Амбасадор БиХ у Србији Лазар Миркић је 33 године успешан привредник у БиХ и то сматра добрим искуством које се може применити у дипломатији, јер, како каже, данашња дипломатија се све више бави економским питањима. О данашњим односима међу три народа у БиХ каже да људи могу да седе, разговарају и обично избегавају ратне теме јер знају да се неће сложити.

„А око чега се нећемо сложити, нећемо о томе ни разговарати. Нигде никаквих проблема нема ако се и најмањи посао одвија. Проблема има тамо где људи немају додира, где не комуницирају. Чињеница је да данас у БиХ све више људи лоше живи и да свакоме треба више, без обзира на то којем народу припада. Треба нам више сарадње, и то обичних људи, а не само политичара, иако је и то веома важно”, износи своје искуство Миркић.

Почетком септембра амбасадор је предао акредитиве председнику Србије Томиславу Николићу и одмах почео да ради на двама важним догађајима између Србије и БиХ. У Сарајеву ће данас бити започета прва седница Владе Србије и Савета министара БиХ, о којој се говорило још од 2013. године. Сутрадан ће се одржати и пленарно заседање, а предвиђено је и потписивање билатералних споразума и меморандума о међусобном разумевању, заштити животне средине и другим питањима

„Овај састанак је веома важан јер је важно послати добру поруку. То ће бити најзначајнији догађај у региону, који ће обичном човеку много значити. Након тога бисмо могли да кренемо у реализацију пројеката и затварање отворених питања као што су тражење несталих, питање границе, сукцесије, државне имовине и имовине предузећа и грађана и старе девизне штедње. Ниједно од тих питања није спорно и постоји сагласност обе стране да се она решавају.”

Други значајан догађај је инвестиционо-развојна конференција у Сребреници 11. новембра. Премијер Србије Александар Вучић је први потврдио долазак. Какву сарадњу очекујете на овом скупу?

Србија жели Сребреници да понуди и направи нешто што је важно за тамошњи народ – да ли је то школа, вртић, пут или неки други инфраструктурни пројекат. Уз премијера Србије ће бити и неколико важних привредника који су способни да инвестирају и општини Сребреница трајно помогну у запошљавању људи.Ускоро ће 20-годишњица Дејтонског споразума. Република Српска и Федерација БиХ имају сасвим опречне ставове поводом овог споразума. Како онда функционише БиХ?

Нажалост, када год треба хомогенизовати народ, онда се иде на националну реторику и што је могуће више оштрих речи. Бошњаци и Хрвати морају да знају да РС никада неће одустати од свог ентитета, ни по коју цену. У крајњој нужди, доћи ће до референдума. С друге стране, у РС све више почињу да схватају да је БиХ наша заједничка држава. Имамо сада ситуацију у којој сва три народа имају своје захтеве: Бошњаци теже унитарној држави, Хрвати трећем ентитету, а Срби желе да задрже РС нетакнуту и не мешају се у унутрашњу организацију Федерације БиХ.

Питање референдума дели чак и РС. Мислите ли да би то могло изазвати нову кризу на Балкану?

Не бих баш рекао да питање референдума дели и Србе у РС – ми само имамо различите приступе овом питању. Уколико буде референдума, Срби ће стопроцентно изаћи да гласају. Нема ту поделе. Али једна групација политичких странака сматра да референдум неће ништа разрешити, јер ће се 99 одсто изјаснити за постављено питање. Али шта ћемо сутрадан да радимо? Спровођење референдумске одлуке јесте питање даљег сукоба.

Опозиција у РС је против референдума, а председник Милорад Додик и СНСД су „за”?

Отприлике је тако. Ја сматрам да би и Додик врло радо одустао од референдума уколико би могао кроз преговоре да оствари циљеве за које сматра да су неопходни РС.

Да ли је то могуће постићи преговорима?

Води се структурални дијалог још од 2012. године. Међутим, тај дијалог води ка јачању правосудних институција на нивоу БиХ. Ако би остало овакво правосуђе на нивоу БиХ, онда би неки виши апелациони суд морао да постоји. Јер сада имамо ситуацију да суд БиХ донесе првостепену пресуду, а онда по истој тој пресуди доноси и другостепену. Не постоји друга инстанца. Проблем је и то што судови у БиХ могу да изузму било који предмет из правосудних органа РС, на било ком нивоу и у било којој фази. Има ту ствари које се морају поправити, али нисам сигуран да је референдум најбоље решење. Дијалог – да.

