Прочитај ми чланак
Социолошкиња Јања Беч Нојман оценила је да би деца у Србији о геноциду требало да уче у оквиру посебног предмета.
Јања Беч Нојман је на трибини „Дух паланке и фашизација друштва“, која је синоћ одржана у Зрењанину, истакла да школски систем не пружа основна знања о геноциду, а да је друштву потребно да делује превентивно.
„Геноцид се као тема не обрађује на прави начин. Учење о геноциду се не заснива довољно на чињеницама, а не постоји ни у довољној мери“, навела је социолошкиња.
Она је истакла да разговор на ту тему не сме да се заснива на пропаганди, чији је циљ изазивање нове мржње. Јана Беч Нојман је додала и да би предмет о геноциду требало за почетак да буде пилот пројекат.
„Ако је Војводина успела да уведе у своје школе предмет о сексуалном васпитању, онда би могло да се деси и ово. Дакле, без присиле, за оне који желе да уче о томе, уз професоре који желе о томе да предају, али који су компетентни и немрзећи људи, јер се та тема не сме злоупотребити“, казала је Јања Беч Нојман.
Покрајинска секретарка за спорт и омладину Мариника Тепић најавила је да ће секретаријат покренути акцију током које ће са електронских билборда у градовима Војводине емитовати сведочанства периода холокауста.
Она је оценила је да су рехабилитациони и помирљиви закони релатизовали злочине, а да се Закон о забрани истицања фашистичких симбола у Србији не примењује.
„Наше друштво не осуђује, јер се мисли да ‘они нису наши’. Увек је лакше осудити странце, али када је реч о комшији, школи, свештенику – тешко. Рукавице у које је увучен фашизам ; питање је развоја нашег друштва“, казала је Мариника Тепић.
Професорка у зрењанинској Гимназији Сенка Јанков истакла је да се школски програм у Србији холокаустом бави у само два наврата – у осмом разреду основне школе и четвртом разреду средње.
Она је рекла и да се Министарство просвете од 2006. године активно бави промоцијом културе сећања и увођењем приче о холокаусту у редовну наставу. Јанковљева је објаснила да тој теми треба приступити мултидисциплинарно и да треба омогућити и професорима који не предају историју да пронађу простор у оквиру својих предмета да се баве холокаустом.
Историчарка Олга Манојловић Пинтар оценила је да данас постоји потреба и о разговору о одговорности заједнице за заборав. Она је ; представила делове изложбе „Последње одредиште Аушвиц“, одржане у Историјском музеју Србије ове године.
Стрип аутор Александар Зограф, који је нацртао стрип о писмима Хилде Дајч, истакао је да је холокауст тема о којој је лакше говорити са становишта науке, али да је његов стрип пример да се и на тај начин може промишљати о томе. Он је навео и да је предност стрипа то што користи и речи и слике, те да тај вид говорења о холокаусту треба још дубље развити.
(Бета)
