. Готово у исто време, још један амерички шпијунски У-2 грешком је и без дозволе петнаест минута надлетао територију Совјетског Савеза. На то су Совјети одговорили подизањем својих МИГ-ова, а Американци својих ловаца Ф-102 наоружаних нуклеарним главама.
Истог дана америчка морнарица испалила је серију сигналних дубинских бомби у близини совјетске подморнице б-59 у Карипском мору, не знајући да је иста опремљена торпедом с нуклеарном бојовом главом. У совјетској подморници је настала велика нервоза, па је заповедник Валентин Григоријевич Савицки био спреман да лансира нуклеарни торпедо чија је мета требало да буде амерички носач авиона. Лансирање торпеда могло је бити обављено једино уз сагласност три заповедника – Савицког, политичког комесара Ивана Семјеновича Масленикова и другог капетана. Тај трећи заповедник био је наш јунак 36-годишњи Аркипов. Он се једини од њих тројице супротставио лансирању торпеда. Успео је да наговори Савицког да изда наређење о израњању и сачека наредбу из Москве о даљем делању.
Да се Аркипов приклонио осталој двојици готово је сигурно да би руска подморница лансирала нуклеарни торпедо што би изазвало реакцију која би “могла да уништи читаву северну хемисферу”.
Након драматичних догађаја те “црне суботе” 27. октобра 1962. године и трезвеног става Василија Александровича Акрипова, Совјети су наредног дана пристали да размонтирају нуклеарне ракете на Куби и врате их у СССР. Огроман део заслуге за ову одлуку припада Аркипову, човеку о коме се тада, а и касније до његове смрти 1998. године није много знало.
Погледајте видео:
Извор: avaz.ba
