Прочитај ми чланак

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ О НАТО ПАКТУ: Проклетство Светог Петра Цетињског над Црном Гором!

0

matija beskovic  (20)

Ни Хитлер од влада под окупацијом није тражио да шаљу војнике на Источни фронт да ратују против своје једноверне и једноплемене браће. НAТО највише постоји због тог фронта и тог ратовања, и неће се либити да од својих чланица то и затражи, каже за Спутњик академик Матија Бећковић.

Коментаришући позив Црној Гори да приступи НAТО-у, академик Бећковић подсећа да је Свети Петар Цетињски са самртног одра оставио аманет Црногорцима, да се држе Русије.

Свети Петар је проклео оне који изневере тај завет, каже Бећковић за Спутњик.

„Његов наследник Петар Други Петровић Његош хиротонисан је у Петрограду. Том чину је присуствовао и руски цар Aлександар, који је био веома висок. Рекао је Његошу: Па ви сте виши од мене. На то је Његош узвратио: Само је Бог виши од руског цара“, подсећа Бећковић.

Говорећи о последњем кораку пред проширење НAТО-а на Црну Гору, Бећковић истиче да ће улазак те земље у војни савез Запада и Aмерике бити преседан у историји те земље. Aко Црна Гора и Црногорци крену на Русију, бицће то крај њихове досадашње историје, каже Бећковић.

„Ниједан Србин није ратовао на Источном фронту, без обзира на то којој је војсци припадао. Ни Хитлер од влада под окупацијом није тражио да шаљу војнике на источни фронт да ратују против своје једноверне и једноплемене браће. НAТО највише постоји због тог фронта и тог ратовања. И неће се либити да од својих чланица то и затражи“, сматра Бец́ковиц́.

Он додаје да Црној Гори после уласка у НAТО преостаје само да промени име, и подсећа да је тај процес већ почео, јер Црна Гора себе назива Монтенегро, а Црногорце Монтенегрини.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да Москва позив тумачи као отворену конфронтацију која „директно утиче на интересе Русије и додатно дестабилизује евроатлантску безбедност“.

Због чињенице да се већина грађана Црне Горе противи чланству у НAТО-у, опозиција је за суботу, 12. децембар, најавила протест.

Извор: sputniknews.com

65 коментара “МАТИЈА БЕЋКОВИЋ О НАТО ПАКТУ: Проклетство Светог Петра Цетињског над Црном Гором!

  1. Гроф Сава Владиславић каже:

    Г-дине Бећковићу, ајде не просеравајте се више!!! Сад сте нашли да бацате буве о проклетству Светог Петра Цетињског. Сад, пред свршен чин. Где је била моја интелектуална елита свих ових година цепања српског народа? Где сте били да осудите изјаву председника САНУ у вези са Косметом, пар недеља пре? Увалили сте своје гузице у топле фотеље, и понекад пустите неки прдеж чисто да нас мало освестите, подсетите да и ми Срби имамо душу.
    Волео бих да ово прочитате. Испадоше пророчке речи из оног филма, кад Манда каже: „Да се ви школовани шта питате, отишли би и Срби и српство у три лепе…“
    Паланачке космополите!!!

  2. Hrvat каже:

    Ne mogu im oprostit Dubrovnik i Konavle al ovo je ok.

    1. Perun каже:

      Šta to ujače ne možeš da oprostiš?
      ne možeš da im oprostiš što ste morali da palite nekoliko tona automobilskih guma koje ste prikazivali celom svetu kao da Dubrovnik gori, tj. kao da je srpski Dubrovnik bombardovan.

    2. MILOS MIJATOVIC каже:

      Pravi Crnogorci nijesu ni isli na Dubrovnik no posrbice!

    3. Anonymous каже:

      Jelda! A ko je ukrao klavir iz Vile Tereze Kesovije blizu Dubrovnika i koje kenjao u njen Bazen?

    4. vladica каже:

      u cavtatu hehe a ona place na radio

    5. Anonymous каже:

      Terezin klavir je ukrao Milojica od Montenegra i poklonio ga Radmili Bakocevic!

    6. HERCEGOVINA RS каже:

      Клавир је украо овај горе под ником ,,Перун,, а мој стрико и Јеврић су само пишали, кењао није нико, сува рана данима била на менију.

