Илустрација (Фото Ројтерс)

НИКО у ЕУ тренутно не зна како ће да изгледа фамозни правно обавезујући споразум између „Србије и Косова“, који се годинама призива, нити има одговора на предлог Томислава Николића да Београд и Брисел одмах отворе ту тему у оквиру поглавља 35.

У општој позицији ЕУ о приступним преговорима Србије, усвојеној у децембру 2013. године, каже се да дијалог треба постепено да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума „до краја приступних преговора са Србијом“. Дакле, формално гледано, сам крај преговора не мора да се чека.

Поводом Николићевог става, Тања Мишчевић, шефица Владиног преговарачког тима у процесу ЕУ интеграција, каже за „Новости“ да је свака идеја добродошла, али и напомиње:

– Ни ЕУ, а ни Београд нису до сада дефинисали шта сматрају крајем дијалога. Споразум о свеобухватној нормализацији зависиће од тока дијалога и тема које су две стране отвориле и затвориле. Шта потпада под „свеобухватно“, зависи од дијалога са Приштином, а не од преговора са ЕУ за чланство.

Шеф скупштинског одбора за евроинтеграције Александар Сенић тврди да је „апсолутно могуће да се одмах покрене расправа о правно обавезујућем споразуму“:

– По мени је то и пожељно. Међутим, не очекујем да ће до тога заиста и доћи, јер Вучић неће дозволити да већ сада буде обелодањено све оно што је обећао у Берлину у вези са будућим статусом Косова.

Председник Србије Томислав Николић

На другој страни, аналитичар Душан Јањић каже да су наша власт, па и председник државе, још 2013. прихватили да ће се споразум донети на крају дијалога, и да нема назад:

– Садржај споразума не може сада да се дефинише, јер је замишљено да он буде резултат процеса преговарања. У неку руку Београду је, чак, и учињена услуга што је то остављено за крај и што није дошло до притиска да се одмах „сруши“ Устав.

Фредерика Могерини

Не треба, међутим, заборавити да ће приликом дефинисања споразума, ЕУ, као покровитељ дијалога бити „на муци“ због несагласја у својим редовима око статуса КиМ. То је један од разлога због којих Бриселу одговара да се уговор потпише касније, јер ће у међувремену расти притисци на пет чланица да промене свој став око непризнавања косовске „државности“.

ПРЕЧИЦА ДО УН?

Једна од опција, према Јањићевим речима, јесте да се обавезујући споразум уради по моделу две Немачке, што би значило да Косово може да уђе у УН, али да Србија није у обавези да га призна.

Извор: Вечерње новости