Прочитај ми чланак
© Фотохост-агентство
Позив Црној Гори у НАТО показао је да су Сједињене Државе кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, пише лист „Политико“.
У среду 2. децембра, шефови дипломатија земаља чланица НАТО–а позвали су Црну Гору да почне преговоре о ступању у Алијансу, подсец́а „Политико“. Осим тога, високопостављени чиновници америчке владе и лидери војне Алијансе посетили су Београд и Загреб у оквиру обнављања покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада.
– Клима међусобних односа са балканским државама постаје све пријатнија за САД, регион је посебно важан у позадини великих кретања на међународној арени… Разлике излазе на видело у земљама, где се интереси Москве и Вашингтона поклапају, на пример у Србији и Црној Гори – сматра војни аналитичар Игор Табак.
Фигуранти последњег проширења Алијансе су били Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године, додаје лист.
– НАТО полако запоседа Балканско полуострво – сматра бивши амбасадор Италије у Алијанси Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.
– Само погледајте величину Балканског полуострва – сваки пут када се фигуре покрец́у, неважно велике или мале, мења се равнотежа – сматра Стефанини.
Београд тражи равнотежу између Запада и Истока
Балканска кампања НАТО-а дотиче не само Црну Гору, додаје лист. Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је са Александром Вучиц́ем, а две недеље пре тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Он је говорио о „новом почетку“ односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана.
Југословенска кампања НАТО-а оставила је горак траг у сец́ању Србије и сада Београд покушава да нађе равнотежу између Запада и Истока – он жели да постане члан ЕУ, чувајуц́и при томе своју војну неутралност.
Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучиц́а – он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином, наводи „Политико“. Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.
У исто време, чланство у НАТО–у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана – Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерец́ене нерешеним територијалним питањима, примец́ује лист. Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса НАТО–а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је вец́ чланица Алијансе.
Други важан аспект балканског проширења НАТО–а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности. На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска — на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ц́е бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.
Извор: Спутник