    7. Чича Мића каже:

      Је л’ то онај Јеврић – „Кућа, пос’о, кућа“?

    8. HERCEGOVINA RS каже:

      Хахаахахха, није болан, но новинар.

    9. Чича Мића каже:

      Ето још један доказ као наста потурица… Од имена Јеврем, или од миља Јевро, настадоше презимена Јевремовић и Јеврић… А балије упорно тврде да они нису потурчени Срби него Мошњаци! Доказано је да Изметједовићи воде порекло из Београда, али ко зна какви су балијандери, још ће испасти да је и Београд босански… Моја улица код топлане Вишњичка бања, носи назив Даринка Јеврић. Вероватно је и то по њиховом „академику“ Туњи Филиповићу мошњакиња!

    10. HERCEGOVINA RS каже:

      Да, Даринка Јеврић, наша пјесникиња са Космета. Што се тиче потурица који негирају своје србско поријекло, није се чудити неким Муратовићима,Османовићима и сл. јер је стварно тешко утврдити Србин-Хрват, или шта си већ, али очигледна презимена код муслимана типа Обрадовић, Бранковић и сл.??? Но, свако има право да се зове како хоће.

    11. vladica каже:

      milo je bas tada,obilazio polozaje sa momirom i hrabrio

    12. HERCEGOVINA RS каже:

      Шта храбрио, дијелио ордење, стрико килу донио.

    13. vladica каже:

      bio sam na strazi u dubcu kad su prosli !

    14. Чича Мића каже:

      Ваљда Мило, па га трампио за глисер, а онда је кренуо „законити“ пос’о на правцу Бар – Бари – Бар, via Adriatic Mare!

    15. Alek Sutulov каже:

      Од свих Срба на​ј​гори су Хрвати и(ли) другосрби​јанци

      Интересантан текст Хрватског аналитичара Миславa Хорвата

      На једном зиду у Београду исписан је графит: „Од свих Срба, најгори су Хрвати“! Као и обично, народна мудрост је оно​,​з а што би историчарима, социолозима и психолозима требале бројне књиге,​

      изрекла у само једној реченици. Свакоме ко је икад проучавао постанак хрватске нације јасно је да овај графит погађа саму суштину. Хрват није националност, то је стање свијести, а злобници би рекли и дијагноза. Зато су многи другосрбијанци једино по именима Срби, али су у потпуности усвојили ментални склоп Хрвата.

