Прочитај ми чланак
Москва и Анкара нашле су се у жестоком клинчу, након што је Турска оборила руски авион Су-24 у Сирији. Руски председник Владимир Путин је овај напад окарактерисао као „ударац у леђа који су Русији нанели саучесници терориста“ и упозорио је да ће обарање руског авиона имати озбиљне последице по руско-турске односе.
Сада се сви питају како ће Путин казнити Анкару и колику ће цену Турска платити због овог инцидента?
Експерти предвиђају да до војног конфликта неће доћи, али да економски односи могу озбиљно да страдају. Такође, оцењују они, нагло погоршање односа са Русијом може довести и до дестабилизације политичке ситуације у Турској.
Русија и Турска имају опречне ставове по низу питања у међународној политици. Ово се односи на кризу у Украјини и ситуацију на Криму и на кипарско питање. Ставови двеју земаља се радикално разликују и по сиријским и по курдским питањима.
Међутим, упркос овим разликама у међународним односима, две земље су успеле да пронађу заједнички језик у економској сарадњи. Али, она сада може у великој мери да буде нарушена.
Први удар на туристички сектор
Први удар би могао да буде нанесен турском туристичком сектору.
На инцидент са руским бомбардером већ су реаговале велике руске туристичке агенције и туроператери, који су одмах обуставили продају аранжмана за Турску.
Препоруке да грађани Русије не посећују Турску и одустану од својих путовања дали су и представници руског Министарства спољних послова и „Ростуризам“, који су упозорили да у тој земљи „терористичке претње расту“.
„Тамо није ништа мање опасно него у Египту“, рекао је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, који је отказао своју планирану посету Турској.
Према подацима Руског савеза туристичке индустрије, тренутно се у турским одмаралиштима налази више од 10 хиљада руских туриста.
Нема сумње да ће Турска, чија се привреда у великој мери ослања на туризам, претрпети огромну штету због губитка руских туриста.
Приход туристичке гране Турске оцењује се на 96 милијарди долара, што чини 12 одсто БДП-а земље (9,8 одсто више од светског просека).
Ову земљу је 2014. године посетило 37 милиона туриста, а допринос руских туриста турској економији износио је 3,7 милијарди долара, или око 12 одсто укупних прихода турске туристичке индустрије.
С друге стране, Турска је годинама била једна од омиљених дестинација Руса, одмах после Египта, и једина земља-чланица НАТО-а са којом Русија има безвизни режим.
По броју туриста у Турској Русија заузима друго место, одмах иза Немачке: за девет месеци 2015. године Турску је посетило 2,78 милиона Руса, док је Немаца било 3,75 милиона. Лани се у Турској одмарало 4,4 милиона руских туриста.
Према проценама стручњака, ако би сви Руси одустали од путовања у Турску, економија ове земље би у наредних годину дана могла да „остане кратка“ за 2,77 милијарди долара.
Трговинско-економски односи
Инцидент са обарањем руског авиона Су-24 могао би да утиче на трговинско-економске односе између Руске Федерације и Турске, упозорио је први заменик министра за економски развој Алексеј Лихачев.
„Председник ће доносити одлуке. Ја сада не могу да кажем какве ће оне да буду — сазнаћемо. Теоретски, да (може утицати на трговинско-економске односе између РФ и Турске)“, рекао је Лихачев новинарима, али није прецизирао какве мере ће Москва предузети.
За последњих 15 година Русија и Турска су направиле невероватан помак у економским односима, а робни промет је повећан више од седам пута — он је са 4,36 милијарде долара (2001. године) „скочио“ на 31,6 милијарду долара (2014).
Русија је извезла робу и сировине у вредности од 24,9 милијарди долара, а увезла из Турске — 6,6 милијарди.
Према руској Савезној царинској служби, у периоду јануар-јул 2015. године промет робе у трговини смањен је у односу на исти период 2014. године за 21,5 одсто на 14,4 милијарди долара. До овог пада је дошло због девалвације рубље.
Иначе, Русија снабдева Турску својим традиционалним производима — гасом, нафтом и нафтним дериватима, као и металима, угљем и пшеницом.
