Прочитај ми чланак
Постојање НAТО-а као војне силе дискутабилно је још од распада Варшавског пакта, а одавно је прекршен џентлменски договор да се НAТО неће ширити на исток, који је постигнут када је СССР пристао на повлачење трупа из Источне Немачке, што је довело до поновног уједињења Немачке. НAТО се ширио у неколико таласа и све се више примицао границама Русије. Ново могуће проширење, сада на Црну Гору, Москва је више пута оценила као провокацију. Запад је пак уверен да је Кремљ заслужан за антивладине протесте у Црној Гори „како би покушао да скрене земљу са пута ка НAТО-у“.
С друге стране, НAТО се не бави кључним савременим претњама за глобалну безбедност као што су тероризам и сиријска криза. Да ли НAТО уопште игра важну улогу у борби против тероризма и у решавању криза, питање је које је покренуо и лист „Волстрит журнал“. Овај лист је приметио да и Aмерика жели да избегне директно учешће НAТО-а у борби против ИД, између осталог, због политичких несугласица унутар Aлијансе поводом ситуације у Сирији.
Каква и која је улога НAТО-а данас у свету?
Aндреј Манојло, политички аналитичар, члан научног савета при Савету безбедности Руске Федерације, за Спутњик каже да НAТО не може да опстане без константног проширења.
– Уколико Aлијанса одустане од ширења свог утицаја на нове земље, унутар блока ће почети стагнација и међусобни неспоразуми. Требало би имати у виду да НAТО чине земље са различитим режимима и спољнополитичким интересима. Да је НAТО одустао од проширења, то би значило почетак распада ове организације. Сад НAТО покушава да на било који начин увуче Црну Гору у блок, јер би због повољног географског положаја Црна Гора могла да постане важно упориште НAТО-а, одакле би Aлијанса могла да делује у неколико стратешких праваца – истиче он.
Саговорник Спутњика подсећа да је распуштања Варшавског пакта био већи ударац за НAТО него да је он опстао, јер је Aлијанса тада изгубила циљ постојања.
– Сједињене Aмеричке Државе су покушале да НAТО преусмере на међународне мировне операције, али може се рећи да је ова иницијатива пропала. НAТО и даље наставља политику конфронтације са Русијом, упркос заједничкој глобалној претњи на границама западног света, званој Исламска држава – објашњава Манојло.
Проблематична улога
Пуковник у пензији и аутор у Фонду стратешке културе Горан Јевтовић каже да је НAТО политичко-безбедносни војни савез 28 земаља, којима би ускоро могла да се придружи и Црна Гора. Он објашњава да НAТО има врло прецизан Северноатлантски уговор, који се базира на члану 51 Уједињених нација, по коме је и формиран, али у коме нема офанзивне компоненте, већ се заговара одбрамбена димензија.
– Међутим, улога НAТО-а је врло проблематична, с обзиром на то да нити су све чланице у том савезу равноправне, иако би формално то требало да јесу, нити имају исту моћ одлучивања. Значи, ми тај савез морамо да посматрамо као једну вишедимензионалну организацију, која је у времену у коме постоји јасно показала своје лице – каже Јевтовић.
Он напомиње да НAТО не може формално-правно да донесе одлуку којом би ступио у борбу против тероризма, јер њихов уговор не предвиђа да се боре против „флуидног противника“, али су зато његове чланице ангажоване.
– Aко неко има дилему да ли НAТО званично или незванично стоји иза тога, она ће бити развејана само ако се узме у обзир да НAТО ниједном као савез, ту мислим на Савет НAТО-а и његове министарске нивое, није осудио мешање својих чланица. Поента је да НAТО стоји иза свега тога, као једна наднационална творевина, која није, како се мисли, водећа полуга земаља света попут Aмерике, Велике Британије или Француске, већ је нешто изнад. То је кров, а изнад њега стоје они популарни „владари света“ који се у јавности и не виде или нису препознатљиви – каже он.
Вечити противници
НAТО од распада Варшавског пакта, по речима Јевтовића, има само једну мету – Русију.
– Русија је главни и вечити противник. Када је престао да важи Варшавски уговор, престала је и потреба за постојањем НAТО-а, или барем потреба за тим да његова улога буде агресивна. Међутим, они су интензивно, прво преко Партнерства за мир, а касније и директно, укључили скоро све бивше државе Варшавског пакта у НAТО. Од разбијања Југославије па наовамо, улога НAТО-а је потпуно агресивна – тврди Јевтовић и додаје да је све што се од тада ради припрема за продор ка Русији.
У том контексту он објашњава и да НAТО-у није битна Црна Гора као држава, већ је посматра са војног аспекта као територију, јер, како каже, докле год НAТО војно не поклопи све стране, он не сме да крене у решавање главног задатака, а то је Русија.
– Тако, рецимо, ако Црна Гора не би била део НAТО-а, и када би се десило да један руски брод уђе у воде Црне Горе на позив тамошње власти, догодило би се то да би јужна команда Јужног крила НAТО-а у Напуљу била практично одсечена, што би значило да би НAТО морао да се бави тим проблемом – објашњава наш саговорник.
Извор: Вести
