Прочитај ми чланак
Живела сам у граду Деир е Зору, упоришту ИДИЛ, гледала сам како џихадисти вешају децу и кољу људе. Побегла сам са породицом у Србију, сада у Прешеву помажем избеглицама које су преживеле исто што и ја, каже Тамара Јасем.
Тамара Јасем (22), Српкиња из Сирије, преживела је пакао Исламске државе у граду Деир е Зору, једном од главних упоришта џихадиста! Тамара, чији је отац Сиријац, а мајка Српкиња, побегла је из ратног ужаса 2013. године, пошто је преживела најстрашније злочине ИДИЛ.
После рата, смрт мајке
Након што је са непуних 20 година бежала од рата, две године касније Тамару је задесила нова трагедија. Пре само 11 месеци остала је без мајке.
– Мислила сам да ништа више не може да ме снађе, али када ми је умрла мама било је језиво. Нисам знала како ћу даље јер је она била мој велики ослонац. Сва срећа да имам тату и брата и да смо сада још јачи – прича она дрхватим гласом.
После двонедељног бекства, њена породица се докопала Србије, а Тамара сада ради као преводилац у Комесаријату за избеглице, где помаже онима који су прошли исте страхоте као и она.
Тамарини родитељи су се упознали у Србији, где је њен отац Сиријац студирао стоматологију, али су се преселили у Деир е Зор, град који се налази на крајњем истоку Сирије, у пустињи, на реци Еуфрат, у срцу територије коју сада контролише Исламска држава.
– Наш град, Деир е Зор, главно је упориште Исламске државе, у којем су се водиле крваве борбе, где су се људи убијали на све стране, а терористи дизали у ваздух све што стигну! Живели смо под опсадом и сваког дана били на корак од смрти. Џихадисти су убијали и вешали децу, старе и младе, клали људе… Страшно је било гледати како све што сте имали нестаје у трену. Нисмо имали избора и морали смо да бежимо! Изабрали смо Србију, јер је моја покојна мајка Српкиња, а отац Сиријац је овде завршио стоматологију – започиње своју причу за Информер Тамара.
Према њеним речима, бег од стравичног рата трајао је две недеље. Нису спавали, једва да су јели и пили.
Желели су само да се докопају Србије и стигну у Босилеград, у којем живи фамилија њене мајке.
– Ко није бежао од смрти, тај не зна како то изгледа. Ишли смо из града у град, па се враћали назад, крили се у страху да нас неко не заустави и не убије. За разлику од ових људи са Блиског истока, наш бег је трајао краће, јер чим смо стигли до Дамаска, пут смо наставили авионом. Када смо стигли у Србију, нашој срећи није било краја. Мислила сам да сањам – сећа се Тамара.
Пакао Деир е Зора
Деир е Зор је град у Сирији у којем се воде најкрвавије борбе од почетка рата у овој земљи. Скоро цела област је под контролом ИДИЛ, али су делови града које контролишу побуњеничке групе са једне и снаге Сиријске војске са друге стране већ две године под опсадом џихадиста. Деир е Зор је данас потпуно руиниран, неколико хиљада људи је погинуло у сукобима, док је на десетине хиљада избегло.
По доласку у Србију, Тамара је чврсто решила да помогне својим сународницима који као избеглице пролазе кроз нашу земљу. Са оцем Хатибом запослила се као преводилац у Комесаријату за избеглице.
– Како је избегличка криза узела маха, тата и ја смо у септембру решили да помогнемо. Запослили смо се у комесаријату и одмах били распоређени у прихватне центре као преводиоци јер знамо арапски и помало турски. Отац ради у кампу на граници са Бугарском, док сам ја смештена у Прешеву. Иако су сцене сваки дан тешке и потресне, радујем се сваком радном дану – прича она.
Њен посао је комуникација са мигрантима, али се не либи ни да помогне кад стигну пакети, када треба да се сместе у центар…
– Радим по две недеље без паузе и није ми тешко када видим колико се људи обрадују када чују да неко зна њихов језик. Одмах се осећају боље и сигурније. Објасним им све што треба, сместим их у центар, поделим храну, воду. Дајем им савете како би што брже и безбедније стигли где желе. Највише ми је жао мале деце, па често када имам времена заједно са њима цртам, певам, играм се. Њима је најтеже, јер ништа не разумеју. Сећам се само како је мени било – каже Тамара, која по завршеном послу у Прешеву одлази у Босилеград код оца и брата Омара.
Извор: Информер.рс