      Недавно је уважена хрватска научница у својој докторској дисертацији одбрањеној на престижном њемачком универзитету врло добро примјетила да је хрватска нација изграђена на лажима и стога ју је оправдано назвати културом лажи. Идеологија хрватства постоји само као анти-теза, као негација српства, никад независна, никад сама за себе. Хрвати свој идентитет изграђују негирајући своје српско поријекло. Исти такав ауто-шовинизам краси и другосрбијанце. У којој је другој земљи на свијету могуће наћи центре за деконтаминацију осим у Србији? Другосрбијанци свој сопствени народ, културу, вјеру и насљеђе сматрају радио-активношћу, нечиме што треба константно деконтаминирати.
      Ако проучимо настанак другосрбијанаца, уочићемо да су на сцени врло слични процеси, идентични ментални обрасци и готово исти социолошки феномени као и када је настајала хрватска нација. Главна разлика је у томе што је хрватство прво као идеологија, а касније и вјештачка нација формирано у другој половини 19. вијека и почетком 20. вијека, док је настанак другосрбијанаца новијег датума у понешто измјењеним околностима.
      Све почиње још у 17. и 18. вијеку. Мјесто радње Далмација, Крајина, Славонија, Хрватска, Босна и Херцеговина. Српско село, гладна година. Католички попови нуде храну свима који прихвате унију. Могу остати православни, наставити литургију по својим обредима, али морају признати папу. Првих дана се не јавља нико, али након пар дана глади првих неколико породица пристаје, а с временом их је све више. Помаже што је један локални мјештанин неколико година раније током студија у Бечу прешао на католичку вјеру и постао свећеник, па добро познаје менталитет Срба. Сваке гладне године, а оне су посебно у Далмацији и Лици биле честе, по неколико хиљада српских породица пређе у унију, а многи из уније у католичанство. Међутим, тај прелаз није искрен, многи у себи мрзе католичанство и папу, многи и даље славе славу и два Божића, јавно католички, потајно православни. И данас се на многим гробовима и старим црквама у Далмацији могу наћи ћирилични натписи, а и славске иконе скривене на таванима.
      Али католичка црква је сурова и сирова, на подручју данашње Хрватске инквизиција је дјеловала најдуже од свих земаља у Европи. У генима тог становништва је инквизицијска параноја, програмирани су стравом, не дижу устанке јер Ватикан не прашта. Мучења су звјерска, таква да се и најтежа смрт чини као излаз. У свијести тих бивших Срба утиснут је страх са једне стране, а са друге мржња на своје окупаторе и ту нову вјеру. С временом се та мржња усмјерава према онима који су остали Срби. Пребацивање кривице. Нисам ја крив што сам издао српство, него он што је остао Србин. Његов останак у српству, његов морални живот, његова храброст и јунаштво, пркос и непоколебљивост су укор за моју савјест, за мене конвертита, слабића, кукавицу, биједника, слугу, који је за џак брашна и соли издао и дједове и народ и вјеру. Он мора нестати да ме више никад не подсјећа на моју издају. Зато Јасеновац, зато Олуја, зато су Хрвати са толиком мржњом клали Србе јер су их подсјећали на истину о себи, јер су Срби самим својим постојањем били прст кривице уперен у Хрвате..
      Постоји још један елемент психо-патологије која се назива хрватство. У 19. вијеку Аустро-Угарска схваћа опасност од тек ослобођене Србије која ће кад тада ослободити све земље гдје живе Срби под страним завојевачима. Беч и Ватикан одлучују створити од Срба неколико нација инзистирајући прије свега на вјерским и регионалним разликама (свака сличност са Војводином је намјерна). За центар тог пројекта изабрали су провинцијски градић Загреб. Беч у Загребу гради цијели тзв. „Доњи град“ све установе, позориште и сл. Одређују име Хрвати, по једној од негдашњих српских регија (Далмација, Хрватска, Славонија, Лика) и формирају нову нацију од Срба католика и досељеника из цијеле Монархије (исти пројект одвијао се тада и у Галицији у граду Лавову, Беч и Ватикан тамо су стварали Украјинце). Хрватска народна странка постаје оно што је у другој Југославији била комунистичка партија. Ако је и један Србин хтио посао и било какав напредак у друштву морао се изјаснити као Хрват и учланити у „Хрватску народну странку“. Многи сиромашни Срби са села долазили су у Загреб, у којем је живјело пуно аустро-угарских чиновника, умјетника и трговаца Њемаца, Мађара, Јевреја… углавном несрпског, неславенског становништва. Ти сељаци су се продавали за тањир супе и ново одјело, покушавали бити као ти новопечени грађани, елита која се на брзину обогатила. Прихваћали су њихово лицемјерје, малограђанштину, заборављали су своје српско и сеоско поријекло, мрзили су га, постајали су покондирене тикве. Према свему српском имали су аверзију, а највећи страх имали су од тога да им се на вратима не појави неки рођак са села. И опет, свака сличност са другосрбијанцима је намјерна.
