Прочитај ми чланак
ФОТО: Графички студио Блица
Србија мора да омогући промет ГМ производа како би ушла у Светску трговинску организацију (СТО), а то ће бити услов и у преговорима са ЕУ.
У оквиру поглавља 30 у преговорима о приступању Европској унији, које се тиче економских односа с иностранством, кључно ће бити испуњавање услова за приступање Светску трговинску организацију. A ту је неизбежно регулисање производа са генетски модификованим организмима.
Све чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО, с тим што произвођачи морају на амбалажи то јасно да назначе. Међутим, скоро све државе ЕУ су престале да гаје ГМ кромпир и кукуруз, с изузетком једне врсте која се гаји у пет земаља. Међутим, увоз и пласман ових производа свуда је дозвољен, под прецизним условима.
Србија је 2009. донела Закон о генетски модификованим организмима који забрањује и производњу и промет ГМО. То је у супротности са стандардима и СТО и ЕУ, а у обе организације наша земља жели да уђе.
– Правила СТО подразумевају да се не може увести забрана промета производима за које није доказано да штете људском здрављу, што је случај са ГМО, и поред свих неслагања у стручној јавности.
Дозвољавање промета, међутим, никако не значи и дозвољавање употребе ових производа у пољопривреди или дозволу њиховог промета попут осталих производа. Већина земаља ЕУ води веома рестриктивну политику која, иако не подразумева забрану промета, уводи значајна ограничења и контролу за промет ових производа, као и строга правила за њихово обележавање. Србија треба да прати правила ЕУ – кажу у невладиној организацији ИСAЦ фонд.
У Европи, поред Србије, још само Белорусија и БиХ нису чланице СТО.
Извор: Блиц