С друге стране, Русија из Турске увози храну, пре свега воће и поврће, грађевинске машине, опрему и материјале, возила, текстил и обућу.
Члан Грађанске коморе Русије Павел Сирчев предложио је да се Турској уведу економске санкције, нарочито ембарго на храну, који је тренутно на снази и када је реч о ЕУ, САД, Канади и низу других земаља.
„Много чињеница говори о томе да Турска купује јефтину нафту од (терористичке организације) Исламске државе. Зато би увођење рестриктивних мера било логично. Говоримо о забрани увоза прехрамбених производа“, рекао је Сичев.
Према његовом мишљењу, требало би забранити увоз меса, рибе, млечних производа, поврћа и воћа.
Санкције које је Запад наметнуо Русији, како се испоставило, само су биле подстицај за руску привреду, па би тако и недостатак турских прехрамбених производа на руском тржишту могао додатно да подстакне руске пољопривреднике и произвођаче.
Гас — адут у рукама Москве
Турска у огромној мери зависи од руског гаса — Русија подмирује више од 60 одсто потреба те земље и без руског гаса пропаст би доживела турска економија, као и енергетска стабилност земље. То је прилично јак адут у рукама Москве.
С друге стране, Турска је други (после Немачке) потрошач руског гаса у Европи: само за девет месеци ове године „Гаспром“ је испоручио тој земљи 19,9 милијарди кубних метара гаса.
Прошле године руски енергетски гигант је зарадио 10,2 милијарде долара од продаје 27,3 кубних метара гаса Турској, док би ове године могао да заради 7-7,5 милијарди долара због нижих цена „плавог горива“.
Експерти кажу да би руски енергетски гигант, уколико би престао да испоручује гас Турској, могао да поднесе тај губитак, а да би то за Анкару била економска пропаст. Међутим, стручњаци истовремено констатују да раскидање енергетских односа не иде у корист ниједној страни.
Два лица Турске
Такође, судбина „Турског тока“ је под знаком питања. Евентуалним губитком овог пројекта Турска ће лишити себе не само прихода од транзита гаса у Европу, већ и могућности да повећа потрошњу гаса на повољнијим условима и да осигура своју енергетску безбедност.
Пролаз кроз Босфор
Турска, наизглед, има адут да зада ударац Русији. Теоретски, Анкара би могла да ограничи пролаз руским бродовима кроз Босфор и Дарданели, чиме би било угрожено снабдевање авио-базе Хмејмим у Сирији. Ипак, према одредбама одговарајуће међународне конвенције која регулише ова питања, Турска би овај корак смела спровести у дело само у случају да јој прети рат.
Осим тога, Турска би могла да забрани Москви транспорт нафте кроз Босфор, али то би, како оцењују експерти, била „објава економског рата не само Русији, већ и потрошачима у ЕУ“.
Остали ризици — од грађевине до војне сарадње
Теоретски, Турска би могла да утиче на руски бизнис, који послује на турском тржишту. Само „Лукоил“ има 700 бензинских пумпи у тој земљи, „Газ“ у турској фабрици склапа око три хиљаде својих возила „Газела некст“, „Сбербанка“ је 2013. купила девету по величину банку у Турској — „Дениз банк“ са 680 филијала у целој земљи итд.
Уколико Турска одлучи да замрзне руску имовину то би, како оцењују експерти, довело до међународног скандала и раскидања дипломатских односа, а нанело би штету не само буџету Русије, већ и Турске.
Заузврат, турске грађевинске компаније би могле да изгубе огромно и атрактивно руско тржиште, на којем добро зарађују. Процењује се да су за последњих четврт века они у Русији склопили уговоре вредне 50 милијарди долара, а с друге стране су у том периоду само у Москви изградили око 24 милиона квадратних метара.
С друге стране, по оцени турског амбасадора у Русији Гекхана Турана, турски привредници су инвестирали око 10 милијарди долара у руске пројекте.
Осим тога, има наговештаја да ће војна сарадња двеју земаља бити прекинута.
„Након што је турска авијација у Сирији оборила руски борбени авион, Москва је одлучила да прекине војну сарадњу са Анкаром“, изјавио је један неименовани руски званичник.
Извор: rs.sputniknews.com – Оливера Икодиновић