      Сада су Беч и Ватикан имали све потребно за стварање нове нације. Руралну масу Срба католика из Далмације, Лике, Славоније, Босне и Херцеговине и новопечени малограђански слој који ће тој маси бити предводник. Аустрија ништа није препуштала случају, измишљена је нова историја, нови митови, нове институције, радили су филигрански прецизно, онако како то само Њемац може. А на терену, сву логистику је пружала католичка црква преко својих свећеника и часних сестара. Како је недељни одлазак у цркву био централни догађај у сеоском животу, а локални поп ауторитет којем се готово безрезервно вјеровало католичка црква успијела је кроз неколико деценија изградити нови идентитет, идентитет од почетка до краја темељен на лажи и на негирању себе самог. На лажном вјерском конвертитству и на лажном малограђанству, на лажној историји писаној у Бечким кухињама и Ватиканској школи фалсификата, на одрицању од своје аутентичности, културе, вјере, предака. Зато се на енглеским и америчким универзитетима хрватска нација изучава као примјер успјешно створене вјештачке нације. Геноцид над Србима извела је коалиција две Хрватске, оних који су Хрвати постали из малограђанских побуда и оних који су српство напустили под притиском Ватикана. Те две Хрватске се међусобно мрзе, а уједине се једино кад заједно мрзе Србе.
      Паралеле са другосрбијанцима су више него очигледне. Јасно је да је данас у Србији најлакше напредовати ако се пљуне на Србе. Сваки интелектуалац који жели радити у новинама или на факултету зна да је најбржи пут до успјеха србо-мржња. Прави српски патриоти, ма колико факултета завршили и научних радова објавили, осуђени су једино на локалне телевизије и мање интернет сајтове. Оно што су некад за новопечене католике, бивше Србе, били католички олтари и проповједаонице, данас су за другосрбијанце медији, прије свега телевизија и новине. Тако се често могу чути трагикомичне изјаве попут оне једног другосрбијанца да он кад гледа Европску унију види брзе возове. Нека дође у Хрватску која је чланица Европске уније, па ће видјети да су хрватски возови спорији од српских. Једини брзи воз који би Србија добила уласком у ЕУ је воз у властиту пропаст. Већини другосрбијанаца је главни мотив новац, као што је то био случај и са оним Србима који су почетком 20. вијека постојали Хрвати.
      Не чуди што су другосрбијанци заговарали НАТО-агресију на Србију и радовали се бомбама које су убијале њихове суграђане. Као што смо видјели, ауто-шовинистичка мржња на све српско природна је посљедица процеса расрбљивања и у свом крајњем облику завршавала лудилом, геноцидом, Јасеновцем и Олујом. Не треба мрзити расрбљене Србе, српском духовном организму мржња је страна, треба их разумијети, али никако не смијемо дозволити да наша браћа, породица, рођаци и комшије подлегну њиховој пропаганди. Останимо Срби и данас када је то врло тешко. Али увијек је било тешко. Године 1941. вјероватно није било горег мјеста за живот од Србије, Србије окупиране од Њемаца, усташа, Бугара, Мађара, Србије у којој стрељају цијеле разреде школске дјеце, Србије коју бомбардирају и Њемци и савезници… па ипак, 1941. два највећа писца и књижевника икад рођена на овим просторима, Меша Селимовић и Иво Андрић долазе баш у Србију. Њихове животне приче чине се као парадигма. Меша Селимовић се 1941. налази у Загребу, одбија све привилегије којим га обасипа усташки режим и одговара својој тадашњој дјевојци која га у невјерици пита зашто иде у Србију: „Какав бих ја то Србин био кад не би био са Србијом када јој је тешко?“. Исте године и Иво Андрић долази у Београд. Са презиром одбија личну понуду Павелића да бира позицију у НДХ коју жели и изабире живот у Београду у сиромаштву и под бомбама, а као своју националност уписује – Србин. Андрић је добро знао, јер је један његов рођак био католички свећеник, како је Католичка црква од њих, Срба католика у Босни стварала Хрвате. Али највећи међу Србима исламске вјере, као и Србима католичке вјере остајали су у српству и онда када је било најтеже. Јер Србин је најјачи онда када је најтеже, слаби бјеже у топонимске нације. Довољан је примјер Емира Кустурице који је могао имати колекцију Оскара само да се хтио одрећи српства. Чак и многи несрби, попут Петера Хендкеа који је остао без Нобелове награде јер је бранио Србе препознавали су тај српску дух, ту српску искру љубави, слободе, правде, части коју ни једна окупација, ни један геноцид, ни једно ропство нису успјели угасити.
      (Фејсбук страница Мислава Хорвата)
      Аутор је хрватски аналитичар Мислав Хорват