Да ли вам је тешко да обављате дужност амбасадора БиХ с обзиром на толики број противречних ставова?

Није ми уопште тешко, мада знам да треба имати много сензибилитета. С једне стране, ја сам Србин из РС, а амбасадор сам БиХ у Србији. Међутим, ја сам привредник и није ми проблем да сарађујем са свим људима. Потпуно сам свестан шта је добро за сваког човека. Пре свега, то је мир, а онда би требало да обични људи почну да сарађују, а за ту сарадњу су потреби законски оквири, дијалог, толеранција и боља инфраструктура између БиХ и Републике Србије.

Ипак то ни данас не иде тако.

Проблем у БиХ произлази из тога што ми сваке две године имамо неке изборе. После општих избора за ниво државне, ентитетске и кантоналне власти, имамо локалне изборе, који су исто тако важни. И никада немамо довољно времена да идеју мира и сарадње стабилизујемо. Увек се упире у та национално осетљива питања, што изазива другу страну, и то се креће у зачараном кругу. Наравно, политичари и странке на овим питањима профитирају код бирача јер се они брзо хомогенизују у оквиру свог етноса.

Председник СДС-а Младен Босић је пре неколико дана позвао Додика да распише ванредне изборе у РС. Да ли је то реално?

Зашто не би било реално? И у Србији је пре две недеље било питање да ли ће бити избора или не, а одржани су пре годину и по. Зашто не би могли бити ако би они нешто решили?

Да ли СДС сматра да влада РС не функционише?

Код нас постоји проблем функционисања правне државе. Ми сматрамо да је сада превелика власт концентрисана у рукама једног човека који има утицај и на скупштину, владу и на правосудне и извршне органе власти. С друге стране, влада оптужује опозицију да је издајничка. Када немате другог арбитра, онда је народ најбољи арбитар. Нека он онда процени да ли су једни издајници, а други корумпирани и воде РС неким путем који није у интересу народа.

Сматрате ли да и даље треба да постоји међународни представник у Сарајеву и све међународне институције које већ 20 година управљају БиХ?

Увек сам за то да стране треба да седну и договарају се. У БиХ је до сада било тако да бошњачка страна очекују интервенцију међународних фактора и углавном је то ишло, како Срби мисле, преко њихових леђа. И када говоримо о правосуђу, преносу надлежности које је чињено под видом притиска високог представника и наметања, а често и кршења Устава. Високи представник у БиХ има широка овлашћења и може да намеће законе, које на крају домаће скупштине морају усвојити и објавити у службеном листу. Код оваквих наметања, високи представник се често служио и различитим методама притисака на функционере и друге нивое власти. Тако да смо доведени у ситуацију у којој су једни потпуно незадовољни, а други презадовољни и желе да то тако иде даље. Међутим, високи представник се сада не укључује у оној мери као раније. Ми сматрамо да би можда могло и без њега, јер би онда стране у БиХ (Федерација БиХ и РС) схватиле да су оне одговорне да реше одређени проблем. Чим имате одговорност, тражите модалитете за решење.

Може се чути да је Србија спремна за успостављање специјалних веза и са Федерацијом БиХ. Да ли и Федерација БиХ има такав интерес?

Сада је на органима Федерације да виде да ли желе такве везе да искористе. Мислим да ће на државном нивоу уследити већа сарадња, видећемо после ове заједничке седнице, јер ће она бити добар тест да се види да ли желимо истинску сарадњу и нормализацију односа у региону. Србија је расположена за нормализацију односа, а и тренутни састав Савета министара БиХ јавно изражава исте ставове. То је оно што ми даје наду да ће се седница одржати у добром духу и са добрим резултатима и порукама свима да се окреће нова страница у односима БиХ и Републике Србије, а тиме и целог региона западног Балкана.

Биљана Митриновић

(Политика) 

Ознаке: амбасадор БиХ, Србија