    16. Anonymous каже:

      Zasto Ker (Hrvat) mrzi Vuka (Srbin) i stalno ga napada, zato sto Vuk podseca Kera da je on Ker nekada bio Vuk!

    17. Нана каже:

      Одлична и концизна анализа.

    18. 1389 каже:

      Asinus asinum fricat.

    19. MILOS MIJATOVIC каже:

      I ja se ovde izvinjavam zbog tih dogadjaja nije nasa krivica Srbi su nas natjerali.

    20. HERCEGOVINA RS каже:

      Јес, вала тешко козу наћерати у купус, ко монтенигера у пљачку.:)

    21. Anonymous каже:

      VESELJKO KOPRIVICA
      OPERACIJA DUBROVNIK – SVE JE BILO META

      ,,Oslobađanje” Konavala

      Donja Ljuta, oktobra, 1991.

      Radio Titograd javlja da je održana vanredna sjednica Predsjedništva i Vlade Crne Gore. Vlast tvrdi da Crna Gora nije u ratu, jer crnogorske jedinice ratuju u sastavu JNA, koja je u nadležnosti Federacije!
      – Pa, zašto smo onda ovdje? Neka Milo i Momir ratuju za JNA. Ovo je sve smišljeno da se osramoti Crna Gora, čuje se sa više strana poslije ovih vijesti.
      Premijer Milo Đukanović, samouvjereno tvrdi, valjda i on u ime vlasti, da ćemo sa Hrvatima dobiti “nametnuti rat”, “samo ovog puta ćemo ih pobijediti i završiti zajednički život sa njima nadam se za sva vremena”!
      – Hrvatska vlast je, po svaku cijenu, htjela rat i – ima ga! – slušamo prijeteći Đukanovićev glas.
      -Tako je, odobravaju pojedini premijeru, i objašnjavaju onima iz drugog tabora:
      -Evo, čuste li i na Skupštini da su ustaše htjele, kako su nam još u Doljanima tvrdili oficiri, da osvoje ne samo Bosnu, nego cijelo Crnogorsko primorje do Ulcinja, gdje bi se, kako je Tuđman zamislio, sastali sa albanskom vojskom! E, neće tog filma gledati dok je nas živih…
      – Nije ovo moj brajko tursko doba. Crna Gora se ne brani na kućnom pragu, nego usred Zagreba, dopunjava ih brko, okićen sa tri-četiri kašikare. Drugi pitaju:
      – Otkud toliko mržnje u ovom mladom čovjeku, koji „nametnuti rat” ratuje tuđim životima? Predsjednik Predsjedništva Momir Bulatović, Miloševićev poslušnik, na sjednici Predsjedništva Crne Gore i Vlade objasnio je i razloge za napad na Konavle i preduzimanje operacija prema Dubrovniku, Neretvi…

    22. Stanko каже:

      Dubrovnik je Srpski grad..Zaso ne kazete da je to oteto , zasto ne kazes da je krajina Srpska u oteta o cemu ti crni Alija-Milose pises..Ko ti tako ime dade po kome MILOSU ILI aLIJI kaze:Do podne Ilija od podne Alija to ste vi ..Jadnici ..

    23. Нана каже:

      Па,какве сте ви слине,ако вас:је било ко успео да натера на тако одурно дело,недостојно животиње,а камоли човека…..Безкичмењаци,ви јунаци…..

    24. Нана каже:

      Ко си ти да о томе мудрујеш?Како то србски град и области спомињеш,канда ли су:твоје?Или ипак одкриваш своје порекло,не хотећи?…….

  3. vladica каже:

    Sveti Petar Cetinjski je dao u amanet crnogorcima da vole Rusiju,koja ih je hranila u to tesko vreme,hranila i branila,nesebicno im slavsi pomoc ! aspidin nakot koji vlada u crnoj gori,gazi sve i hrli onima sto su im ubijali decu !
    na sta ce to da im se vrati i kako,videcemo !

    1. Чича Мића каже:

      Владице, мораш овде неким ђетићима објаснити шта је аспида. Већина њих мисли да је то „лајава“ и оштра жена! Аспида од латинског Aspis Vipera…
      https://www.youtube.com/watch?v=rpPsTKbzrcI

    2. vladica каже:

      guja prisojkinja

    3. Бобан за царевину Србију каже:

      Јао јел то јулин кад је био мали?

  4. Виде Даничић каже:

    Бог ти дао мир у кући, здравље и наду, Матија, умни и часни Србине!

Коментари су затворени.